Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Вујновић-Прчић, Гордана
Вујковић-Ламић, Викторија
Наслов Zgrada subotičkog pozorišta / Gordana Vujnović Prčić, Viktorija Vujković Lamić
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1992
Издавање и производња Subotica : Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture : Subotičke novine, 1992 (Subotica : Minerva)
Физички опис 78 str., [9] presavijenih listova : planovi ; 25 cm
Други аутори - особа Дуранци, Бела
Radović, Ranko, 1935-2005 = Радовић, Ранко, 1935-2005
Збирка Edicija Studije
ISBN (Broš.)
Напомене Tiraž 600.
Slike autora i beleške o autorima i delu na presavitku korica.
Subotičko pozorište / Bela Duranci: str. 62-73.
Narodno pozorište u Subotici zaštita sećanja stvaralačkim činom / Ranko Radović: str. 74-77.
Bibliografija (13 jedinica).
Предметне одреднице Народно позориште - Nepszínház -- Суботица
Суботица
УДК 792(497.113 Суботица):725.822
COBISS.SR-ID 21283335 Arhitektura -- Narodno pozorište -- Subotica
ISTORIJAT
Istorija pozorišnog života u Subotici vraća nas u 18 vek kad su, kako zapisi kazuju, postojala dva oblika pozorišnih igara: predstave odigravane u školama i one koje su priređivali nemački profesionalni glumci
U predstavama u školama odigravanim o praznicima, glavni akteri bili su učenici, pa su tako mnogi od njih vremenom postali vatreni obožavaoci pozorišne umetnosti i njome se profesionalno bavili
Sa druge strane, u naš grad su u proputovanjima navraćali i nemački glumci (1780. g), koji su odigravali predstave i vodeću poziciju zadržali su do pojavljivanja mađarskog glumišta koje im je preotelo publiku
Smenjuju se trupe a glumcima nije bilo nimalo lako, sami su pisali plakate i raznosili afiše
Pozorište je bilo veoma popularno u Subotici i ovaj grad stalno je pokretao postupak da Taliji podigne dostojan dom.
1853. na Roginu baru nasuta je zemlja (današnji Korzo)1853.
Gradsko veće održava sednicu i poverava izgradnju majstoru Škultetiju
Izgradnju unutrašnjeg dela preuzima Đerd Telepi, svestrani pozorišni umetnik
Nova zgrada nikla je za godinu dana, ali na korintske stubove nije dospeo naziv pozorište već hotel Pešta, jer su grdaski oci mislili da je to isplativije
Pola veka kasnije 1904. kada je zgrada obnavljana stavljen je natpis Gradsko pozorište1904.
1954. istaknut je današnji naziv Narodno pozorište-Népszínház1954.
Izgradnju i opremanje pomogle porodice, svaka je opremala svoju ložu i bile su različite, 450 sedišta u parteru, 45 loža i 160 mesta za stajanje
16.decembra 1854. odigrana prva predstava Dvoje iz porodice Barčai16.decembra 1854.
Svečano duž Korzoa stajale su kočije zvanica iz cele Bačke
Endre Latabar bio je dobar direktor, repertoar je bio odličan, sala puna
Trupe su se smenjivale, putovale, igrale po sezoni
1874. mađarski glumci napustili Suboticu, a došli glumci Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, odigrali su 28 predstava, istakao se Pera Dobrinović1874.
1904. usledila je rekonstrukcija, proširena je scena, podignut je balkon i počele su predstave povodom 50 godina pozorištae1904.
1914. prvi svetski rat, glumile su uglavnom žene , a muškarci su bili na frontu1914.
Proleće 1915. izbio požar i pozorište je izgorelo, ostali zidoviproleće 1915.
Hotel Pešta je sačuvan, a i mala sala je ostala netaknuta
1915. - 1916. usledila je nova pozorišna sezona1915. - 1916.
Subotica nije imala stalnu trupu već su gostovale različite putujuće
1924. pristupilo se izgradnji požarom uništenog pozorišta1924.
1925. drugi put gostuje moskovski Hudožestvenij teatar igra Čehovljev «Višanjik», Gogoljevu «Ženidbu», «Ženu s mora» Henrika Ibzena1925.
Nova zgrada bila lepša nego prva i svečano je otvorena 1927. izvođenjem opere CARSKA NEVESTA Rimskog Korsakova Narodnog pozorišta iz Beograda1927.
U jesen 1945. godine zgrada subotičkog pozorišta postaje stalna kuća profesionalnim ansamblimajesen 1945.
Nakon više od 90 godina grad je dobio stalni ansambl i svoje pozorište
19.septembra 1945. predsedništvo AP Vojvodine donelo odluku o osnivanju dva ansambla Hrvatskog narodnog kazališta i Mađarskog narodnog pozorišta19.septembra 1945.
28.oktobra 1945. to je ozvaniceniceno predstavom "Matija Gubec" Mirka Bogovića u režiji Branka Špoljara28.oktobra 1945.
29.oktobra 1945. novoosnovano Mađarsko pozorište izvelo je prvu premijeru: "Ples veštica" Bele Balaža u režiji Lasla Patakija29.oktobra 1945.
1. januara 1951. godine odlukom izvršnog odbora AP Vojvodine spajaju se dva ansambla čineći jedinstvenu kuću Narodno pozorište-Népszínház1. januara 1951.
U jesen 1952. godine muzička grana pozorišta prerasta u Operu koja se ugasila krajem sezone 1953/54.jesen 1952.
Ovaj period poznat je u istoriji pozorišta u Subotici kao "zlatan period"
Subotica ima tri scene, a u leto 1952. pozorište dobija rotacionu scenu1952.
Jedna od scena je i Letnja pozornica na Paliću
Subotica postaje festivalski grad
Prema pozorišnom statutu 1958. godine Hrvatska drama prerasta u Dramu na srpskohrvatskom jeziku, a Mađarska drama u Dramu na mađarskom jeziku
1970. godine završen je projekat rekonstrukcije pozorišne zgrade, a maketa je postavljena u foajeu1970.
U Subotici su osim kvalitetnih predstava glumaca ovog grada mogle da se vide i gostujuće predstave iz najjačih pozorišta tadašnje Jugoslavije i iz inostranstva
1974. godine inspekcija donosi odluku o zabrani rada pozorišta zbog dotrajalih instalacija1974.
Nakon što su izvršeni radovi 1975. godine, pozorište ponovo funkcioniše u matičnoj zgradi
Osamdestih godina u Subotici se odigravala repriza Sterijinog pozorja
1983. rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika zgrada pozorišta postaje spomenik kulture1983.
1985. zaključeno da zgrada ima nestabilne temelje i da se mora rušiti, formiran je i Savet za rekonstrukciju1985.
1985. u subotičko pozorište dolazi Ljubiša Ristić1985.
U svom desetogodišnjem radu Ljubiša Ristić i Nada Kokotović okupili su veliku grupu reditelja i glumaca iz mnogih jugoslovenskih centara
Ukinute su drame i formiran je jedinstven umetnički ansambl, a kao preovladujući, prihvaćen je koncept nekonvencionalnog pozorišnog izraza
1995. godine Narodno pozorište-Népszínház ponovo postaje tradicionalno1995.
Od 1995. pozorište radi u Maloj Sali1995.
1997. godine Odlukom SO Subotica o učešcu u finansiranju rekonstrukcije pozorišta, počinje proces razrešenja sudbine zgrade1997.
1998. raspisan konkurs za idejni projekat zgrade i izabrana je projektantska kuća YUSTAT iz Beograda1998.
Zbog bombardovanja proces finansiranja izrade projekta je usporen
2001. krov iznad Male sale prokišnjava2001.
Nakon sanacije ruši se plafon iznad glavnog stepeništa
Od marta do oktobra 2002. ansambli nemaju svoj prostor već igraju na gostujućim scenama2002.
Oktobra 2002. završeno je rekonstruisano stepenište i otvara se sezona na matičnoj scenioktobra 2002.
5. maja 2003. premijerom predstave «Buba u uhu» Drame na mađarskom jeziku otvara se scena Jadran, sala bivšeg bioskopa prilagođena potrebama teatra5. maja 2003.
U najtežim vremenima za subotički tetatar, nastale su najbolje predstave koje su donele značajne nagrade
2003. završen je idejni projekat adaptacije, rekonstrukcije i izgradnje zgrade pozorišta2003.
2006. obezbeđena su sredstva za početak rekonstrukcije2006.
Proleće 2007. godine određeno je kao početak rekonstrukcije pozorištaproleće 2007.
Obe drame subotičkog teatra do izgradnje nove zgrade igraće na sceni Jadran
Narodno pozorište-Narodno kazalište-Népszínház ima 109 zaposlenih u Drami na srpskom jeziku, Drami na mađarskom jeziku, Tehničkoj jedinici i Opštoj službi
Godišnje svaka drama izvede po četiri premijerne predstave
периоду од 1918. године до 1941. године у Суботици су гостовале многе позоришне групе:

Позоришна група Јожефа Нађашија,
Босанско – херцеговачко позориште,
Војничко позориште Петра Христлића,
Српско народно позориште из Новог Сада,
Художествени театар из Русије,
Народно позориште из Београда,
Рајнхартово позориште из Берлина.
У периоду између два светска рата у Суботици није постојало стално позориште. Суботичани су у два наврата: 1925. и 1935. године покушавали да оснују своје позориште.


Зграда позоришта пре реконструкције
Реконструкција позоришне зграде почела је 1926. године када је и завршена. Послератни позоришни живот почиње од 1945. године, када су у Суботици основана два стална, професионална, репертоарска позоришта:

Хрватско народно казалиште и Мађарско народно позориште (мађ. Magyar Népsínház). Спајањем ова два позоришта, 1951. године, настаје Народно позориште – мађ. Népszínház са хрватском и мађарском драмом као и музичком граном.

Од 1958. године Статутом позоришта у Народном позоришту – Népszínház конституишу се: Драма на српскохрватском и Драма на мађарском језику.

Иако је позориште у свом развоју прошло кроз различите фазе и организациона преструктурирања – организациона структура позоришта, данас, почива на Драми на српском и Драми на мађарском језику.

У лето 2007. године почели су радови на рушењу зграде и тотална реконструкција.