Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Milan Rakić PESME

AKCIJA RASPRODAJA POPUST KNJIGA

Matica srpska Novi Sad, 1984. godine, 157 strana, tvrd platneni povez, zlatotisak, zaštitni omot, obeleživač za stranice.
Ćirilica.
Knjiga je odlično očuvana, potpis na predlistu.

Milan Rakić (1876 - 1938), srpski pesnik-diplomata.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu.
Po povratku u Srbiju se oženio, a zatim zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine.
Kao diplomata je službovao u Srpskom konzulatu u Prištini, Srpskom konzulatu u Skoplju, Solunu i Skadru.
Kao konzul u Prištini revnosno je izveštavao Kraljevinu Srbiju o događajima na terenu, slao je upozorenja, spiskove uhapšenih i mučenih Srba, na silu poturčenih sunarodnika, silovanih Srpkinja, kao i detaljne informacije o drugim planovima i zločinima koje je činio deo Arbanasa.
U vreme Prvog balkanskog rata učestvovao je u oslobođenju Kosova i postavljen je za prvog okružnog načelnika Prištinskog okruga (njega ubrzo smenjuje Todor Stanković).
Bio je dobrovoljac u četi vojvode Vuka. Mali broj njegovih saboraca je znao da sa njima ratuje autor pesme NA GAZIMESTANU koju su oni često pevali pred borbu. Rakić ovako opisuje dolazak na Kosovo polje:

„Dakle izbismo na samo mesto Kosovske bitke. S desne strane gudio je Lab, pun nove snage od jesenje kiše, i žurio da odnese veliku vest. S leve, na brežuljku, slegalo se zamišljeno Muratovo turbe. Postrojiše nas. U pratnji štaba pojavi se komandant: "Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se ovo mesto zove?" U zbijenom stroju lupkarala je puška o pušku, zatezale se ramenjače. "Ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389. godine, istog dana i istog sata, poginula su oba cara! To je Gazimestan na kojem je Obilić..." Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Valjda sam se i ja bio sagnuo, kad nisam primetio otkud izađe mlad oficir s isukanom sabljom. Stade pred komandanta, pozdravi, raportira nešto, pa se okrete stroju. Diže sablju i poče gromko: "Na Gazimestanu od Milana Rakića!" Prvo me izdade sluh, pa onda i vid. Ispred mene se podiže breg sa turbetom, zavi u crveno i osta viseći kao plamena zastava. Iskaza me celog – planina! Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs, a ja? S mukom sam se držao na nogama. Više osetih, no što videh, kad se neko odvoji iz moje jedinice i, u trku, stiže pred komandanta: "Gospodine pukovniče, taj koji je ispevao ovu pesmu ovde je sa nama. Evo ga pozadi, s bombama, u odredu Vojvode Vuka!" I odmah odjeknu komandantov glas: "Dobrovoljac Rakić, napred!" Čuo sam sve, ali nisam mogao ni da koraknem. Čak ni da otvorim usta. Rukavom od šinjela zaklonio sam lice i pustio suze, prvi i poslednji put tada.“

U vreme Prvog svetskog rata bio je savetnik poslanstva u Bukureštu 1915. i Stokholmu 1917. godine, a krajem rata u Kopenhagenu.
Od 1921. bio je poslanik u Sofiji, a od 1927. u Rimu.
Dobio je više stranih odlikovanja, čak i pre nego što je dobio neko domaće.
U diplomatskoj službi je bio skoro do smrti kao poslanik Kraljevine Jugoslavije u inostranstvu.
Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine.
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 18. februara 1922, a za redovnog 12. februara 1934.
Njemu u čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.
Dodeljen mu je Orden krune danske kraljevine.

# 69