Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Graficke komunikacije 1954-1984 - Milos Ciric

396 stranica ,puno ilustracija 24cm.



Vrlo dobro očuvana knjiga.

Милош Ћирић (Деспотово, 1931. – Београд, 1999) био је српски ликовни уметник и професор Универзитета уметности у Београду чије су области интересовања биле слободна графика, графичка идентификација, писмо, оглашавање, графика књиге, графичка анимација, просторна графика и хералдика.[1]
Биографија

Супруг Иде Ћирић, отац Растка и Вукана Ћирића.[2]

На Академији примењених уметности у Београду дипломирао је 1954. а магистрирао 1959. код проф. Михаила С. Петрова. Био је члан УЛУПУДС од 1959, а УЛУС од 1962. године.

Аутор изузетно обимног дела: пројектовао је више од 1000 заштитних знакова, десетак градских грбова, око 20 библиофилских и уникатних књига и исто толико ауторских пројеката писама, велики број плаката и других радова из области графичког дизајна. Најважнији радови: Изложба „Робија — школа револуционара“, Београд — Сремска Митровица, 1963: Студија писма: „Ћирићица“, Београд, 1970/72; Графичке комуникације ВМА, Београд, 1976/77; Повеља посвећена Светосавском храму, 1985.

Врхунац његових истраживања је „Летопис симбола“ 1–5, петотомни хронолошки лексикон визуелних симбола са тла Балкана, на 2500 страна и са више од 10.000 илустрованих прилога (2009).

Био је редовни професор Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графички дизајн. Оснивач и професор предмета Графичке комуникације. На ФПУ од 1964. до 1997. Шеф Катедре од 1974. до 1975.

Самосталне изложбе: Београд, 1961, 1965, 1968, 1971, 1982, 1986; Зрењанин, 1964, 1969; Суботица, 1964; Бол на Брачу, 1967; Нови Сад, 1967; Скопље, 1972; Прибој, 1977; Столац, 1981.

Године 1999, на Факултету примењених уметности установљена је награда „Фонда Милош Ћирић“ за најбољег студента у области графичког дизајна. Од 2004. на ФПУ се крајем октобра месеца одржава манифестација „Ћирини Дани“ Милошу Ћирићу у част.


Miloš Ćirić (Despotovo, 1931. – Beograd, 1999.) bio je grafički dizajner i grafički umjetnik te profesor na Akademiji likovnih umjetnosti (od 1973. Fakultetu primijenjenih umjetnosti) u Beogradu. Osim profesionalnog dizajnerskog i umjetničkog djelovanja, Ćirić je i autor niza knjiga na temu vizualnih komunikacija, uključujući izdanja Grafička identifikacija, 1961. – 1981. (1982.); Grafičke komunikacije, 1954. – 1984. (1986.); Heraldika 1, Grb: ilustrovani osnovni pojmovi (1983., drugo izdanje 1988.), Heraldika 2, Grb grada Beograda (1991.), kao i posthumno objavljena Grafički znak i simbol (2000.) i peterotomni Letopis simbola (2009.).Oblikovao je brojne zaštitne znakove i logotipove za različite organizacije i institucije iz područja kulture i umjetnosti, kao što su Galerija Grafički kolektiv (1962.), ULUPUS (1964.), Univerzitet umjetnosti u Beogradu (1965.); Muzej suvremene umjetnosti, Beograd (1967.), BIGZ - Beogradski izdavačko-grafički zavod (1970.). Osim toga, dizajnirao je i mnoge izložbene i filmske plakate, a i jedan je od prvih dizajnera iz nekadašnje Jugoslavije koji su se počeli baviti problematikom kompleksnih vizualnih identiteta. Jedan od njih je i vizualni identitet Hotelskog poduzeća Zlatni rat u Bolu na Braču.

( u hodniku ,ormar ,kas)