Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Christensen, Lars Saabye, 1953- = Кристенсен, Лаш Соби, 1953-
Наслов Akustične senke / Laš Sobi Kristensen ; izabrao i preveo sa norveškog Marko Vuković
Јединствени наслов ǂDen ǂakustiske skyggen. srpski jezik
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 2018
Издавање и производња Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2018 (Novi Sad : Sajnos)
Физички опис 252 str. ; 21 cm
Други аутори - особа Vuković, Marko, 1975- = Вуковић, Марко, 1975-
Збирка ǂEdicija ǂAnagram. Prevedena poezija
ISBN 978-86-7931-640-0 (broš.)
Напомене Prevod dela: Den akustiske skyggen
Tiraž 300
Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst
Na koricama beleška o autoru i delu s autorovom slikom
Na koricama beleška o prevodiocu.
УДК 821.113.5-14

Ne bih se složio s mišljenjem pojedinih kritičara koji Kristensenovu poeziju smatraju otpacima njegove proze, mada se bliskost i u temama i u likovima ne može sporiti. Izbor iz 22 knjige pesama koji je pred vama ima za zadatak da ovog autora, koji je našoj čitalačkoj publici poznat samo po prevedenim romanima, prikaže i kao pesnika čije pesničke slike stoje u konfrontaciji sa svetom u kome živimo. Pesme iz poslednje knjige koja je nedavno izašla iz štampe, nažalost nisu ovde. Njegovi stihovi često nas ne vode ni do čega velikog, ali ostavljaju nas zamišljene sa smeškom u uglu usana. To je slučaj s pesmama koje su neprijatno karakteristične za našu svakodnevnu prazninu, u kojoj srećemo sitnu svakodnevicu gde je, kad sve dođe na svoje, tržni centar naša nova crkva. Pesnik je u potrazi za mestima i trenucima probuđenih damara koji pokreću i tada se klanja pred prirodom gde sve reči zuje, gde je sve tačno, čisto, gde priroda dominira (Vesterolen). U potrazi je za mestima gde je moguće čuti protest protiv ovakvog sveta (Mesta zločina, Akustična senka, Oronulo nebo...). Melanholija, nostalgija i tuga (Posle karnevala...), ponekad na samoj ivici depresivnog, pravi su elementi ovog pesnika. Jednostavan, skoro lakonski govor, ironija, prizemna estetika, tihi tonovi i nepretencioznost i fokus na onom svakodnevnom (Pečati, Ježevo sunce, Tovar...) smatraju se njegovim osobenim znakom. Kako u prozi tako i u poeziji. Fundament je osećaj samoće na koji se uvek fokusira.
Marko Vuković

Laš Sobi Kristensen (Lars Saabye Christensen; 1953, Oslo, Norveška), spada među najsvestranije i najpopularnije pisce u Norveškoj danas. Objavio je šezdesetak književnih dela u raznim žanrovima. Za prvu knjigu, zbirku poezije Priča o Gli dobio je Nagradu Vesos za najbolju debitantsku knjigu. Usledilo je još nekoliko poetskih knjiga (Lovišta, Kišobran...), romana i novela do romana Bitlsi (1984) koji predstavlja veliki i konačni proboj na književnu scenu. Dvadeset godina kasnije Bitlsi su proglašeni jednom od najvažnijih knjiga norveške literature s kraja dvadesetog veka. Roman Polubrat, za koji je dobio najznačajniju nordijsku književnu nagradu, Nordisk Råds litteraturpris, objavio je 2001. godine. Od brojnih knjiga izdvajaju se još romani Amater, Herman, Magnet, knjige priča Ničiji, Lift Oskara Vajlda, Neko ko se voli... Piše knjige za decu i mlade, drame, scenarija za filmove, bio je višegodišnji urednik zbornika književnih debitanata, sa bendom je objavio šest CD-a na kojima govori svoje stihove. Iz performansa kojim su promovisali te albume nastale su knjige Norveške obilaznice, Bjuik još uvek stoji, Moj bjuik je natovaren i Moj danski album. Kralj Norveške ga je 2006. godine odlikovao Ordenom Svetog Ulava, a 2008. godine prima Orden Francuske za umetnost i literaturu. Knjige su mu prevedene na četrdesetak jezika.