Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Стојковић, Боривоје С., 1909-1984 = Stojković, Borivoje S., 1909-1984
Наслов Јуда : натуралистичка трагедија у 4 чина, с променама и епилогом / Боривоје С. Стојковић ; предговор написао Душан С. Николајевић
Врста грађе драма
Језик српски
Година 1928
Издавање и производња Београд ; Земун : Омладинска матица, 1928 (Земун : Земунска штампарија ГССЗЗ)
Физички опис 233 стр. ; 16 cm
Други аутори - особа Николајевић, Душан С. (аутор предговора)
Збирка Омладинска матица. коло 3 ; 7

Borivoje S. Stojković (Zabrežje, 1909 — Dubrovnik, 1984) bio je srpski teatrolog, profesor i pozorišni reditelj. Autor je najobimnijeg dela o istoriji srpskog pozorišta Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba u pet tomova.[1]

Biografija
Rođen u Zabrežju kod Obrenovca,[2] gde je njegov otac radio kao učitelj. Osnovnu školu i Gimnaziju završio u Valjevu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu studirao Jugoslovensku književnost i uporednu istoriju svetskih književnosti sa teorijom književnosti.

Pokrenuo list Književna kritika 1927. godine (izašlo šest brojeva). Piše knjige Istorijski pregled srpske pozorišne kritike (Sarajevo, 1932) i Istorija srpskog pozorišta 1833 – 1936 (Niš, 1936), koju je nagradila Srpska kraljevska akademija iz Fonda Nikole Čupića. Odlazi kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde proučava francusku pozorišnu umetnost, a potom piše doktorsku tezu Uticaj francuskog pozorišta na srpsko pozorište i dramu, kod mentora Pavla Popovića. Radi kao suplent II muške gimnazije u Sarajevu, do jeseni 1934. kada je pemešten u Mušku gimnaziju u Nišu, a potom biva imenovan za upravnika i glavnog reditelja Narodnog pozorišta Moravske banovine u Nišu.

Po povratku u Beograd, od 1937. do 1939. radi kao profesor III i IV gimnazije u Beogradu, istovremeno pišući književne kritike u dnevnom listu Pravda[3] i kao književni i pozorišni kritičar[4] u časopisima Letopis Matice srpske[5] i Glas Matice srpske. Rat 1941. godine zatiče ga ponovo na mestu upravnika niškog pozorišta, gde kao rezervni oficir, biva zarobljen. Proveo je četiri godine u nemačkim logorima u Nirnbergu i Hamelburgu, gde je vodio zarobljeničko pozorište kao reditelj i upavnik. Po povratku iz zarobljeništva, pa sve do penzionisanja 1974. godine, radio je kao profesor IV gimnazije u Beogradu.

Bio je saradnik Enciklopedije Jugoslavije, u izdanju Leksikografskog zavoda u Zagrebu, za oblast pozorišta, pozorišne istorije i književnosti, sa mnoštvom bibliografskih jedinica.

Odabrana dela
Istorijski pregled srpske pozorišne kritike, (Sarajevo, 1932)
Istorija srpskog pozorišta 1833 – 1936, (Niš, 1936)[6]
Velikani srpskog pozorišta, (Beograd, 1983)
Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba (Beograd, 1977) 1-5 [7]
Reference
Antonijević, Dragoslav (1984). Folklore theater in the Balkans and in the Danubian Basin countries (na jeziku: srpski). Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut.
Стојковић, Боривоје С.. „Енциклопедија Српског народног позоришта, Стојковић, С. Боривоје”. Приступљено 29. 1. 2020.
Стојковић, Боривоје С. (27. 3. 1937). . „У чему је роман из београдског живота”. Правда (God. 33, br. 11649): 14.. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.
Стојковић, Боривоје С. (decembar 1978). . „Искуства и исповести једног глумца и редитеља : Мата Милошевић: Моја глума.Издање "Театрона", Београд”. Летопис Матице српске. 154, 422: 1074—1076.. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.
Стојковић, Боривоје С. (maj—jun 1930). . „Десанка Максимовић: Зелени витез, Београд, 1930. Стојковић, Боривоје С.”. Летопис Матице српске. God. 104, knj. 324, sv. 2/3: 258—260.. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.
Стојковић, Боривоје С. (1936). Историја српског позоришта (1. izd.). Ниш: "Графика" Миће Стефановића. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.
Стојковић, Боривоје С.. „Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.