Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Biblija - Gustave Dore

retko , kapitalno , lep primerak u ponudi

Format: 30x23 cm.
Broj strana: 478
Izdavač i godina izdanja: Graficki zavod Hrvatske 1981 godina , mali tiraz
Tvrd povez

230 Fantasticnih grafika

230 ilustarcija GUSTAVE DOREA s izvacima iz novog i starog zavjeta

- vrlo dobro ocuvano , sadrzaj je cist , lep ,nema saranja ili podvlacenja teksta
- jedino je malo zastitni omot malo lepljen na rubovima , ivicama ,ojacano je

Autor:Gustave Dore.
Predgovor Waltera Dirksa.

230 ilustracija iz Novog i Starog zaveta,sve ilustracije su crno bele


Pol Gistav Luj Kristof Dore (franc. Paul Gustave Louis Christophe Doré; Strazbur, 6. januar 1832 — Pariz, 23. januar 1883) je bio francuski umetnik, grafičar i slikar.[1]

Svoju prvu ilustraciju objavio je kad je imao 15 godina. Napravio je knjigu ilustracija sa temom Pariza, a onda je dobio narudžbine da ilustruje dela Rablea, Balzaka i Dantea. Kao veoma mlad, već je zarađivao više od Onorea Domijea.

Godine 1853. dobio je narudžbinu da ilustruje dela lorda Bajrona.[2] Takođe je ilustrovao novu verziju engleske Biblije, kao i čuveno delo Edgara Alana Poa, Gavran.

Kao dječak šalje ilustracije u Journal pour Rire (Novine za smijeh), a od 1848. objavljuje litografije u La Caricature (Karikatura). Niz godina objavljuje svoje ilustracije u La Monde Illustré. Od 1852. godine radi vinjete za ilustracije standardnih djela svjetske književnosti (preko 120 djela s 200-600 ilustracija). U toj masovnoj produkciji je izrazito neujednačen.

Radi tako da najprije reže u drvo linearan crtež na način modernih ilustracija, a potom upotpunjuje ovu tehniku raznovrsnim postupcima (obojene slike na drvu, po kojima reproduktori režu klišeje). Otkad je počeo koristiti lavis maniere (akvatinta), morao je osposobiti gravere za reproduciranje te tehnike. Sam stvara novu školu i uvi bois de fil. Taj način graviranja nameće cijelom nizu gravera koje je školovao. Oko 1872. godine započinje raditi bakropise (oko 50 ploča). Za boravka u Engleskoj reže na čeličnim pločama (180 grafika veduta Londona), ali mu ta tehnika ne odgovara.

Gustave Doré je često svojim ilustracijama davao teatralan karakter u stilu T. Couturea i K. Pilotyja. Igrom svjetla i sjene postiže reljefnost i stvara dramatske štimunge. Doré je ilustrirao djela Rabelaisa, Balzaca, Miltona i Dantea, a kad je 1853. god. ilustrirao djela lorda Byrona, pozvan je u Englesku da ilustrira englesku Bibliju. Godine 1863., Doré je ilustrirao svoja najznačajnija djela: francusko izdanje Cervantesovog Don Quijotea i Poevog Gavran.

Akvareli iz Škotske i Pirineja svjedoče o njegovom majstorskom daru opažanja i fiksiranja doživljenog, jednako kao i njegovi drvorezi s motivima iz Španjolske. Posebnu pažnju zaslužuje njegov kiparski rad u posljednjim godinama života. U Engleskoj je uvažavan koliko i u rodnoj Francuskoj, pa je u Londonu osnovana Doré Gallery.


Biblija (od grčkog τὰ βιβλία ta biblia - «knjižice») naziv je za svetu knjigu hrišćana koju čine Stari zavjet i Novi zavjet. Biblija je poznata i kao Sveto pismo.

Bibliju su pisali razni autori u raznim vremenima i na raznim mjestima, da bi odgovorili raznim potrebama.[1] Autografi biblijskih knjiga ne postoje, već samo mnogobrojni prepisi, tzv. tekstualni svedoci. Služeći se njima, biblijska nauka nastoji prirediti što pouzdaniji biblijski tekst, tzv. kritičko izdanje Biblije.

Pored religijskog, Biblija ima i svoj socijalni sadržaj. Siromaštvo i tlačenje su teme na koje se Biblija stalno vraća i Bog se preko proroka i Isusa uvijek svrstavao na stranu žrtava.

Biblija – Gistav Dore

"Ilustrovana Biblija" Gustava Dorea predstavlja remek-delo koje je ostavilo dubok i trajan pečat u svetu umetnosti i religije. Dorea, jedan od najvećih francuskih ilustratora i rezbara 19. veka, svojim izuzetnim talentom stvorio je nezaboravne ilustracije koje su postale sastavni deo mnogih izdanja Biblije.

Ovo izdanje Biblije sadrži čak 230 Doreovih ilustracija koje obuhvataju priče iz Novog i Starog zaveta. Dorea je uspeo da prenese dubinu i složenost biblijskih priča na svoje platno, koristeći svoj poetski i maštovit pristup umetnosti. Svojim izuzetnim crtežima, on je oživeo scene i likove iz Biblije na način koji je ostao nenadmašen do danas.

Ova ilustrovana Biblija postaje ne samo versko delo već i umetničko blago koje čitaocima pruža dublje razumevanje i vizuelni doživljaj biblijskih priča. Doreova virtuozna upotreba svetla, senke i detalja čini ovo izdanje jedinstvenim, a njegove ilustracije ostavljaju snažan utisak na svakog ko ih vidi.

Kroz ovo izdanje, čitaoci mogu da uživaju u bogatstvu i lepoti Doreovih ilustracija, istražujući priče i poruke Biblije na jedinstven i inspirativan način. "Ilustrovana Biblija" Gustava Dorea ostaje važan deo kulturne i verske baštine, kontinuirano nadahnjujući generacije širom sveta.


Свето писмо или Библија (кои. τὰ βιβλία) јесте назив збирке религијских текстова који се сматрају светим у јудаизму, самаритизму, хришћанству итд.[1][2] У својој форми, Библија се сматра Антологијом, скупом списа различитог облика које везују веровање да су део божанског откривења људима. Ови списи укључују историјске списе, химне, молитве, пословице, поучна писма, параболе, есеје, поезију и пророчанства.

Списи који сачињавају Библију се традиционално зову "канон" Светог Писма. Канон означава да одређени спис традиција или група верника види као истинско заступање "Божије речи" или божије воље. Текстови који говоре о божијој вољи, а не спадају у одређени канон, традиционално називамо апокрифним текстовима. Током историје развијено је више врста Библијског канона, неки канони деле одређене списе док неки у свом садржају имају списе које се не налазе у другим канонима.[3]

Библија, такође, има дубок утицај на књижевност и историју, нарочито у Европској култури. Прва књига која је икада одштампана била је Библија. Одштапана је на Гутенберговој машини, због тога и носи назив Гутенбергова Библија.[4][5] Према чланку из марта 2007. године Time часописа, Библија "је обликовала књижевност, историју, забаву и културу више него иједна друга књига икада написана. Њен утицај на светску историју је без премца и нема назнаке да ће њен утицај ослабити."[4]

Библија се сматра најпревођенијом и најпродаванијом књигом на свету. По подацима из септембра 2021. године комплетна Библија је преведена на 717 језика, док су неки делови Библије преведени на 3495 језика.[6] По проценама неких светских организација, од 1815. до 2015. године продато је више од 5 милијарди примерака Библије, што је чини далеко најпродаванијом књигом.[7][8]

Етимологија
Реч Библија води порекло од Коине грчког: τὰ βιβλία (ta biblia) што у преводу значи "књиге". Једнина истоимене речи је βιβλίον (biblion) која изворно значи "свитак", а касније је реч постала синоним за реч "књига". Biblion је деминутив од речи βύβλος (byblos) што у преводу значи "Египатски папирус", ова реч је највероватније добила назив по феничанском граду Библосу одакле је египатски папирус био извожен у Грчку.[9]

Израз ta biblia (бук. мале књиге од папируса)[10] се изворно користио од стране Јевреја, са грчког говорног подручја, како би описали свете списе тј. Септуагинту. Док прва употреба у хришћанском друштву може да се прати до 226. г.н.е. Према речима библисте Бруса Фредерика први хришћански писац који је употребио овај израз да опише све свете списе био је Јован Златоусти у свом делу "Опрост Матеју" који је састављен између 386. и 388. г.н.е.[11]

Још један израз који се користи је Свето писмо. До 2. века п. н. е. међу Јеврејима је установљен израз "списи"(писма) о којима се говорило да су "свети" на Хебрејском כִּתְבֵי הַקֹּדֶשׁ (Kitvei hakkodesh). Док и сама Библија у хришћанском Новом Завету користи грчку реч Γραφή (Graphḗ), која се преводи као "писмо", како би указала на хебрејски део библије.[12] Из овог израза у раном хришћанству настали су изрази "Свето писмо" (η Αγία Γραφή, e Agía Graphḗ) и "Света Библија" (τὰ βιβλία τὰ ἅγια, tà biblía tà ágia).[13] Латинска верзија овог израза у средњем веку је гласила biblia sacra или "Света књига".[14] Данас су у употреби сви изрази, у неким културама су неки изрази учесталији од других.

Настанак
Библија није једна књига већ збир више књига, чији сложен настанак није комплетно разумљив до дан-данас. По истраживањима историчара и библиста настанак Библије је трајао више од 1000 година. Писали су је и састављали многи људи, који су живели у различитим раздобљима, културама, социјалним и економским статусима.[15] О настанку библијских текстова библиста Џон Ричес је рекао:[16]

"Библијски текстови су настали током периода у којем су животни услови писца, политички, културно, економски и еколошки, веома били нестабилни. Ови текстови одражавају номадски начин живота, постоје списи људи које живе у утврђеној монархији и култури храма, списи из изгнанства, списи који су настали под жестоком опресијом окупације страног владара, текстови са дворова, текстови [...] харизматичних проповедника, [...]. [Писање Библије] је настало у временском периоду које је обухватало дела Хомера, Платона, Аристотела, Тукидида, Софокла, Цезара, Цицерона и Катона. То је време које обухвата успон и пад Асирског царства (12.–7. век [п.н.е]), Персијског царства (6.–4. век [п.н.е.]), Александрове кампање (336.–326. [п.н.е.]), успон Рима и његова доминација Медитерана[...], протезање Римске власти до делова Шкотске (84. н.е.)."


Свитак књиге пророка Исаије (Исаијин свитак). Овај свитак је део свитака са Мртвог мора и датиран је на 2. век п. н. е.
Сходно томе да Библија није имала једног писца, такође није писана на једном језику. Текстови који су познати као Хебрејска Библија и Стари Завет (хришћанство) већим делом су написани на хебрејском језику, док је мањи део написан на сродном Арамејском.[17][18] Део светог писма који је познат као Нови Завет писан је на Грчком коине језику.[19][20] Одлике преписа на овим језицима су блокови целокупног текста који су имали мало или нимало интерпункцијских знакова. Текст такође није садржао

--- 14.06. 16:37 prodavac je promenio načine slanja ---