Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Posveta autora
Аутор - особа Grobarov, Jakov, 1938-2013 = Гробаров, Јаков, 1938-2013
Наслов Bliži se 2000. / Jakov Grobarov Jaša
Врста грађе поезија
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 1989
Издање 1. izd.
Издавање и производња Mostar : Prva književna komuna, 1989 (Mostar : "Rade Bitanga")
Физички опис 87 str. ; 17 cm
Збирка Mala biblioteka / [Prva književna komuna, Mostar]
ISBN 86-375-0031-5 (broš.)
Напомене Pravo ime autora Miladin Kovačević
Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu
Sa posvetom autora

Na književnoj sceni se pojavio knjigom „Odgonetka sna“ 1961. godine, a zatim zbirke pesama i priča „Hodočasnik“ (1968), „U svlačionici“ (1976),“Bliži se 2000″ (1989), romane „Fioka bez broja“ (1973),“Od boga ili đavola“ (1990), „Konj bez jahača“, „Ožiljci za sva vremena“, „Prošlost je prošla“ (autoboemografija), „Kafanski biseri», „Ko je rekao živeli“. Štampane su mu brojne priče u „Politici“ i književnoj periodici. U starom NIN-u je kad je urednik bio Vasa Popović objavljivao priče, a jedna je nosila naslov «Krstio bih jariće!» Objavljena je 1968. i u njegovoj knjizi Hodočasnik.

Ponavljao stih «Andrijana Tioles, ti ćeš jablan biti…», a da oni koji su ih slušali nikad nisu dokučili kome je namenjen.

Rođen u Mostaru kao Miladin Kovačević, a beogradska mitologija kaže da je Jašin književni pseudonim nastao tako što je on jedno vreme kopao grobove na beogradskim grobljima da bi preživeo. Tri godine proveo u Parizu. Bavio se i slikarstvom-učitelj mu je bio boem Slava Bogojević, slikar lirske apstrakcije.

Pokušao jednom da ugasi večiti plamen ispod Trijumfalne kapije. Leon Davičo ga je spasio teže robije. U Beogradu je spavao kao ilegalac u Studentskom gradu, pod beogradskim mostovima, u liftovima. Neke noći provodio je u zatvorima. Tragovi su u njegovim pesmama i boemskom duhu Beograda koji nestaje.

Kad je Vlada Stojšin kad je bio sekretar Udruženja književnika isposlovao da mu se dodeli neka pomoć, Jaša je sledeće večeri došao u Klub književnika da večera. Poveo je dva telohranitelja da stoje pored njegovog stola. Bar dva novinara svedoče da je s njima kad su bili mladi u noćnim školama života menjao košulje. Sutradan bi onome s kim je razmenio košulju na pitanje: „Imaš lepu košulju!?“ hladnokvno odgovorio: «Dao mi je neki pijanac…»

Kafanske bisere je zaboravljao u „Prešernovoj kleti“, gde je Branko Miljković tugovao za Madlenom, u „Grmeču“, „Zlatnom burencetu“, „Kragujevcu“, „Mornaru“, „KOd Zmajka“, u „Brodarskoj kasini“ i drugde gde bi ga noći odvele…

Pred kraj života je tvrdio da su svi doktori koji su pokušavali da ga odviknu od pića – pomrli.

Družio se sa Brankom Miljkovićem, Branom Petrovićem, Liberom Markonijem Savom Jokićem, Acom Sekulićem…

Matija Bećković je uz knjugu Jaše Grobarova „Ožiljci za sva vremena“ napisao: «Kada se planeta zaustavi da i Jakov Grobarov siđe, neće se znati ko je bio i odakle je banuo među nas ovaj čovek, koji nam je ostavio svoje ožiljke kao jedine isprave koje je imao. To su ožiljci za sva vremena i mi ćemo ih lakše tumačiti i bolje razumeti kada im ne bude smetao onaj koji ih je nosio.»

A u jednoj prilici pesnik Ljubivoje Ršumović mu je dodelio orden koji zaslužuje: «Beograd bez Grobarova bio bi prilično pust!»

Otišao je Jaša Grobarov i poneo sa sobom svoje bogatstvo bede, a da oni koji su ostali još ne znaju kakvo je blago odneo.

„Nevidljiv je hodočasnikov cilj…“
Objavljena dela Jakova Grobarova
Odgonetka sna – pesme (1961)

Hodočasnik – pesme i priče (1968)

Igra desnog beka – drama

Fijoka bez broja – roman

Vraćam se odmah – priče

Bliži se dvehiljadita – poezija

Živeću ispočetka – priče

Vlasnik tuđeg razuma – priče (2001)

Moje najbolje priče – „Naučna knjiga“

Konj bez jahača – proza i poezija

Ožiljci za sva vremena – priče

Prošlost je prošla – priče

Kafanski biseri – priče

Ko je rekao: Živeli? (Beograd, 2011)