Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

manji format
Nova

Britanski istoričar E. HOBSBOM (Eric Hobsbawm) rođen je 1917. u Aleksandriji. Školovao se u Beču i Berlinu, a od 1933. godine živi u Londonu. Od 1947. godine predaje na Londonskom univerzitetu, a od 1984. godine na Novoj školi za socijalna istraživanja (New School for Social Research) u Njujorku. Svetsku slavu donele su mu studije istorije XIX i XX veka: The Age of the Revolution, 1789-1848, The Age of Capital, 1848-1875, The Age of Empire, 1875-1914 i The Age of Extremes, 1914 – 1991. T. REJNDŽER (Terence Ranger) je zimbabveanski antropolog. Objavio je više knjiga o društvu i kulturi Istočne Afrike, među kojima su i The Historical Study of African Religion (1972) i Dance and Society in Easter Africa (1975). H. TREVOR-ROPER (Hugh Trevor-Roper) predavao je od 1957. do 1980. istoriju na Univerzitetu u Oksfordu. Njegova knjiga The Last Days of Hitler (1947) smatra se klasičnim delom o Trećem Rajhu. D. KANADIN (David Cannadine) je direktor Instituta za istorijska istraživanja na Univerzitetu u Londonu. Objavio je više dela, među kojima The Decline and Fall of the British Aristocracy (1990) i Ornamentalism. How the British Saw Their Empire (2001). B. S. KON (Bernard S. Cohn) je profesor antropologije na Univerzitetu u Čikagu. Objavio je više radova o istoriji i društvenoj strukturi u zemljama Južne Azije. P. MORGAN (Prys Morgan) je profesor na Univerzitetskom koledžu u Svensiju (Swansea). Autor je više radova o istoriji Velsa.

UVOD: KAKO SE TRADICIJE IZMIŠLJAJU

(Odlomci)

Erik Hobsbom

Ništa ne izgleda tako staro, niti povezano sa prošlošću koja se više i ne pamti, kao pompa koja okružuje britansku monarhiju u javnim ceremonijama. Ipak, kako se u jednom poglavlju u ovoj knjizi utvrđuje, ona je, u svojoj modernoj formi, proizvod kasnog devetnaestog i dvadesetog veka. “Tradicije” koje izgledaju ili za koje se tvrdi da su stare, često su sasvim skorašnje po poreklu, i, ponekad, izmišljene. Svako ko je upoznat sa životom na koledžima starih britanskih univerziteta setiće se ustanovljavanja takvih “tradicija” na lokalnom nivou, iako neke – na primer godišnji Festival devet propovedi i božićnjih pesama [Festival of Nine Lessons and Carols] u kapeli Kings koledža u Kembridžu, na Badnje veče – mogu da postanu i šire rasprostranjene zahvaljujući radiju kao modernom mas-mediju. Ovo zapažanje predstavljalo je polaznu tačku konferencije koju je organizovao istorijski časopis Prošlost i sadašnjost [Past & Present], koja, opet, predstavlja osnovu za ovu knjigu.

Termin “izmišljena tradicija” koristi se u širokom, ali ne u nepreciznom smislu. On uključuje kako “tradicije” koje su zapravo izmišljene, konstruisane i formalno ustanovljene, tako i one koje se javljaju na način koji nije tako lako pratiti u okviru kratkog vremenskog perioda koji se može datirati – obično se radi o periodu od nekoliko godina – i koje se uspostavljaju velikom brzinom. Prenošenje putem radija kraljevske proslave Božića u Britaniji (ustanovljeno 1932. godine) je primer prvih; pojava i razvoj određenih radnji vezanih za finale Kupa Britanske fudbalske asocijacije, primer je drugih. Očigledno je da sve one nisu podjednako trajne, ali nas mnogo više zanimaju njihova pojava i ustanovljavanje, nego njihove šanse za opstanak.