Pesme zauvek, Laza Lazić

49 pregleda
0 želi ovaj predmet

Pesme zauvek, Laza Lazić

Cena: 590 din.

Kupi odmah

Preko 15 miliona uspešnih kupovina

Prodavac

tasicmarko

tasicmarko

(7.617)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

36.954 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca

Detalji predmeta

  • Stanje Polovno

Наслов Песме заувек : из поезије енглеске, италијанске, мађарске, македонске, немачке, руске и француске / изабрао и препевао Лаза Лазић
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 2011
Издање 1. изд.
Издавање и производња Смедерево : Арка, 2011 (Смедерево : Arka press)
Физички опис 255 стр. : ауторова слика ; 21 cm
Други аутори - особа Лазић, Лаза
Збирка ǂБиблиотека ǂАнтологије / [Арка]
ISBN 978-86-7610-118-4 (брош.)
Напомене Тираж 300
Стр. 5-8: Увод / Лаза Лазић
Напомене: стр. 241-244
Стр. 245-246: Белешка о преводиоцу / Ч. Р.
Од истог писца: стр. 247-249.
УДК 821-1(082.2)
COBISS.SR-ID 186295052

Laza Lazić (1929)

(1/2) > > >

Angelina:
*

LAZA LAZIĆ


Laza Lazić, književnik, rođen je 23. juna 1929. godine u Somboru. Osnovnu školu ("Braće Mihajlović", "Vežbaonicu") završio je u rodnom gradu, a takođe i gimnaziju ("Veljko Petrović"). Laza Lazić je kao petnaestogodišnjak učestvovao u NOB-u, u ratu, odlikovan je ratnom medaljom. Već u gimnaziji počeo je aktivno da se bavi književnošću, objavljujući radove u srednjoškolskim listovima.

Pošto je došao na studije u Beograd, tu se i nastanio i ostao da tu boravi, živi i radi. Početkom pedestih godina, sa grupom mladih pisaca (Miroslav Antić, Žarko Đurović, Milunka Lazarević, Vladimir Ličina i drugi) učestvovao je u izdavanju dva zbornika mladih pisaca u Novom Sadu, (izdala "Matica Srpska") čiji je urednik bio Mladen Leskovac. U Beogradu bio je pripadnik "Studentskog književnog kluba" (i saradnik "Studentskog književnog lista"), a naročito kluba časopisa "Mladost", na Terazijama, čiji je predsednik bio Risto Tošović. Ovde je stekao prvu književnu afirmaciju (sa Stevom Raičkovićem, Vasom Popovićem, Ivanom Ivanjijem, Slobodanom Markovićem i drugima).

Sa S. Mandićem, S. Raičkovićem, D. Grbićem, B. Miljkovićem, M. Danojlićem, M. Milankovim i drugima činio je krug beogradskih pesnika. Pored svega toga, Lazić je studirao, najpre filozofiju, a zatim jugoslovenske jezike i književnost.

Ubrzo, počeo je da sarađuje u velikim časopisima, "Književnost", "Književne novine", "Nova misao", kao i u omladinskim listovima. Sa Slavkom Vukosavljevićem osnovao je i uređivao časopis "Mlada kultura". "Mlada kultura" je bila seriozan, vodeći književni list, u kojem su počeli da objavljuju svoje pesme kasnije čuveni pisci srpski — Bora Radović, Jovan Hristić, Pavle Ugrinov i drugi.

Nešto kasnije Dušan Kostić poziva Lazu Lazića za člana redakcije i sekretara novopokrenutog časopisa "Savremenik". Lazić je učinio da časopis izlazi redovno. To je bio bogat književni magazin u kojem je i Lazić objavljivao prikaze, ponekad pesme i prozu.

"Savremenik" su uređivali ljudi starog kova, poeziju je uređivao D. Kostić i L. Lazić. Mnogi pesnici stvoreni su ovde, Boža Timotijević, na primer, pa Ivan V. Lalić... Ivo Andrić je tu sarađivao redovno, a Lazić je odlazio k njemu kući (ulica Prizrenska) po rukopise i na razgovor.

U udruženje književnika Srbije Laza Lazić je primljen na preporuku Milana Bogdanovića, a predsednik je bio Ivo Andrić. Udruženje je tada imalo jedva stotinak članova. Kasnije Oskar Davičo poziva Lazu Lazića na saradnju u časopisu "Nova Misao".

S Vaskom Popom bio je blizak. Prvo su bili na dvema stranama, a posle je Laza bio Vaskov poklonik i velik prijatelj. Vasko se izražavao o Lazinim pesmama više nego pohvalno ("Lepa moć"), ali to je bilo kasnije, već pred Vaskov kraj.

Prijatelj Branka Miljkovića, Danila Nikolića i mnogih, sarađivao je mnogo na radiju, objavljivao priče po nedeljnim listovima.

Zatim je Laza prešao u izdavačko preduzeće "Kultura" gde je uređivao džepnu knjigu, koju je pokrenuo direktor M. Vitorović, a visokotiražne knjige, beletristiku, školske pisce, izabrana dela (celokupnog Šekspira, dela M. Šolohova) uredio je, pripremio i izdao Laza Lazić.

Otišao je na studijsko putovanje i boravak u Parizu. Po povratku, na poziv, (sa M. Paskučijem) osnovao je i uređivao zabavnik za nauku, tehniku i prirodu, list za omladinu pod nazivom "Oto". List je imao velik tiraž. Cele serije iz kulturne istorije, mitologije, i iz zanimljive nauke preveo je Laza Lazić sa francuskog jezika i objavljivao u ovom listu. Ova literatura, tada nova, imala je velik kulturno-vaspitni uticaj.

Zatim je Lazić počeo da piše za decu. Na poziv Lole Vlatković koja je bila urednik u radiju počeo je da piše za kultnu seriju "Dobro jutro deco". Napisao je, a na radiju je emitovano desetak ovih serija — Profesor Eurekić, Cirkus Reks, Petao budilnik i druge. Ubrzo, pod uredništvom Dragana Lukića, nekoliko godina, Laza Lazić je vodio redovnu nedeljnu emisiju "Dečji gramofon" (Reditelj Vera Belogrlić, muzički saradnik Milica Manojlović). Ozbiljni književni radovi krasili su ovu emisiju.

Lazić je sarađivao s Domom pionira (Donka Špiček) gde je držao niz predavanja, govorio o knjigama, radio zabavne priredbe, napisao tekstove za čuvenog Četvrtka, lutkarskog junaka. Sve ove stvari spadaju u istoriju nove srpske kulture i književnosti.

Za sve to vreme Lazić piše i objavljuje pesme koje izadaju najbolji naši izdavači "Matica srpska", "Nolit", "Bigz", Mašić. Dečje knjige, probranu poeziju i priče za omladinu objavljuju najviše "Dečje novine", pa zatim "Vuk Karadžić" i drugi.

Laza Lazić je šezdesetih i sedamdesetih godina učestvovao u kulturnim misijama "Selu u pohode" (Akcija Rastka Tadića) i "Knjiga za škole" (akcija Bože Timotijevića), putujući sa ekipama po Celoj Srbiji, šireći knjigu, uručujući školama poklonjene knjige, aktivno, na terenu.

Na podizanju kulture, na vaspitanju naroda i dece, na širenju prave reči o vrednosti knjiga, s ličnom poezijiom naročito, Lazić je jedan od pregalaca bez premca.

U "Politici za decu" objavio je Lazić na desetine pesama za decu. Takođe u "Zmaju" i skoro svim listovima i časopisima za decu u zemlji. Radovi Laze Lazića bili su uvršteni u više knjiga, zbornika, zvanične školske lektire.

U časopisima, listovima, zbornicima i antologijama pojedinačno ili u izboru objavljena su dela Laza Lazića u prevodu ili prepevu na sledećim jezicima: engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom, poljskom, mađarskom, bugarskom, albanskom, turskom, slovačkom, češkom, rusinskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Dve njegove knjige objavljene su dvojezično, s nemačkim odnosno engleskim prevodom.

Stihovi Laze Lazića i posveta urezani su na spomenik, spomen obeležje palim borcima narodnooslobodilačkog rata, na Fruškoj gori, na mestu zvanom Jabuka.

Veći broj dečjih pesama Laze Lazića komponovali su naši poznati kompozitori, Dušan Radić, Srđan Barić, Zoran Rambosek, Mikan Obradović, Pavle Minčić, Vojislav Kostić, Sedmorica Mladih i drugi, i izvodili istaknuti pevači i glumci P. Laković, M. Tomić i mnogi drugi, kao i dečji horovi, ponajviše "Kolibri", i ova muzika se nalazi na pločama PGP.

Radio drama (nosilac nekoliko radijskih nagrada) "Čindirija i Čindirijini sinovi" snimljena je u celini na long-plej ploči, PGP.

Javnom reči, čitanjem pesama i govoreći o književnim i filozofskim pitanjima, prikazujući knjige i analizirajući ideje o savremenim društvenim i političkim prilikama, ali uvek kao pesnik, literat, i uvek jasno samostalnog i nezavisnog stava, govorio je Laza Lazić tokom više od trideset godina, samo u Beogradu na više od 50 javnih tribina (Od Kolarčevog univerziteta, UKS, Rimske dvorane, Doma armije, Filosofskog društva, Ruskog doma i Kulturnih centara, do udaljenih biblioteka po periferiji grada. (Ovde ne računamo književne večeri pisca samostalne ili zajedničke, niti osnovne škole, u kojima je, gotovo svim, čitao đacima svoje radove). Kao pozvan, pisac je učestvovao na desetinama književnih priredbi u velikim gradovima Srbije i drugih republika nekadašnje Jugoslavije.

Član Udruženja književnika Srbije, od 1953. godine. Ostavku na članstvo u Udruženju književnika podneo je u toku ratnih godina 1990—1999, usled neslaganja s politikom i stavom tog Udruženja u odnosu na rat. Laza Lazić je ponovo pristupio Srpskom književnom društvu 2008. godine.

Od godine 1950. do danas potpuno aktivno se bavi književnošću, bez prekida, objavljuje knjige, učestvuje u književnom životu, uređuje književne i omladinske časopise i listove, sarađuje u publikacijama, na radiju i televiziji, piše beletristiku, esejistiku i književnu kritiku, naročito je aktivan na književnim tribinama i književnim promocijama, učestvuje na književnim priredbama i savetovanjima, gostuje u školama u Beogradu i unutrašnjosti.

više »»»

Angelina:
*

LAZA LAZIĆ— bibliografija


Dosad izašle knjige Laze Lazića kao posebna izdanja

a) lirika

PESME, Matica srpska , 1953.
INTIME, Nolit, 1956.
INTIME, drugo, znatno dopunjeno izdanje, Knjigoteka, 2001.
PLOVEĆI ČARDAK, Matica srpska, 1973.
PLOVEĆI ČARDAK, drugo, znatno dopunjeno izdanje, Knjigoteka, 2001.
TRSKA, Matica srpska, 1977,
TRSKA, drugo izdanje, Knjigoteka, 2001.
LEPA MOĆ, Izdanja Slobodana Mašića, 2001.
LEPA MOĆ, drugo izdanje, Knjigoteka, 2001.
SVETLOSNI ZJAP, Knjigoteka, 2001.
FANTAZMAGORIJA U SUTON, Midimprint, 2005.

b) eseji

ŠUM LIŠĆA, Tardis, 2011.

v) knjige za mlade čitaoce svih uzrasta

VIOLINA KAROLINA, Grafos, 1973.
KONJANICI, Dečje novine, 1973.
NA DRVETU ČAVKA, Bigz, 1973.
ČINDIRIJA I ČINDIRIJINI SINOVI, Izdanje Radio Beograda, 1974.
GORKA TRAVA, Dečje novine, 1974.
PRIJATELJSTVO, Petar Kočić, 1975.
U ZAČARANOJ MAGLI, Dečje novine, 1976.
PUTOVANJA MIŠA MIJE, Vuk Karadžić, 1976.
ŠTA RADE ESKIMI, ZIMI, Radivoj Ćirpanov, 1976.
PLODOVI, OSTRVA, BAJKE, Ravangrad, 1976.
KULA SVETILJA, Dečje novine, 1979.
GRADITELJI DUGE, Delta pres, 1979
GDE SU MOJE MAKAZICE, Bigz, 1980.
LIVCI, KOSAČI, DVORSKE LUDE, Vuk Karadžić, 1981.
OPŠTA ISTORIJA PATULJAKA, Nolit, 1982.
CIK ZORE, Dunav, 1985.
BULKA U ŽITU, Dunav, 1985.
GUSARSKE AVANTURE, Dunav, 1985.
NA RADU ILI U HLADU, Dunav, 1985.
KUĆO MOJA, KUĆICE, Dečje novine, 1988.
PUTOVANJA MIŠA MIJE PO JUGOSLAVIJI, Vuk Karadžić, 1989.
LOVAC PANTELIJA, Sloboda, 1989.
BUDI DOBAR, Knjigoteka, 1993.
TIHA ZEMLJA, Dečje novine, 1994.
PRIČE IZ POSPANIJE, Prosveta Niš,1997, 1999, 2001.
VETROVA KĆI, Knjigoteka, 2000.
MAČKA U DŽAKU, (S pr

Uslovi prodaje prodavca

  • Plaćanje Tekući račun (pre slanja), Lično
  • Slanje Lično preuzimanje, Pošta

RASPRODAJA KNJIGA PO POČETNOJ CENI OD 10 din!!! Naći ćete ih tako što kliknete na sve moje predmete, pa u meniju način kupovine SELEKTUJTE KVADRATIĆ AUKCIJA, i prikazaće Vam se svi predmeti sa početnom cenom od 10din.

Dodatno kada Vam se otvore aukcije kliknite na SORTIRAJ PO, pa izaberite ISTEKU NAJSKORIJE, i dobićete listu aukcija sa početnom od 10 dinara, po vremenu isteka.

Zbog perioda praznika vreme za realizovanje kupoprodaje može da se produži na do 20 dana.

Prodavac

tasicmarko
tasicmarko (7.617)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

36.954 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca
Predmet: 104188577