Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Радосављевић, Артемије, 1935-2020 = Radosavljević, Artemije, 1935-2020
Наслов Вера живих : предавања из догматике / епископ Артемије Радосављевић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2024
Издавање и производња Лелић : Задужбина Нова Никеја, 2024 (Ваљево : Tопаловић)
Физички опис 164 стр. ; 21 cm
Други аутори - особа Томашевић, Ксенофонт, 1975- (аутор додатног текста)
Tomašević, Ksenofont, 1975- (аутор додатног текста)
ISBN 978-86-82090-19-9
Напомене Тираж 1.000
Стр. 5-7: Предговор / епископ Ксенофонт.
Предметне одреднице Православна догматика

Biografija
Artemije Radosavljević je rođen u selu Lelić, koje je i rodno selo Svetog vladike Nikolaja. U mladosti se upoznao sa Svetim Justinom Popovićem koji je u to vreme živeo u manastiru Ćelije. Sveti Justin Popović ga je zamonašio nakon završetka bogoslovije 20. novembra 1960. godine u manastiru Ćelije.

Po završetku Teološkog fakulteta u Beogradu upisao je poslediplomske studije u Atini gde je sa uspehom odbranio doktorsku disertaciju sa temom: „Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν (Tajna spasenja po Svetom Maksimu Ispovedniku)“.[2] Potom se povlači u manastir Crna Reka gde provodi trinaest godina.

Izabran je za episkopa raško-prizrenskog u maju 1991. godine.[3]

Prilikom posete potpredsednika Sjedinjenih Država, Džoa Bajdena, episkop Artemije nije dao blagoslov za Bajdenovu posetu manastiru Visoki Dečani, izdajući oštro sročeno saopštenje naslovljeno „Dečani i Bondstil — najpre Tadić sada Bajden“, ali je Sveti arhijerejski sabor SPC tu odluku poništio i izrazio žaljenje zbog nje.[4]

Raščinjenje i raskol
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je 13. februara 2010. privremeno razrešio episkopa Artemija od upravljanja Raško-prizrenskom eparhijom. Razlog je bio ispitivanje finansijsko-materijalnog vođenja poslova te eparhije. Administrator eparhije je postao umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije.[5] Na teret su mu se stavljali niz postupaka kojima je narušavao poredak unutar SPC, organizovanjem delatnosti unutar eparhije ali i širenje uticaja u drugim eparhijama. Takođe, zbog otvorenog pisma upućenog carigradskom patrijarhu, zabranjen mu je ulazak na Svetu goru.[6] Pored toga na teret mu se stavlja da je nezakonito otuđio imovinu Srpske pravoslavne crkve tako što je Albancu Kolj Kamaniju prodao poslovni prostor za 150.000 evra i pri tom je novac dobio na ruke.[6][7]

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve je na redovnom prolećnom zasedanju 2010. godine razrešio i umirovio episkopa Artemija. Episkop Artemije je zadržao vladičanski i arhijerejski čin, ali bez prava upravljanja eparhijom.[8] Od subote 26. juna 2010. živio je u manastiru Šišatovac na Fruškoj gori.[9] Odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve od 19. novembra 2010, oduzet mu je episkopski čin, i vraćen je u čin običnog monaha, s obrazloženjem da je zajedno sa svojim sledbenicima „krajnje nerazumnim postupkom stupio je na put otvorenog raskola i ustao na saborno jedinstvo Srpske pravoslavne crkve“.[10][11]

Uprkos tome što mu je oduzet episkopski čin, monah Artemije se predstavlja kao „episkop raško-prizrenski u egzilu“, oblači vladičanske odežde i „služi“ arhijerejsku liturgiju zajedno sa svojim pristalicama u tzv. Crkvi Svetog Jovana u šumadijskom selu Ljuljaci.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je 25. maja 2015. pozvao na jedinstvo,[12] nakon negativnog odgovora[13] Sabor ga je izopštio 28. maja 2015.[14][15]

Protiv njega se tokom 2017. godine vodio sudski postupak povodom pronevere crkvenog novca.[16]

Smrt i sahrana
Preminuo je 21. novembra 2020. godine u Valjevu od komplikacija KOVID-19 tokom istoimene pandemije u Srbiji. Preminuo je u kolima Hitne pomoći na putu od valjevske bolnice do Kliničko-bolničkog centra Dr Dragiša Mišović u Beogradu.[17][18]

Sahranjen je 23. novembra 2020. u manastiru Nova Nikeja, u Leliću kod Valjeva.