Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Dobro očuvano, pečatirano na prvom listu

Milan Dedinac, srpski pisac i pozorišni kritičar, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne “Politike”. Najizrazitiji je lirik među jugoslovenskom grupom nadrealista. Nije pisao mnogo. Skoro čitav njegov pesnički rad sabran je u knjizi Od nemila do nedraga (1957).

Аутор Dedinac, Milan, 1902-1966 = Дединац, Милан, 1902-1966
Наслов Od nemila do nedraga : 1921-1956 / Milan Dedinac
Врста грађе др.књиж.облици ; одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 1957
Издавање и производња Beograd : Nolit, 1957 (Beograd : Vojno štamparsko preduzeće)
Физички опис 312 str., [6] listova s tablama : ilustr. ; 25 cm

Zbirka Od nemila do nedraga je nastala konkretnim povodom: uredništvo izdavačke kuće Nolit je pozvalo Milana Dedinca da napravi izbor iz sopstvene poezije i nakon više od godinu dana pripreme, rukopis je štampan 1957. godine. Ova neobična knjiga je objavljena u periodu koji možemo da nazovemo godinama komentarisanja sudbine i dela i književno-istorijski je locirana u vremenu kada mnogi predratni pisci priređuju i objavljuju posleratne izbore iz svog stvaralaštva. Tokom ovih poetički prelomnih godina srpska književnost dobija Bagdalu Dušana Matića 1954, Od nemila do nedraga Milana Dedinca 1957, zbirku Itaka i komentari Miloša Crnjanskog 1959. i nešto kasnije 1962. drugo izdanje (anti)romana Bez mere Marka Ristića dopunjeno predgovorom, beleškama i izvodima iz kritika. Svi ovi izbori i naknadno pisani i objavljeni tekstovi uz njih, nastaju, kako sa povodom da se na ranije predratne poetike i stvaralaštvo podseti, tako i da se oni objasne i protumače iz potpuno drugačije poetičko-kontekstualne perspektive. Specifičnost pristupa i postupka sprovedenih u navedenim knjigama dovode do novina u recepciji nekadašnjih tekstova jer ovi priređeni tekstovi nikako nisu prosti reprinti, već nova književno-umetnička dela nastala kroz dijalog sadašnjeg i prošlog.
Od Nemila do nedraga je knjiga naizgled jednostavne strukture – na njenom početku se nalazi obiman dvodelni Predgovor iza koga sledi izbor iz poezije. Glavni deo knjige je izdeljen na uglavnom hronološki organizovana poglavlja: Zar zora već? – Zora! 1921–1922, Zorilo i noćilo pevaju 1923–1925, Javna ptica 1926, Plamen bez smisla1, Jedan čovek na prozoru 1937, Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211 1941–1943, i Zraka i mraka prepune su žene 1939–19552. U svaku od ovih celina uvodi nas Uvodna reč, tj. mini esej koji naknadno komentariše poeziju koja iza njega sledi.
Kao priređivač sopstvenih tekstova Dedinac se nije susreo sa obimnom građom, o čemu i sam svedoči: „...otštampana slova moje nedovršene pesničke ispovesti, upravo nekoliko desetina pesama i proznih sastava i tri sveske svojih stihova i proze koje su dokotrljali dovde valovi prošlosti.“3 Milan Dedinac je poeziju objavljivao pre u okviru časopisa nego kao samostalna izdanja tako da je iza sebe ostavio svega tri zbirke poezije. Celokupno stvaralaštvo ovog pesnika koje prethodi poemi Javna ptica je objavljeno u časopisima Kritika, Putevi, Svedočanstva. Dve poeme Javna ptica i Jedan čovek na prozoru4 su objavljene kao samostalna izdanja, ali s obzirom na njihov obim ovde ne možemo da govorimo o pesničkim zbirkama. Naime, tek 1947. godine, nakon skoro trideset godina pisanja,5 Milan Dedinac objavljuje prvu publikaciju koju možemo nazvati zbirkom poezije Pesme iz dnevnika zarobljenika br. 60211. O Dedinčevom opusu, kao proizvodu specifične samocenzure, piše i Marko Ristić: „Nije dakle reč o jednom ,,životnom pozivu“, još manje o upražnjavanju pesništva, o rutini objavljivanja pesama i zbirki pesama, profesionalno jedne za drugom. Ne može biti o tome reč kad se govori o Milanu Dedincu, koji je za četrdeset godina objavio svega četiri knjige pesama, ‒ od svoje prve plakete do knjige u kojoj je sabrao ... sve ono što je smatrao da od čitavog svog dotadašnjeg poetskog dela treba i može da očuva – svakih deset godina po jednu: Javna Ptica (16 strana) 1926, Jedan čovek na prozoru (16 strana) 1937, Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211 (60 strana) 1947, Od nemila do nedraga (320 strana) 1957.“6 Ovakva tendencija objavljivanja se nastavlja i nakon knjige Od nemila do nedraga, naime Dedinac ne objavljuje ništa narednih osam godina i oglašava se tek ponovnim izborom poezije Poziv na putovanje 1965. godine koji, takođe, sam priređuje.7 Upravo upoređivanjem ova dva (samo)izbora možemo da uočimo osobenosti knjige iz 1957. godine za koju je Dedinac, između ostalog, nakon objavljivanja dobio tada veoma uglednu Oktobarsku nagradu grada Beograda.
U knjizi Od nemila do nedraga tekst se ostvaruje na tri nivoa: motoi, objašnjenja (predgovor i uvodne reči) i poezija, koji čine jedinstvenu poetičku spiralu i međusobno se dopunjuju i tumače. Na sva tri nivoa teksta postoje značajne razlike među izborima. U Pozivu na putovanje prva dva sloja teksta (motoi i objašnjenja) su ostali u rudimentarnim oblicima8 i ne mogu se posmatrati kao samostalni nivoi teksta. U knjizi Poziv na putovanje Uvodnih reči nema, a pisac predgovora je Marko Ristić, čime Dedinac kao priređivač pravi objektivni otklon od sopstvene poezije i pušta drugog da o njoj govori. Ovim postupkom svojevrsne redukcije knjiga Poziv na putovanje postaje obična zbirka poezije, u kojoj su predgovor i poneki zadržani komentar uz pesme tehnički tekstovi u službi poezije, a ne ravnopravni sa njom.
Pesme u obe knjige su organizovane u hronološke celine, ali je drugačiji njihov odabir.9 U Pozivu na putovanje su izostavljene u celini rane pesme i Plamen bez smisla10, a poema Jedan čovek na prozoru nije u celini objavljena. Najveće promene u organizaciji u drugom izboru je pretrpeo ciklus pesama sa putovanja po Crnoj Gori, koji je i različito naslovljen i različito organizovan što je posledica činjenice da je ovo ciklus pesama koji još uvek nastaje u trenutku kada Dedinac piše knjigu Od nemila do nedraga i svoj konačan oblik dobija tek u poslednjem izboru. Poziv na putovanje kao potpunu novinu čitaocima donosi poemu-povest Malo vode na dlanu iz 1964. godine posvećenu Marku Ristiću.
Poziv na putovanje i Od nemila do nedraga se ne razlikuju samo po izboru pesama koji je izvršen, već se suštinska distinkcija ostvaruje u priređivačkom pristupu građi.11 Proces priređivanja sopstvenih tekstova za zbirku Od nemila do nedraga postavio je Dedinca pred veliku stvaralačku dramu o kojoj svedoči Predgovor ovoj knjizi. Pesnik, sada kao priređivač i objektivni čitalac sopstvene poezije, treba da svoj tekst pročita kao tuđ. Ova unutrašnja drama nastaje kao posledica ukrštaja onog nekada i ovog sada, a problemi koji nastaju preplitanjem faktografije i emocionalnosti su posledica situacije u kojoj moj rad prestaje to da bude i postaje nečiji (pesnik se sreće sa tekstovima koji su njegovi jer tako piše na koricama, ali on te tekstove više ne doživljava u celosti kao svoje), a celokupan pesnički rad postaju trice i ostaci. Prilikom avanture priređivanja svojih tekstova, praćene zapitanošću nad sopstvenom kompetencijom, Dedinac će problematizovati pitanje pesničkog i čitalačkog rada, a takođe će preispitati i posao antologičara-redaktora.
Analizirajući evidentnu žanrovsku hibridnost i neuhvatljivost knjige Od nemila do nedraga, Sveta Lukić je određuje kao intelektualni roman. ,,Ako insistiramo na nekoj, makar i uslovnoj odredbi žanra, Od nemila do nedraga je hibrid: roman autobiografski, poetsko-dokumentarni; dokumentarno tačan i autentičan, lirski maksimalno subjetizovan – ali u takvoj verziji da prva komponenta ne protivreči drugoj. Iznad svega ova knjiga je intelektualni roman, u čijem središtu stoji ispovest modernog intelektualca.“12 Ono što ovu knjigu čini intelektualnim romanom, autobiografijom, memoarima, ili pak dnevnikom, i što je odvaja kako od Poziva na putovanje tako i od ostalih pesničkih samoizbora poezije, jesu pitanja koja ona postavlja i posebno ton kojim se govori, a koji je pre svega vidljiv u autopoetičkim delovima teksta, Predgovoru i Uvodnim rečima. Rečenica kojom se saopštavaju ideje i misli u ovim, za ovu zbirku specifičnim delovima, jeste uzdrmana izrazitom neskrivenom subjektivnošću koja se izražava kroz ličan, uznemiren, uzbuđen i emfatičan ton. Intonacija ove rečenice svedoči o višestrukoj drami poezije i drami stvaralaštva kroz koju prolazi autor tokom rada na ovoj (ili bilo kojoj drugoj) knjizi. Rečenica pesnika-priređivača je na momente poetizovana do te mere da se objašnjenja i komentari prevode u nediskurzivan tekst. O ovom tonu i prirodi rečenice može da svedoči kraći odlomak u kome Milan Dedinac komentariše svoje prihvatanje ponude priređivanja: „I prihvatajući je,13 nisam li se obavezao – ja današnji, noćašnji, ja u crnilu noći koju košava kida i cepa i ne može da je razdere, pa zato i zore nema da mi svane – nisam li primio tešku obavezu da objavim ono što su drugi napisali,drugi koji su nekada bili JA (istakao M.D.), sada već davno utvare, napisali u žurbi i žestini – možda u nekim tmurnim, olovnim samoćama? – ali bez ikakve želje da to što odbacuju bude literatura, bez želje i nade u trajanje tih tekstova.“ Niz stilskih odlika karakterističnih za pesnički jezik (ponavljanja, epiteti, paralelizmi, ritmičnost, simboli, pesničke slike i sl.) približava rečenicu priređivača rečenici pesnika, tj. približava rečenicu Predgovora i Uvodnih reči rečenici poezije.14
Knjiga Od nemila do nedraga se značenjski i tematsko-motivski ostvaruje u spiralnom međuodnosu tri nivoa teksta: 1) motoi, 2) Predgovor i Uvodne reči i 3) poezija, koji se dalje ukrštaju sa likovnim elementima prisutnim u knjizi kao što su crteži, ilustracije i fotografije.15 Početna tačka ove spirale bi bila sam naslov zbirke, a njena poslednja tačka najelementarnija pesnička slika koja na isti taj naslov upućuje, jer ukupnom organizacijom ove knjige Dedinac želi da ostvari kontinuitet od stiha od nemila do ned