Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Posveta autora
Аутор - особа Шујица, Божидар, 1936- = Šujica, Božidar, 1936-
Наслов Крв драгог камена / Божидар Шујица
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 2009
Издавање и производња Београд : Нолит, 2009 (Ужице : Графичар)
Физички опис 141 стр. ; 19 cm
Збирка ǂБиблиотека ǂСавремена поезија / [Нолит]
ISBN 978-86-19-02453-2 (брош.)
Напомене Тираж 300
На пресавијеном делу кор. листа ауторова слика
Белешка о писцу: стр. 133-135

Biografija
Božidar Šujica rođen je 8. januara 1936. godine u Kosovu Polju.[1] Njegovi roditelji — otac Marko i majka Milica — bili su lički doseljenici na Kosovo. Najranije detinjstvo proveo je u Beču. Majka mu je umrla već 1945. godine, od galopirajuće tuberkuloze, pa je se pesnik jedva seća. Posle rata, sa demobilisanim ocem selio se po mnogim mestima u Srbiji. Za vreme đakovanja stanovao je u karauli, kućici čuvara pruge, na šest kilometara od Kragujevca, nedaleko od sela u kojem je svojevremeno učiteljevao velikan srpskog pesništva i slikarstva Đura Jakšić, za koga je jednom prilikom rekao da je bio „najplahovitiji pesnik 19. veka“ i u čiju je čast posadio lipe u dvorištu Prve kragujevačke gimnazije. U mladosti je aktivno trenirao boks, a voleo je da igra i fudbal. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac u kragujevačkom omladinskom listu „Delo“. Maturirao je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji 1956. godine sa odličnim uspehom, nakon čega odlazi u Beograd na studije jugoslovenske i svetske književnosti. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1961. godine.[1]

Odmah nakon diplomiranja zaposlio se u Medicinskoj školi „Beograd“ i u njoj radio više od dve decenije kao profesor književnosti. Od 1983. do 1997. godine bio je direktor Muzeja grada Beograda, a od 1997. do penzionisanja 2001. godine direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu.[2]

Šujičina pesnička karijera otpočela je 1961. godine, kada je Oskar Davičo dao da se njegova prva zbirka pesama, „Prestupne noći“, objavi u izdanju Nolita. Zastupljen je u antologijama srpske, jugoslovenske i svetske poezije. Pesma „ Evropa“ (fr. Europe) ušla je u antologiju „Evropa pesnika“ (Elizabeth S. de Zagon, L‘Europe des poètes, antologie multilingue, la traduction per Robert Marteau et Kolja Mićević; ed. Le cherche midi editeur Segher, Paris, 1980). Najstariji tekst u ovoj antologiji je iz 11. veka p. n. e, a najmlađi zastupljeni pesnik je upravo Božidar Šujica. U njoj su, od jugoslovenskih pesnika, zastupljeni još Miroslav Krleža i Miodrag Pavlović. Pesma „Balkansko poluostrvo“ dobila je prvu nagradu za prevod evropskih pesnika u izboru američkih prevodilaca na konkursu Department of Slavic Languages at the University of California, Berkeley (prevod R. Gorup). Kada je reč o domaćim antologijama, treba istaći da se Šujičine pesme „Jutro u Barama Gružanskim“ i „Beli san“ nalaze u „Antologiji srpske poezije (1847—2000)“ (Brankovo kolo, Sremski Karlovci, 2012, priredio Nenad Grujičić), jednoj od najobuhvatnijih antologija srpskog pesništva. Šujica je zastupljen i u Biblioteci „Signal“, ediciji međunarodnog neoavangardnog književno-umetničkog pokreta signalizma. Pesničko delo Božidara Šujice bilo je tema konkursa „Šumadijskih metafora“ 2012. godine u kategoriji eseja, koji organizuje Udruženje književnika Srbije. Pobedu na konkursu odneli su eseji „Čovečanstvo u ponoru“ Zorana Antonijevića i „Poezija Božidara Šujice“ Dušana Stojkovića, a tema je bila pokrivena i nekolikim esejističkim prilozima Žarka Đurovića i istaknutog filozofa prof. dr Luke Prošića, kao i dvama tekstovima o Šujičinoj poeziji velikog pesnika Oskara Daviča iz 1984. godine, koji su tom prilikom prvi put objavljeni. Knjige pesama „Ivice, ožiljci“ i „Izabrane i nove pesme“ prevedene su mu na francuski, odnosno nemački jezik, a dve pesme prevedene su mu na slovenački jezik i 2015. godine objavljene u prestižnom ljubljanskom književnom časopisu „Apokalipsa“ („Novoletna jutranja pesen“ i „Premakni se duša mojega duha“, prevod Jurij Hudolin). Jedna od epizoda RTS-ovog dokumentarnog serijala „Socijalizam ili kapitalizam“ iz 2018. godine posvećena je Božidaru Šujici. Tom prilikom, pesnik je opširno govorio o svom životu, poeziji i druženju sa mnogim znamenitim srpskim i jugoslovenskim pesnicima, piscima, slikarima, vajarima i sportistima. Član je Udruženja književnika Srbije. Pored pisanja, bavi se književnom i likovnom kritikom i prevodi poeziju sa ruskog i francuskog, a takođe poseduje i zavidnu, decenijama prikupljanu, kolekciju slika i vajarskih radova. Imao je samostalnu izložbu crteža u Beogradu (Umetnička galerija „Stara kapetanija“, Zemun) i Parizu (Jugoslovenski kulturni centar u Parizu).[2]

Ženio se dva puta. Druga žena bila mu je poznata beogradska akademska slikarka, modna dizajnerka i nekadašnja članica Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Zorica Jocić-Šujica. Sa njom ima kćerku Milicu, koja je afirmisana vajarka, slikarka, pesnikinja i blogerka, i sina Miloša. Šujica je još od mladosti zainteresovan za politiku i dosledno je privržen levičarskim idejama, humanizmu i jugoslovenstvu. Bio je član Saveza komunista Jugoslavije, a tokom poslednje decenije prošlog veka politički se angažovao u Socijalističkoj partiji Srbije i Jugoslovenskoj levici. Živi i radi u Beogradu.

Nagrade i priznanja
Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja:

Nagrada lista „Mladost“ za najbolju knjigu mladih u Jugoslaviji, 1961.
Vukova nagrada za naročite rezultate u stvaralačkom radu na širenju kulture, 1965.
Nagrada „Pesničkih novina“ za najbolju knjigu poezije u Jugoslaviji, 1973.
Književna nagrada Željezare Sisak za pesničku knjigu godine u Jugoslaviji, 1975.
Nagrada Drainac za poeziju, 1997.
Povelja Udruženja književnika Srbije za životno delo, 2011.
Nacionalno priznanje za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, 2013.
Dela
Objavio je 12 knjiga poezije:[1]

Prestupne noći (Nolit, Beograd, 1961)
Vreme i temelji (Nolit, Beograd, 1966)
Srdžba (Nolit, Beograd, 1973)
Ura, uran (Grafos, Beograd, 1975. i 1981)
Kanjon (Nolit, Beograd, 1979)
Izgledi za sutra (BIGZ, Beograd, 1984)
Kičma (Književne novine, Beograd, 1984, predgovor Miodrag Perišić)
Ivice, ožiljci (Grafos, Beograd, 1991)
Izabrane i nove pesme (Prosveta, Beograd, 1995. i 1996, izbor i predgovor Zlatko Krasni)
Dvostruki san (BMGP, Beograd, 1999, predgovor Milisav Milenković)
Najlepše pesme Božidara Šujice (Prosveta, Beograd, 2004, izbor i predgovor Goran Babić, Biblioteka NAJ)
Krv dragog kamena (Nolit, Beograd, 2009)
Knjige prevedene na strane jezike
Lisières, cicatrices (La bibliothèque „Le point“, Belgrade, 1996, traduit de la langue serbe per Petar Popović)
Ausgewählte Gedichte (Institut für Schulbücher und Lehrmittel Belgrad, 1997, Auswahl, Übersetzung aus dem Serbischen und Vorwort von Zlatko Krasni)
Reference
„Božidar Šujica | Poezija suštine” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-16.
Šujica, Božidar. Krv dragog kamena. Beograd : Nolit, 2009. str. 133—135. I