Detalji predmeta

• Stanje Polovno

U podnožju planine Song, jedne od pet svetih planina na severu Kine nalazi se manastir Šaolin. Ova budistička svetinja naširoko je ponata kao mesto nastanka legendarne kung fu boriličke vešine Šaolin Vušu kao i njenim majstorima, budističkim sveštenicima.
Veličanstveno zdanje manastira Šaolin, sa devet dvorišta I tremovima raspoređenim u redove, crvenih zidova i sa žutim krovovima, sa izrezbarenim figurama životinja na vrhu svakog krova, bogovi su prvo stvorili na nebesima pod nazivom Zulin. Kasnije, u severnom podnožju planine Šaoši, okružen sa pet planinskih vrhova, sa potokom koji se u slapovima spušta ispred njega, nikao je manastir Šaolin, jedna od kolevki kineske duhovnosti i centar stvaranja kineskih borilačkih veština. Sveštenici Šaolina bili su vešti borci, koji su svoju veštinu i snagu crpli iz snažnog duha i koristili je da sačuvaju manastir, ali i da zaštite narod od pohlepnih feudalaca i vladinih činovnika.
Za Bodidarmin dolazak u Šaolin manastir tokom 6-og veka se vezuju začeci kung fua. Ovaj monah preklom iz Indije je vežbajući posebne pokrete naučio da na izuzetan način kontroliše duh i telo. U početku vežbe su služile da se okrepi telo posle dugotrajnih i iscrpljujućih meditacija, vremenom su dobijale odlike borilčke veštine, prvenstveno u svrhu samoodbrane. Kasnije veština se usavršava dodavanjem borilačkih tehnika 5 životinja; ždrala, zmije, zmaja, leoparda i tigra. Još tokom desetog veka i dinasije Song napisana je knjiga o tehnikama Šaolin Vušua pod imenom „Suština pet pesnica“.
Vekovima predani monasi usavršavaju tehnike kung fua iza zidina Šaolina. U kamenom podu Dvorane hiljadu buda gde monasi treniraju 48 parova rupa u kamenu svedoče o intenzitetu njihovog treninga. Zidovi su ukrašeni slikama koje prikazuju monahe koji spašavaju vojvodu od Ćina, a on kasnije postaje car Taicong. U znak zahvalnosti manastir od cara dobija veliki zemljišni posed i postaje jedan od najvećih budističkih manastira ikada.