Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Крагујевић, Тања, 1946- = Kragujević, Tanja, 1946-
Наслов Корице за одлазећи глас : октагонали / Тања Крагујевић
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 2022
Издавање и производња Вршац : Књижевна општина Вршац, 2022 (Ниш : Nais print)
Физички опис 80 стр. ; 19 cm
Збирка ǂБиблиотека ǂКОВ
ISBN 978-86-7497-324-0 (брош.)
Напомене Тираж 300
На пресавијеном делу кор. листа белешка о ауторки и делу.
На насл. стр. посвета аутора: Библиотеци Десанкиног Ваљева, са посебним сентиментом и поштовањем, Тања Крагујевић, Земун, 23. новембар 2022.: МБВА: П 821.163.41-1 КРАГУЈЕВИЋ Т.
УДК 821.163.41-14

Tanja Kragujević (Senta, 26. oktobar 1946) srpska je književnica i pesnikinja. Član je Srpskog književnog društva, od njegovog osnivanja, 2001. godine. Odlukom Vlade Srbije, od 24. decembra 2009. godine, dobitnik je zvanja vrhunskog umetnika u oblasti književnosti. Živi u Zemunu.
Školovanje
Prvi razred osnovne škole je završila u Senti, a dalje školovanje je nastavila u Beogradu, u osmogodišnjoj školi „Vuk Karadžić” i Drugoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je 1970. godine, a magistrirala 1973. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za Opštu književnost sa teorijom književnosti. Magistarski rad, posvećen jednom od najznačajnijih srpskih pesnika Momčilu Nastasijeviću objavila je u formi eseja u uglednoj ediciji Argus, beogradske izdavačke kuće „Vuk Karadžić`, 1976. Zastupljena je u više antologija savremene srpske poezije u zemlji i inostranstvu.
Književni rad
Prvu pesničku knjigu objavila je u dvadesetoj godini, u kolekciji Prva knjiga, jednog od najstarijih i najznačajnijih izdavača u Srbiji (`Matica srpska`, Novi Sad, 1966), a od tada je publikovala sedamnaest pesničkih zbirki, od kojih je najnovija, Hleb od ruža, izašla u izdanju Književne opštine Vršac, (2012). Prva pesnička knjiga, Vratio se Volođa, ilustrovana je fotografijama Tanjinog oca, umetničkog fotografa i fotoreportera Politike, Stevana Kragujevića, dok je monografija Kragujević, Senta koje više nema, objavljena povodom 300. godine grada Sente, u izdanju Kulturno-obraznovnog centra „Turzo Lajoš iz Sente”, 1997. godine, urađena na temelju umetničkih fotosa Stevana Kragujevića, ilustrovana stihovima njegove kćeri Tanje, objavljenih u dopunjenoj verziji u posebnoj zbirci Pejzaži nevidljivog (Književna opština Vršac, 2001). Prvi izbor iz njene celokupne poezije objavila je izdavačka kuća „Agora” iz Zrenjanina, (2009). Izabrane i nove pesme, pod nazivom Staklena trava priredio je i pogovor napisao pesnik i književni kritičar Nenad Šaponja. U okviru Edicije dobitnika književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja, i u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine, 2010. godine pojavio se novi izbor iz njene poezije, pod nazivom Ruža, odista, koji je priredila i pogovorom propratila književna kritičarka i esejistkinja Dragana Beleslijin.
O stvaralaštvu Tanje Kragujević su pisali: pesnici i esejisti Ivan V. Lalić, Milica Nikolić, prof. dr Slavko Gordić, Draško Ređep, dr Dragana Beleslijin, Dragan Jovanović Danilov i Nenad Šaponja, kao i književni kritičari Čedomir Mirković, Vasa Pavković, Bojana Stojanović Pantović, Dušica Potić, Aleksandar B. Laković, i drugi.
Gostovanja na festivalima
Gostovala na festivalima poezije: Struške večeri poezije (Makedonija), Puškinovi dani poezije (Rusija), Trg pesnika, Budva (Crna Gora). Učestvovala u radu Književne kolonije u Sićevu (1994), u Međunarodnoj književnoj koloniji u Čortanovcima (2008). Predstavljala Srbiju na Prvom transbalkanskom festiivalu poezije u Solunu (24-26. maj 2012). Učestvovаla na Četvrtom međunarodnom festivalu književnosti i filma u gradu Ordu (Turska), 3-6. oktobar 2013.
Prevodi
Njena poezija se u prevodu na više jezika može čitati u najvećoj svetskoj poetskoj antologiji u internet izdanju Lyrikline ( lyrikline.org), kao i na njenom ličnom vebsajtu (tanjakragujevic.com). Pesme su joj prevođene na nemački, engleski, francuski, španski, mađarski, holandski, bugarski, makedonski, ruski, beloruski, italijanski, slovenački, poljski, japanski i grčki jezik. Posebno je zanimljivo izdanje Staklena trava, Sedam pesama na sedam jezika (francuski, nemački, grčki, mađarski, italijanski, japanski, španski), koju je objavila zrenjaninska Agora, 2012.
Zastupljena u tematskim i drugim zbornicima u zemlji i inostranstvu, te u najvažnijim antologijama koje predstavjaju srpsku poeziju danas, između ostalog: Poesia Serbia hoy, Debats (Institució Alfons el Magnànim, Valensija, n.109, 2010/4), Les Poètes de la Mediterannée (predgovor Yves Bonnefoy, Gallimar & Culturesfrance, 2010); Hundert grams seele, Ten Decagrams of Soul, The Anthology of Serbian Poetry of the Second Part of Twentieth Century (priredio Robert Hodel, Leipziger Literaturverlag, 2011), The Anthology of Serbian Poetry of XX and XXI Century (Herg Benet Publishers, Bukurešt, 2012), El Color de la Esencia (the Monography of New Serbian poetry (Silvia Monros Stojaković, Anfora Nova, Španija, 2013).
Priređivanje
Priredila je knjigu za decu Desanke Maksimović Patuljak Kukuruzović i Bajka o putevima (Slike Janeza Smolea; „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva` i „Narodna knjige`, Beograd, 1979), kao i testamentarnu knjigu stihova modernog klasika Srbe Mitrovića (1931-2007) Magline, sazvežđa („Rad`, Beograd, 2007), za koju je napisala pogovor.
Izdavački rad
Više od petnaest godina bavila se izdavačkim radom. Kao urednik („Narodna knjiga” u Beogradu) kreirala je nekoliko kolekcija knjiga savremene književnosti, sabrana i izabrana dela značajnih svetskih autora („Dela Marine Cvetajeve`, 1990); ediciju „Alpha Lyrae` posvećenu najznačajnijim imenima moderne svetske poezije (H. L. Borhes, Filip Larkin, Silvija Plat, Česlav Miloš, Janis Ricos, H. M. Encensberger, Tadeuš Ruževič, Josif Brodski, Vislava Šiimborska, Adam Zagajevski, Čarls Simić i drugi).
Urednik je biblioteke „Arijel” izdavačke kuće „Agora”, koja objavljuje najznačajnija pesnička imena savremene svetske poezije (Lucija Stupica, Stanislav Baranjčak, Tasos Livaditis i drugi).
Dela (bibliografija)
Tanja Kragujević pisanje neposredno poistovećuje sa traganjem za „spojenim sudovima života i poezije”, ne samo kroz pesnički izraz, već i u posebnoj formi mikroeseja, čija se struktura i intonacija usredsređuju na pesnička otkrovenja (pa i poetsku odbranu) fenomena svakidašnjeg življenja i maksimalno redukovan prozni izaraz, iz čega je nastala autorki najsvojstvenija forma lirskog eseja.
Knjiga Kutija za mesečinu, objavljena je 2003, u Književnoj opštini Vršac.
Dodela nagrade Desanka Maksimović u Brankovini
Poezija
Vratio se Volođa, Sa fotografijama Stevana Kragujevića. Edicija „Prva knjiga`. Matica srpska, Novi Sad, 1966.
Nesan, Sa grafičkim prilozima Lazara Vujaklije. Bagdala, Kruševac,1973.
Stud, Prosveta, Beograd, 1978.
Samica, Nolit, Beograd, 1986.
Osmejak omčice, Književna opština Vršac KOV, Vršac, 1993.
Divlji bulevar, Rad, Beograd, 1993.
Muška srma, Srpska književna zadruga, Beograd, l993.
Duša trna, Sa crtežima Mihaila Đokovića Tikala. Prosveta, Niš,1995.
Osmejak pod stražom, KOV, Vršac, 1995.
Autoportret, sa krilom, Prosveta, Beograd,1996.
Slovočuvar i slovočuvarka, Prosveta, Beograd, 1998.
Pejzaži nevidljivog, KOV, Vršac, 2001.
Godine, pesme, Edicija `Povelja`. Biblioteka Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2002.
Pismo na koži, Rad, Beograd, 2002.
Njutnov dremež, Književno društvo Sveti Sava, Beograd, 2004.
Žena od pesme, KOV, Vršac, 2006.
Plavi sneg, KOV, Vršac, 2008.
Staklena trava, Izabrane pesme. Priredio i pogovor napisao Nenad Šaponja. Biblioteka `Arijel`, knjiga 1. Agora, Zrenjanin, 2009. Fotografija na koricama: Stevan Kragujević, Put kroz ravnicu.
Ruža, odista, Zavod za kulturu Vojvodine. 2010. Izabrane pesme. Izbor i pogovor Dragana Beleslijin.
Motel za zbogom, Biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010.
Hleb od ruža, KOV, Vršac, 2012.
Od svetlosti, od prašine, Književna akademija Istok, Knjaževac, 2014.
Efekat leptira, Kulturni centar Novog Sada, 2016.
Korona, male pesme. Pogovor Jovica Aćin. Na korici: Alan Bećiri, „Tiski cvet”. Ilustracije Maja Simić, Čigoja, Beograd, 2017.
Efekat leptira, Ratkovićeve večeri poezije, Bijelo Polje, 2018.
Extravaganza, pesme. Na koricama: Stevan Kragujević, Rasuta svetlost, senke, Beograd. Pogovor Slavko Gordić. Izdavači: Čigoja i autor. Beograd, 2019.
Fraktali, Na koricama: Stevan Kragujević, „Vaga za lišće“. Recenzent Svetlana Šeatović. Pogovor Slađana Ilić. Izdavači: Čigoja štampa i autor, Beograd, 2022.
Korice za odlazeći glas. Recenzent Jovica Aćin. KOV, Vršac, 2022.
Kratka istorija trenutka. Pogovor Sonja Milovanović. Na korici: fotografija Beogradski grafil, Stevana Kragujevića. Izdanje Čigoje štampe i autora, 2024.
Izabrane pesme
Staklena trava. Izabrane i nove pesme. Biblioteka „Arijel”, knj. 1. Priredio i pogovor napisao Nenad Šaponja. Agora, Zrenjanin, 2009.
Ruža, odista. Izabrane pesme. Edicija dobitnika književne nagrade Milica Stojadinović Srpkinja. Izbor i pogovor Dragana Beleslijin. Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2010.
Trn o svili, izbor autora. Edicija „Nagrada Desanke Maksimović”, knjiga 21, Zadužbina „Desanka Maksimović” i Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 2016.
Posebna monografska publikacija
Stevan Kragujević i Tanja Kragujević: Senta koje više nema, KOC „Turzo Lajoš”, Senta, 1997. Izdanje povodom 300. godišnjice grada Sente. Fotografije; Stevan Kragujević. Stihovi: Tanja Kragujević.
Eseji
Mitsko u Nastasijevićevom delu. Biblioteka „Argus`. Vuk Karadžić, Beograd, 1976.
Dodir paunovog pera. Knjiga čitanja. Rad, Beograd, 1994.
Trepet i čvor. Druga knjiga čitanja. Rad, Beograd, 1997.
Orfej iz teretane. Treća knjiga čitanja. Prosveta, Beograd, 2001.
Božanstvo pesme. Eseji o poeziji Miodraga Pavlovića, Ivana V. Lalića, Aleksandra Ristovića, Srbe Mitrovića, Dušana Vukajlovića i Nenada Šaponje. Prosveta, Beograd, 1999.
Kutija za mesečinu. Mali eseji. KOV, Vršac, 2003.
Svirač na vlati trave. Eseji. AGORA, Zrenjanin, 2006.
Izgovoriti zvezdu. Mali eseji. AGORA, Zrenjanin, 2010.
Talog nedovršenog. Minuete. Književna opština Vršac, 2010