Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Klajn, Hugo, 1894-1981 = Клајн, Хуго, 1894-1981
Наслов Osnovni problemi režije / Hugo Klajn
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1951
Издавање и производња Beograd : Rad, 1951 (Beograd : Rad)
Физички опис 343 str., [2] lista s tablama : fotogr. ; 21 cm
Збирка Stručna pozorišna biblioteka
ISBN (Broš.)
Предметне одреднице Позоришна режија
УДК 792.02
COBISS.SR-ID 37226759

Korisnost Klajnove knjige nije samo u njegovoj analitičkoj vrijednosti već i uvođenju u idejno-estetsku osnovu režije, kao savladavanja procesa dramske režije, kao i u nizu praktičnih savjeta u ostvarivanju redateljskog umijeća.1. Pripremni radIdejna osnova Likovi Analiza teksta 2. Rad sa glumcima Podela uloga Govorne radnje Problemi mizanscena Konkretna scenska radnja Put ka glumačkoj kreaciji 3. Kompozicija predstave Ritam i tempo Akcenti i pauze O zvučnim i drugim efektima Važnost delova i linija zbivanja Rad sa statistima Dekor Kostim Maska Osvetljenje Problemi žanra i stila Publika

Hugo Klajn (Vukovar, 30. septembar 1894 — Beograd, 2. decembar 1981) bio je jugoslovenski lekar, reditelj, profesor i šekspirolog.[1][2]

Biografija[уреди | уреди извор]
Hugo Klajn je rođen u Vukovaru, u hrvatsko-jevrejskoj porodici, koja je generacijama živela u Hrvatskoj. Osnovnu i srednju školu završio je u Vukovaru.[3] Učenik Sigmunda Frojda doktorirao je medicinu 1919. god. na Medicinskom fakultetu u Beču.[1] Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Uz Nikolu Šugara, smatra se ocem psihoanalize u Jugoslaviji. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, `Ratna neuroza Jugoslavena` (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA).

Od 1945. god. postaje stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu.[2] Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ Šekspira, „Šuma“ Ostrovskog, „Gospoda Glembajevi“ Krleže, „Pobuna na Kejnu“ Vouka, „Živi leš“ Tolstoja“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik Ane Frank 1959. god).[1]

Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac eseja i knjiga iz oblasti pozorišta:

„Osnovni problemi režije“,
„Šekspir i čoveštvo“,
„Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas.
Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo.

Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji Fakultet dramskih umetnosti) se bavio od 1949. godine, kao profesor pozorišne režije, a od 1949. god do 1952. god je predavao i psihologiju.

Svojom dvadesetogodišnjom praksom reditelja-analitičara koju je preneo na svoje učenike i pretočio u svoje delo „Osnovni problemi režije“, Dr Hugo Klajn je utro put mnogim generacijama koje i danas pokušavaju da ga prate. Tako da i danas kada govorimo o sistemu glume i režije po kome se rukovode umetničke škole u svetu, govorimo o „Sistemu glume“ Stanislavskog i „Osnovni problemi režije“ dr. Huga Klajna, koji zajedno čine osnovicu za obrazovanje novih generacija umetnika poznatom kao „Sistem Klajn-Stanislavski“.

U braku sa suprugom Stanom (1905–1986), rođenom Đurić, imao je sina, akademika i lingvistu Ivana Klajna. Stana je iz prethodnog braka sa Vladislavom Ribnikarom imala ćerke Milicu i Ivanu i sina Slobodana.[1]