Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Стојичић, Ђоко, 1936-2021 = Stojičić, Đoko, 1936-2021
Наслов Мећава / Ђоко Стојичић ; превeo на енглески Лазар Мацура = The Snowstorm / Đoko Stojičić ; translated from Serbian by Lazar Macura
Упоредни наслов ǂThe ǂSnowstorm
Врста грађе поезија
Језик српски, енглески
Година 2015
Издавање и производња Смедерево : ǂМеђународни фестивал поезије ǂСмедеревска песничка јесен ; = Smederevo : ǂInternational Festival of Poetry ǂSmederevo's Poet Autumn, 2015 (Смедерево : Newpress)
Физички опис 73 стр. : ауторова слика ; 20 cm
Други аутори - особа Мацура, Лазар
Збирка Меридијани
ISBN 978-86-6255-043-9 (брош.)
Напомене Упоредо срп. текст и енгл. превод
Тираж 300
Белешка о аутору: стр. 70-73.
УДК 821.163.41-1

Biografija
Uredi
Rođen je 12. februara 1936. u selu Medna, opština Mrkonjić Grad. Njegov otac Nikola je bio poljoprivrednik, a majka Milka domaćica. Sa porodicom se u martu 1946. godine preselio u Nove Kozarce.[2]

Školovao se u Novim Kozarcama, Srpskoj Crnji i Kikindi, gdje je završio gimnaziju. Diplomirao je jugoslovensku i svjetsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1962, a magistrirao je 1966. godine.[2][3]

Jedno vrijeme je bio urednik lista „Student“. Nakon toga je postavljen za sekretara UKSK Beogradskog univerziteta, potom postaje predsjednik CK Saveza omladine Srbije, a nakon toga direktor Republičkog zavoda za međunarodnu naučnu, prosvjetnu, kulturnu i tehničku saradnju.[4] Od 24. januara 1988. do 30. aprila 1989. je bio glavni i odgovorni urednik lista „NIN“.[5] Bio je i urednik opšteobrazovnog programa Televizije Beograd.[2]

U periodu od 10. februara 1993. do 18. marta 1994. je bio ministar kulture Republike Srbije.[6] Od 1994. do 2001. je bio ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Češkoj republici.[4]

Preminuo je u Beogradu posle kraće bolesti u 86. godini života.[7]

Književni rad
Uredi
Objavio je 17 knjiga poezije, 7 knjiga izbora poezije, 6 knjiga studija, eseja, članaka i polemika, 3 putopisa, 2 knjige proze i 2 drame. Pjesme su mu prevođene na 20 stranih jezika i uvrštene u 66 jugoslovenskih i srpskih i 16 stranih antologija i zbornika.[8] Autor je prvog projekta „Istorija srpske kulture“ iz 1993. godine.[1]

Član je Udruženja književnika Srbije, počasni član Unije čeških pisaca i potpredsjednik Evropske unije umjetnosti.

Nagrade i priznanja
Uredi
Dobitnik je velikog broja književnih nagrada: „Vukova nagrada“, „Zlatna značka“ Kulturno-prosvjetne zajednice Srbije, „Zlatni prsten“, „Srboljub Mitić“, „Rade Drainac“, „Masarikova nagrada“, „Rudolf Drugi“, „Karel Hinko Maha“, „Franc Kafka“, „Iskia“ – italijanski oskar kulture, „Zlatni beočug“, Zlatna povelja Svitka", „Milan Rakić“.[8][3][9]

Dobio je 4. februara 2010. povelju počasnog građanina opštine Mrkonjić Grad.[10] Dobitnik je Ruske medalje zahvalnosti.[8]

Bibliografija
Uredi
„Poeme narodne revolucije“, 1968.
„Svete kiše“, 1975.
"Putovanje po Zambiji", 1981.
„Norveški dnevnik“, 1982.
„Ljudi bez oružja“, antologija jugoslovenske antiratne poezije (1945—1985), 1985.
„Kamen temeljac“, 1987.
„Tačka oslonca“, 1988.
„Bičevanje reči: sanjane pesme“, 1990.
„Sjaj razgovora“, leksikon srpskih narodnih izreka, 1992.
„Sizif sa kamenom u srcu“, 1993.
„Srp od zmije“, 1995.
„Kućni prag“, 1996.
„Birane reči“, 1997.
„Ognjišta“, 2000.
„Nemoć odgonetke“, 2003.
„Zamka za šaropere ptice“, 2004.
„Cvet na kamenu“, 2004.
„Srpske narodne izreke“ I-II, 2006.
„Helenski bogovi“, 2008.
„Tuđe tuđice, srpska ćirilica“
"Ispeci pa reci - srpske narodne izreke"
≈ "Nezaboravnik omladinske borbe" 1968.

Reference
Uredi
„Znameniti Medljanci”. Arhivirano iz originala na datum 01. 04. 2010. Pristupljeno 17. 3. 2010.
Glas javnosti:Đoko Stojičić, Pristupljeno 17. 3. 2010.
„Dijaspora”. Arhivirano iz originala na datum 23. 02. 2010. Pristupljeno 17. 3. 2010.
Vreme:Kulturna politika i politika u kulturi, Pristupljeno 17. 3. 2010.
„Neponovljivo iskustvo”. Arhivirano iz originala na datum 05. 03. 2016. Pristupljeno 17. 3. 2010.
„Serbian ministries”. Pristupljeno 17. 3. 2010.