Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Живановић, Каролина, 1993- = Živanović, Каролина, 1993-
Наслов Педагошки рад Исидора Бајића у области музике и појања: супротстављање рђавом учењу појања / Каролина Живановић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2024
Издање 1. изд.
Издавање и производња Нови Сад : Прометеј, 2024 (Нови Сад : Прометеј)
Физички опис 143 стр. : илустр. ; 20 cm
ISBN 978-86-515-2406-9 (брош.)
Напомене Слике И. Бајића
Тираж 300
На корицама белешка о ауторки с њеном сликом
Библиографија: стр. 109-112.
Предметне одреднице Бајић, Исидор, 1878-1915
Музички живот -- Нови Сад -- 19-20. в.
УДК 78.071.1:929 Bajić I.
78(497.113 Novi Sad)"18/19"

Isidor Bajić je bio veoma svestrana muzička ličnost: kompozitor, dirigent, melograf, muzički pisac, izdavač, pedagog, i pored svega, osoba koja se aktivno zalagala za razvoj muzičke kulture u Srbiji. Iako se smatra da Bajić nije izvršio suštinske promene u srpskoj muzičkoj kulturi, uporednom analizom njegovih, i stavova Mokranjca, došli smo do zaključka da su njihova razmišljanja o ovom problemu bila veoma slična. Preklapanje u razmišljanjima ove dvojice autora nije slučaj samo kada je u pitanju organizovanje nastave, već se ono može primetiti i u drugim oblastima, kao što je pitanje reforme srpskog crkvenog pojanja. Međutim, upoređivanjem Bajićevih napisa o muzičkoj pedagogiji sa razmatranjima savremenih autora, uviđamo da su njegovi stavovi „u koraku“ sa razmišljanjima današnjih pedagoga. Kako je moguće da je Bajić jedan vek ranije pisao i razmišljao isto kao savremeni muzički pedagozi?
U njegovim razmišljanjima konstantno se prepliću savremeno i tradicionalno. Bajićevi napisi i u današnje vreme aktuelni. Neki od njegovih doprinosa jesu to što je osmislio nastavne planove i programe, osnovao školu i časopis, kao i biblioteku, i napisao dve knjige i jednu preveo. Kroz sve to uneo je savremeniji i sistematičniji pristup, sa kritičkim odnosom prema svakoj
oblasti muzike.

Isidor Bajić (Kula, 16. avgust 1878 — Novi Sad, 15. septembar 1915) bio je srpski kompozitor, učitelj, pedagog, melograf i izdavač.[1] Osnovao je i bio prvi direktor Muzičke škole u Novom Sadu, jedne od prvih takvih institucija na tlu Vojvodine.

Biografija

Bista u školskom dvorištu u Kuli
Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Budimpešti.[1] Od 1901. do 1915. godine radio je u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (danas gimnazija Jovan Jovanović Zmaj) kao učitelj pevanja i pojanja, dirigent učeničkih horova, gudačkog i tamburaškog orkestra, hora SZPD Neven i organizator Svetosavskih beseda. Pomagao je darovitim učenicima u njihovim prvim kompozitorskim koracima. Kao rezultat Bajićevog pedagoškog rada nastao je Projekat za promenu učenja pojanja i pevanja u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji (1912). Osnovao je muzičku školu u Novom Sadu, 17. oktobra 1909. godine, posle Škole pjenija Aleksandra Morfidisa-Nisisa, prvu instituciju tog tipa na tlu Vojvodine (Srbija).[2]

U skoro svim periodičnim časopisima i dnevnoj štampi toga vremena (Brankovo kolo, Letopis Matice srpske, Zastava, Sloga) objavljivao je tekstove iz oblasti muzike i muzičke pedagogije (Pevanje kao pedagoško sredstvo i korist njegova, Kako treba učiti muziku u preparandiji i bogosloviji, Naše crkveno pojanje i druge). Niz članaka o Savezu srpskih pevačkih društava prouzrokovali su oštru javnu polemiku sa Petrom Konjovićem. Pokrenuo je notnu ediciju Srpska muzička biblioteka i časopis Srpski muzički list (u istoriji srpskog izdavaštva, hronološki treći muzički list u Srba). Napisao je i objavio dva udžbenika: Klavir i učenje klavira (1901) i Teorija pravilnog notnog pevanja (1904).[3][traži se bolji izvor]

Zapisivao je narodne i srpske crkvene melodije i koristio ih u svojim kompozicijama za klavir, horskim delima, komadima sa pevanjem i u operi Knez Ivo od Semberije[1]. Srpsko crkveno pojanje je upoređivao sa pojanjem drugih naroda na putovanju za Hilandar sa horom karlovačkih bogoslova u leto 1911. godine. Obraćao se lično Lukijanu Bogdanoviću, pravoslavnom episkopu budimskom, u vezi sa predlogom za redigovanje srpskog crkvenog pojanja (1907).[4]

Opus
Ciklusi solo pesama:
Pesme ljubavi
Album pesama u duhu srpskih narodnih pesama
Srpske narodne pesme iz Mokranjčevih rukoveti
Seljančice
Jesen stiže dunjo moja
Klavirske kompozicije:
Album kompozicija za glasovir
Za Kosovo-Kumanovo, za Slivnicu-Bregalnicu
Srpska rapsodija
Kamerna dela:
Pesma bez reči
Pizzicato polka
Romansa
Orkestarska dela:
Magla pala
Elegija
Oproštajni pozdrav Dragi Ružicki
Horske kompozicije:
Pesma o pesmi
Lovački zbor
Božestvena liturgija
Guslareva smrt
Iz moga dakovanja
Iz moje gradine
Komade sa pevanjem:
Đido
Rakija
Mena
Divljuša
Opere:
Knez Ivo od Semberije