Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Simon de Bovoar, Ceremonija oproštaja

Simon de Bovoar (fr. Simone de Beauvoir;[1] Pariz, 9. januar 1908 — Pariz, 14. april 1986) bila je francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja.[2] Bila je životna saputnica filozofa Žan-Pola Sartra.[3]

Od 1931. do 1941. bila je profesorka filozofije u Marseju, Ruanu i Parizu, a od 1943. se posvetila književnosti. Pisala je romane, drame, eseje i memoare. Neka od njenih poznatijih dela su romani egzistencijalističke tematike: „Gošća“, „Krv drugih“, „Svi su ljudi smrtni“ i „Mandarini“, drama „Nekorisna usta“ i memoari „Uspomene lepo vaspitane devojke“.

Poznata je i po eseju „Drugi pol“ (fr. Le Deuxième Sexe), koji predstavlja detaljnu analizu ugroženog položaja žene i utemeljuje osnove feminizma.

Dela
Romani
Gošća (L'Invitée, 1943)
Krv drugih (Le Sang des autres, 1945)
Svi ljudi su smrtni (Tous les hommes sont mortels, 1946)
Mandarini (Les Mandarins, 1954), roman za koji je dobila Gonkurovu nagradu
Slomljena žena (La femme rompue, 1967)
Eseji
Pyrrhus et Cinéas (1944)
Etika dvosmislenosti (Pour une morale de l'ambiguïté, 1947)
Drugi pol (Le deuxième sexe, 1949)
Privilegije (Privilèges, 1955)
Dug put (La Longue Marche, 1957)
Starost (La vieillesse, 1970)
Treba li spaliti Sada? (Faut-il brûler Sade?, 1972)
Drame
Nekorisna usta (Les Bouches inutiles, 1945)
Autobiografska dela
Uspomene lepo vaspitane devojke (Mémoires d'une jeune fille rangée, 1958)
Najbolje godine
Moć stvari (La Force des choses, 1963)
Veoma blaga smrt (Une mort très douce, 1964), knjiga u kojoj opisuje smrt svoje majke
Svođenje računa (Tout compte fait, 1972)
Ceremonija oproštaja ( La Cérémonie des adieux, 1981)
Nesporazum u Moskvi (Malentendu à Moscou, 2013)
Ostala dela
Amerika iz dana u dan (1954)
Ko će umreti? (1945)