Narodno pozorište u 10 činova

159 pregleda
0 želi ovaj predmet

Narodno pozorište u 10 činova

Cena: 590 RSD

Kupi odmah

Cena Vam je previsoka? Dajte svoju ponudu za predmet!

Preko 15 miliona uspešnih kupovina

Prodavac

tasicmarko

tasicmarko

(7.843)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

38.057 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca

Detalji predmeta

  • Stanje Polovno

Аутор - особа Барачков, Тамара, 1988- = Baračkov, Tamara, 1988-
Наслов Народно позориште : у 10 чинова / [Тамара Барачков]
Остали наслови Народно позориште у 10 чинова
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2018
Издање 1. изд.
Издавање и производња Београд : Радио телевизија Србије, 2018 (Београд : РТС)
Физички опис 191 стр. : илустр. ; 20 cm
Други аутори - особа Брадић, Небојша, 1956- = Bradić, Nebojša, 1956-
Збирка ǂЕдиција ǂТВ полица
ISBN 978-86-6195-152-7 (брош.)
Напомене Податак о аутору преузет из колофона
Тираж 500
Стр. 5-6: Уместо предговора / Небојша Брадић
Библиографија: стр. 183-190.
УДК 821.163.41-2
COBISS.SR-ID 270510860

Knjiga prati istoimeni serijal Kulturno-umetničkog programa RTS-a.

Povodom obeležavanja 150 godina postojanja Narodnog pozorišta, Kulturno-umetnički program RTS-a pripremio je dokumentarno-igrani serijal „Narodno pozorište u 10 činova“, a knjiga, pored scenarija svih epizoda sadrži veliki broj fotografija i odabrane slike iz serijala. Autor ovog jedinstvenog projekta je Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa i nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.

Народно позориште у Београду
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Координате: 44°49′01″ СГШ; 20°27′38″ ИГД / 44.81681° СГШ; 20.46064° ИГД

Народно позориште у Београду
Serbia, Belgrade - National Theatre, 01.04.2011.jpg
Зграда Народног позоришта данас
Адреса Београд
Србија
Управља Ивана Вујић
в.д. директора
Тип Опера, Балет и Драма
Конструкција
Отворено 1868.
Обновљено 1870., 1919. – 1922., 1965. и 1986. – 1989.
Период активности 1868. — данас
Архитекта Александар Бугарски
Веб-сајт

Народно позориште у Београду је позориште у Београду које се налази на Тргу републике, на углу Васине и Француске улице, у самом центру града. Основано је 1868. године, а у садашњу зграду, на месту тадашње Стамбол капије, уселило се 1869. године. У оквиру њега функционишу уметничке јединице Опера, Балет и Драма, а представе се одигравају на Великој сцени и Сцени „Раша Плаовић”. Данас представља једну од најрепрезентативнијих и најзначајнијих културних институција Србије.


Садржај
1 Назив
2 Оснивање
3 Зграда
3.1 Ентеријер
3.2 Реконструкције зграде
3.2.1 1912 — 1922.
3.2.2 1941.
3.2.3 1986 — 1989.
4 Драма
5 Опера
6 Управници
7 Награда Народног позоришта
8 Види још
9 Референце
10 Литература
11 Спољашње везе
Назив
Године 1900. у новосадском листу Позориште се ово позориште назива Краљевско српско народно позориште у Београду. Данас, након периода комунизма, у имену позоришта се не помиње краљ нити српско име. Заправо, једноставан назив "Народно позориште" је коришћен и пре рата.[1]

Оснивање

Народно позориште у Београду, некад
Све од 1842. године, постојала је жеља и напори да се у Београду оснује стално професионално позориште. Иако су први покушаји у том смеру пропали, Народно позориште у Београду је ипак основано 1868. године. Оно је најпре било смештено на привременој локацији у тадашњој Космајској улици на броју 51, у гостионици „Код енглеске краљице“. За адаптацију овог простора био је ангажован архитекта Александар Бугарски. На овој локацији, 22. новембра 1868. године (по новом календару), Народно позориште је имало своју прву представу - изведена је представа „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака. Тај се датум данас слави као Дан позоришта. Народно позориште се на овој локацији задржало годину дана. Представе су игране и у магацину Царинарнице [2](Театар на Ђумруку), у салама хотела (Театар „Код јелена"), у Кнежевој пивари, у хотелу „Српска круна“[3] и кафани „Код енглеске краљице“.

Залагањем Одбора Љубитеља народне просвете и Позоришног одбора организовано је прикупљање добротворних прилога: кнез Александар Карађорђевић приложио је 1.000, а капетан Миша Анастасијевић 500 дуката, док је Влада Кнежевине Србије поклонила земљиште на Зеленом венцу и новчани износ од 2.000 дуката. Иако је позоришно здање на Зеленом венцу започето 1852. године, према пројекту италијанског архитекте Јосифа Касана, од ове намере се одустало због подводне природе тла. Овај градитељски неуспех одложио је успостављање првог српског позоришта за готово две деценије.

Подизањем Народног позоришта на углу Васине и Француске улице и реализацијом Јосимовићевог[4] Плана регулације вароши у шанцу из 1867. године створени су услови за формирање данас главног београдског трга, Трга републике.

Зграда
Детаљније: Зграда Народног позоришта у Београду

Део зграде Народног позоришта у Београду у јубиларној 150. години постојања и део споменика кнезу Михаилу Обреновићу, октобар 2019.
1868. године догодило се друго гостовање Српског народног позоришта из Новог Сада у Београду. Тада кнез Михаило Обреновић, одушевљен новосадским глумцима, доноси историјску одлуку о градњи новог и сталног здања београдског театра. У договору са Државним саветом 12. марта 1868. кнез Михаило је одлучио да се позоришна зграда подигне на државном, раније турском земљишту код Стамбол капије, где је истог дана почело рушење турских кућа на том терену. Посебна симболика одабира локације за њено подизање додатно је наглашена уграђивањем делова порушене Стамбол капије у темеље позоришног здања. Ова брзина говори о одлучности да Београд добије сталну позоришну установу. Кнез је захтевао да зграда буде завршена до 15. октобра исте године. О значају који је подизање овог објекта имало у свести српског народа говори и то да је читав трг испред грађевине добио име Позоришни трг, преузимајући од некадашње Велике пијаце (данас Студентског трга) значење главног београдског трга. Народно позориште замишљено је и реализовано као репрезентативна грађевина на којој је аутор показао високо познавање принципа тада владајућег академизма. Односом маса, хоризонталном и вертикалном поделом фасада, као и одабиром грађевинских и декоративних елемената, општи изглед здања упућивао је на сличности са чувеним миланским позориштем La Scala, које је саграђено двадесетак година раније. Нарочиту пажњу архитекта Бугарски посветио је обликовању фасаде оријентисане према тргу. Средишњи ризалит главне фасаде завршен је троугаоним тимпаноном у зони крова, док је хоризонтална подела остварена истакнутим подеоним венцима. У приземљу се истицао трем, изнад којег је, у висини првог спрата, била тераса са декоративно решеном оградом.

Кнез је позвао Јована Ђорђевића да и у Србији оснује стално позориште. Прихватајући позив као част и изазов, управник са собом одводи и половину новосадског ансамбла и седам година после настанка СНП-а.

Када је кнез Михаило убијен 29. маја, припреме су неко време застале. Намесништво је хтело да се започето као кнежев аманет доведе до краја. Образован је Позоришни одбор чија је брига била зидање зграде и формирање трупе. Актом уступљења од 17. јуна 1868. кнежеви законити наследници сестра Петрија Бајић и сестрићи Теодор и Михаило Николић одређују да се Народном позоришту изда сума од 6500 дуката „сходно обећању блаженоупокојеног књаза“.[5] Темељ позоришне зграде је постављен 18. августа, у присуству малолетног Кнеза Милана и намесника. Митрополит београдски Михаило је осветио водицу, поздравну реч је одржао председник Позоришног одбора Филип Христић потом је спуштена и узидана повеља.[5]

Исте године Позоришни одбор је закупио приватну кућу свештеника Сушића да формирана трупа одржава у њој представе, док се зграда не заврши. У тој кући је 10. новембра (по старом календару) изведена прва представа, комад Кароља Оберњика Ђурађ Бранковић. Пре представе је изведена Српска увертира композитора Драгутина Реша, а уводну реч о позоришној уметности, драмској књижевности и дотадашњим драмским представама код Срба одржао књижевник Милорад Шапчанин.

Према пројекту архитекте Александра Бугарског зграда је завршена 1869. године, а 30. октобра исте године изведена је и прва представа - „Посмртна слава кнеза Михаила“ коју је за ту прилику написао Ђорђе Малетић. У тој представи у улози кнеза Михаила је био Дуцман, учитељ јахања у Војној академији.[6]

Првих неколико деценија рада Народног позоришта обележили су: Алекса Бачвански (1832—1881), Адам Мандровић (1839—1912), Милка Гргурова-Алексић (1840—1924), Тоша Јовановић (1845—1893), Илија Станојевић (1859—1930), Милорад Гавриловић (1861—1931), Сава Тодоровић (1862—1935) и други.

Ентеријер

Ентеријер Народног позоришта
Решење ентеријера првог здања било је остварено на основу посредно прихваћених италијанских модела, који су у први план истицали уређење и удобност гледалишта. Нарочита пажња била је указана украшавању краљевске ложе драперијама, круном и престолом набављеним у бечким уметничким радионицама. Таванице и парапети ложа били су обложени раскошним гипсаним украсом са позлатом, док је свечаној атмосфери самог гледалишта доприносила светлост „лустера са стотину свећа“. Посебан сегмент позоришног декора представљале су сликане сценске завесе, израђене према нацртима најзначајнијих домаћих сликара, које су саме по себи представљале својеврсна уметничка дела. Осветљење позорнице и читавог позоришта обезбеђивала је гасна станица – гасара, смештена у напуштеној Кара-џамији на углу Доситејеве улице и Браће Југовића. Стална потреба за улепшавањем најпопуларнијег београдског здања тога доба реализована је кроз бројне преправке и дораде првобитног ентеријера. Тако је већ 1905. године изведено и ново декоративно сликарство на сцени, гледалишту и у фоајеу. Према нацртима Драгутина Инкиострија Медењака, првог српског декоративног сликара који је својим умећем украсио бројне београдске палате, израђене су декорације инспирисане мотивима из народне уметности, орнаментике и традиције.

Реконструкције зграде
Од изградње, зграда је прошла кроз више реконструкција: 1870, 1912 — 1922, 1965. и, коначно, 1986 — 1989. године. Најзначајније реконструкције су оне из 1922. и 1989. године.

1912 — 1922.

Изглед Народног позоришта 1895. године - првобитан изглед до 1914. Фотографија М. Јовановића.
Недовољно велики простор позорнице, као и низ техничких потешкоћа, допринели су да реконструкција започне 191

Uslovi prodaje prodavca

  • Plaćanje Tekući račun (pre slanja), Lično
  • Slanje Lično preuzimanje, Pošta

Prodavac

tasicmarko
tasicmarko (7.843)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

38.057 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca
Predmet: 99223317