Detalji predmeta

• Stanje Polovno

DRAGOLJUB STANKOVIĆ

S ONU STRANU NOĆI

Predgovor - Ibrahim Hadžić

Izdavač - Levo krilo, Beograd

Godina - 2014

80 strana

20 cm

Edicija - Provetravanje

ISBN - 978-86-89225-11-2

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
IBRAHIM HADŽIĆ - Sonu stranu noći, s ovu stranu poezije

GROZNICA
Nisam odlučio da se rodim
Otvoreno je sve
Spuštam se u telo
Pišem brzo
Opijam se vodom
Život je nekad
Težina u meni misli
U noći tela
Raznose me zveri
Ne odoleše vinogradi rodni

ODVAJANJE
Povlačim se
Udaljujem se
Odvajanje od tela
Napušteno telo ostaje
Oslobodio sam se tela
Telo je ostalo samo
Moje telo samo je sećanje
Kad pomisliš da nema te nigde

Kad poništiš se
Više nemam lice
Šta je telo?

ONO
Ne ja moje srce hoće da živi
To je sve što imam i čemu se nadam
Odaje tela nepregledne su
Telo krletka je u kojoj odzvanja
Moj stomak
Napuštam gravitaciju smrti
Kad umrem
Tišina se širi

ONA
Izlivam se u ženu
Moja koža glatka je
Ulazim u noć
Svuda je
Euridika putuje krvotokom
Žena sam razlivena
Endorfin plovi Azijom
Dokle god dopreš ti
Leti postajem žena
Dok tuširam se
Ne vidim dalje od tela
Defragmentizujem svet

JA
Ožiljak sam na božjem telu
Formatiram se
Pravim katalog
Probio sam led
Više nema ničega između mene i smrti
Tek posle tela
Preselili smo se daleko
Ja sam samo projekat
Bio sam i ja čovek nekada
Sve bilo je pitanje forme
Ne
mogu to da zaustavim
Lista moja uzaludnost
Sve jače je od mene
Sve što sam oduvek želeo


"Dragoljub Stanković se u novoj knjizi vraća temeljnim pitanjima postojanja, dolaska na ovaj svet. Oslobođen religijskih učenja i filozofskih sistema, iznova stvara specifičnu pesničku ontologiju. Zato kod njega formiranje poetskog subjekta, postanak, kreacija lica i prepoznatljivost nisu datosti dobijene samim rođenjem. U tom procesu lirski subjekt uzima aktivnu ulogu: formirno sam lice tek kasnije/ od onog što sam našao/ što ostalo je od krika – zapisuje on na početku. Već u sledećim stihovima, “ja” ove poezije bori se sa zakonima i kauzalnošću sveta želeći da ih raskine: probudiću se / kao neko drugi / nepovezan neuslovljen/ prethodnim/ lanac ishrane lažima/prekida se... Na početku ove pesme postavlja se i pitanje u sartrovskom maniru, dilema da li je to moguće i da li je otvorenost, sloboda egzistencije data svakom: Otvorenio je sve/ko može da izdrži/ tu strašiu slobodu.

U zbirci pesama Sonu stranu noći pozicija pesnika nema stalno utemeljenje. Lirsko ja napušta telo i vraća mu se, iz sveta prelazi u antisvet ne bi li se iznova odredilo kao biće, nekada i kao žena, i poput Džudit Batler, najveće filozofkinje današnjice, dovodi u pitanje kategorije pola i roda, a iz te promene rađa se imaginacija, nove pesničke slike i neistraženi prostori u kojima se stvara novi svet. Ovo se naročito očituje u ciklusu Ona.

Međutim, u poslednjem ciklusu knjige lirsko ja se ipak vraća svome telu, polu, subjektu, stabilnosti i nanovo revitalizuje svoju pesničku poziciju. Utemeljenje u jeziku i poeziji potrebno mu je da bi se borilo, da bi se pitalo, da bi se pevalo. Autor zadržava okvir i kaže: Moram nov011/ da utvrdim pol i rod/ odaberem žanr/odredim granice/ gradim antivirus/napravim backup. Takva pozicija neophodna mu je da bi sagledao sopstveno neuklapanje u celinu, suvišnost u svetu, da bi se oslobodio, postao mašina, promenio pol, ukinuo razliku između sebe i displeja, doživeo Tro, oslobađanje, katarzu... Tek nakon toga, mogućno je ponovno uživanje u telu, kada se ima osećaj da si nepovratno napustio nekadašnji svet."



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.