Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak

Vladislav Petković Dis PESME

AKCIJA RASPRODAJA POPUST KNJIGA

Matica srpska Novi Sad, 1984. godine, 242 strane, tvrd platneni povez, zlatotisak, zaštitni omot, obeleživač za stranice.
Ćirilica.
Knjiga nije korišćena, odlično očuvana, na predlistu napisan neki broj. Sve ostalo čisto i perfektno.

МОЖДА СПАВА

Заборавио сам јутрос песму једну ја,
песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
да је чујем узалуд сам данас кушао,
као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.

У сну своме нисам знао за буђења моћ,
и да земљи треба сунца, јутра и зоре;
да у дану губе звезде беле одоре;
бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.

Ја сад једва могу знати да имадох сан,
И у њему очи неке, небо нечије,
неко лице, не знам какво, можда дечије,
стару песму, старе звезде, неки стари дан.
Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Не сећам се ничег више, ни очију тих:
као да је сан ми цео био од пене,
ил' те очи да су моја душа ван мене,
ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;
Не сећам се ничег више, ни очију тих.

Али слутим, а слутити још једино знам;
Ја сад слутим за те очи, да су баш оне,
што ме чудно по животу воде и гоне:
у сну дођу, да ме виде, шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.

Да ме виде дођу очи, и ја видим тад
и те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
њене очи, њено лице, њено пролеће
у сну видим, али не знам, што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:

њену главу с круном косе и у коси цвет,
и њен поглед што ме гледа као из цвећа,
што ме гледа, што ми каже, да ме осећа,
што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
њену главу с круном косе и у коси цвет.

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
не знам место на ком живи или почива;
не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,
изван ствари, илузија, изван живота,
и с њом спава, невиђена, њена лепота;
можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

Vladislav Petković Dis, srpski pesnik i rodoljub.
Radio je kao učitelj i carinski službenik.
Rodjen je u Zablaću kod Čačka, kao deveto od trinaestoro dece.
Bio je slab učenik, maturu nije uspeo da položi ni iz dva puta.
Ipak, bio je veoma talentovan pesnik.
U vojsku nije išao.
Oslobođen je zbog uskih grudi i, po preporuci prijatelja, postaje privremeni učitelj u selu Prliti ispod Vrške Čuke, a pokraj Zaječara - sve u nadi da će imati dovoljno vremena da se posveti pesmama.
Tu je proveo dve godine, a potom odlučuje da ode odatle i potraži posao u Beogradu.
U Beogradu objavljuje pesme pod pseudonimom Dis (srednja slova njegovog imena).
Vladislav Petković Dis dugo nije mogao da nadje službu u Beogradu, i tek uz Nušićevu pomoć, nalazi mesto na trošarini (carinarnici) u Savamali, gde je radio kao kantardžija.
Noći je provodio uglavnom po kafanama, boemskim okupljalištima, družeći se sa pesnicima Simom Pandurovićem, Matošem i drugima.
Godine 1911.godine Dis izdaje o svom trošku zbirku poezije Utopljene duše, koja je bila negativno ocenjena od strane tadašnjeg uglednog kritičara Jovana Skerlića.
Iste godine oženio se Hristinom, sa kojom je dobio sina i kćerku. Živeo je veoma skromno, dva puta je otpuštan iz službe, radio je korekture i slabo plaćene poslove po časopisima.
U vreme balkanskih ratova, prijavio se kao dobrovoljac, ali ga zbog slabog zdravlja nisu primili.
Ipak, bio je izveštač sa fronta.
Dve godine nakon objavljivanja “Utopljenih Duša”, Srpska kraljevska akademija, dodelila je Disu godišnju nagradu za siromašne pisce, a te iste godine, po povratku iz rata, ponovo o svom trošku, Dis objavljuje i svoju drugu zbirku pesama Mi čekamo cara. Ovo izdanje je ponovljeno 1914.godine, a pesme su uglavnom nadahnute patriotizmom.
Prvi svetski rat Dis je proveo na mestu ratnog dopisnika; preživeo je povlačenje preko Albanije, dolazak na Krf, odakle odlazi u Francusku marta 1916. godine.
U Francuskoj je napisao Nedovršene pesme, koje će 1916. objaviti Srpske novine na Krfu.
Oboleo je od tuberkuloze, a sav zaradjeni novac je slao porodici, koja ga nije dobijala.
Kada je to saznao, odlučio je da ode na Krf, ne bi li nekako pomogao svojima.
Putovao je parobrodom “Italija”, koji je potonuo 18. maja 1917.godine, torpedovan od strane nemačke podmornice.
I Disova porodica je imala nesrećnu sudbinu: samo godinu dana kasnije, njegova šestogodišnja kćerka stradala je u požaru; njegov sin se borio u Drugom svetskom ratu u jedinicama Draže Mihailovića, a 1945.godine likvidirala ga je nova komunistička vlast.
Za svoga života Vladislav Petković Dis objavio je samo dve knjige poezije — što zbog nedostatka novca, bespoštednosti kritike, ili zbog toga što je živio samo 37 godina.
Ipak Dis zauzima istaknuto mesto u srpskoj poeziji XX veka, a nekoliko njegovih pesama kao što su Tamnica, Nirvana i Možda spava ulaze u svevremenu antologiju srpskog pesništva.

# 69