Laza Lazić: Šum lišća


Ubaci u listu želja
Broj aukcije: 51461459
Preostalo vreme: 2 dana, 4 sata ( 8. dec 2016, 11:30h)
Broj ponuda: 0 ponuda
Aktuelna ponuda: 599 din
Moja ponuda:
Kupi odmah:
800 din
Slanje paketa:
Plaćanje: Plaćanje pre slanja
Lično plaćanje
Stanje: Nekorišćeno
Garantni list: Ne
Prodavac

sivka (629)

 
600 ocena
Srebrni palac se dobija sa 600 jedinstvenih pozitivnih ocena.

Ocene: 99.84% pozitivnih
Lokacija:
Beograd-Zvezdara,
Beograd-Zvezdara, Srbija

Sve aukcije prodavca
Pitanje za prodavca

  Aktiviraj podsetnik

Limundo zaštita

Detalji aukcije

Opis predmeta

Šum lišća predstavlja novo delo srpskog pesnika starije generacije Laze Lazića. Snažna, izvanredna knjiga tananog liričara, široko poznatog pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka po zbirci Intime i kultnoj pesmi Katarini Dolak, kao i drugim zbirkama osećajnih, meditativnih te filosofskih stihova, pisanih čitkim stilom i modernim inovacijama u obliku i shvatanju pesništva, ostvarenih ogoljenim pristupom položaju čoveka u novom vremenu.

Šum lišća je knjiga esejističke proze, napisa različitih po dužini. Teme ovih literarnih bisera su veoma široko probrane gotovo iz svih oblasti ljudskog života, rada, razmišljanja i iskustva. Od zapisa u nekoliko redova, ili čak u jednom redu, sentenci, formulacijā, gnomā, do pravih eseja na više stranica, kritičkih osvrta koji se bave umetnošću, psihologijom, društvom, čak egzaktnim naukama, satkana je jedna literarna mreža koja je zahvatila sve bitne strane ljudskosti.

Šum lišća donosi izrazito negovan jezik, pesnički i govorni, iskaz je sav u jeziku, njegov čar podržava najčešće čist i uzvišen stil ovog pisca, jezik je često i sam predmet ovih napisa. Lazić veruje u jezik i često lamentira nad sudbinom jezika. Iskrenost, retka u ljudskom izrazu uopšte, u ovoj knjizi je osnova svakog iskaza. Vera u čoveka, u jezik, u razum i sile koje sve određuju, vera u duboko određenje čoveka kao nosioca univerzalnog smisla ovde su osnovni ton.

Šum lišća se ne libi kritike, političke, društvene i književne. Uočljiva je građanska angažovanost pisca, ali najviše u sekvencama gde se govori o položaju čoveka, intelektualca i pesnika, nailazimo na odlučno mišljenje o tome da je pisac vrsta izgnanika i da stvaralac ne pripada etabliranim slojevima, ili dobro prilagođenim pojedincima u redovima književnika.. Stvaralac je usamljenik, i to je njegovo prirodno mesto i položaj.

Šum lišća sadrži i čisto lirske pasuse, pesme u prozi, napise katkad u punoj formi lirske pesme. Cela knjiga je komponovana od različitih ostvarenja, uvek pažljivo i sa dubokom unutrašnjom strašću rezanih. Knjiga se može shvatiti i kao svedočanstvo o našem vremenu i kao primer ličnog stava o svetu jednog autora mislioca, koji je svesno pristao da nosi prokletstvo, što je večito određenje nezavisnosti svake izrazite pesničke ličnosti.

Format: 16x24 cm
Broj strana: 458 strana
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi, šiveno
Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-6099-018-3
Cena u knjižarama: 1.440 dinara
Cena na sajtu: 1.150 dinara + troškovi dostave

САТ
У кући мог деде, у стражњој соби, где се највише боравило, над широким и рајски удобним канабетом, а некако иза врата, висио је старински сат, чије прадавне делове и данас чувам као успомену. Сиротињски зидни часовник нижег средњег грађанског и сељачког слоја, аустријско мађарски, с два дугуљаста тега и са златном шеталицом, с тануцким римским цифрама и насликаним воћем у угловима циферблата. Овај сат имао је свој лични карактер, своју особеност, као и многе реалије и људи старинског кова; био је то Предмет Заслужан Пажње, и на свој начин мађијски. У доба када сам ја био нејако дете, у нашем крају још нико није носио сат изузев господе, а није га имала ни свака кућа. Време се ценило од ока, по Сунцу и сенкама дрвећа, по унутрашњем ритму једноставног живота људи и по звоњави цркава, по природном току једнообразних послова које људи обављају више у складу с обредном навиком, него с неком тачношћу у времену. Устајало се зором, ручало кад је Сунце на по пута, вечерало за видела, да би с првим мраком све нагињало починку... Дедин сат је био мистерија и опо-мена: својеглав, изазивао је и недоумице и пошалице, избијао је своје пуне часове звонећи неједнако и несигурно, пиштећи најчешће мукло, прескочивши понекад који ударац, а каткад би наједаред полетно и звонко означио прелазак у нов сат – један од оних који би ти могао бити последњи... Пет минута пре сваког пуног часа, што је "ђаво-Шваба" додатно корисно смислио, дедин сат би испустио нарочит глас: један, после малог напора, туп и сув куцањ, кад би се неки дрвени преклоп, сичући и кратко, пребацио у други положај. То је удешено као упозорење да ће ускоро звонити, да се онај ко добро не види може спремити да изброји ударце, а за тај бизаран звук створен је појам "штóкнути", глагол који под капом небеском не означава никоју другу радњу осим ту, и не упо-требљава се ни за шта друго до за овај у свету технике јединствен шум. Кад би се, у ретким приликама , ради нечег очекивао пун сат, или би, у тај пар, неко запитао колико је сати, па му одговорили, рецимо – "Са' ће пет", следило би питање: – "Је ли штокнуло?" Е, ако је штокнуло, ту смо, дочекали смо, значи да је оно што је било далеко дошло близу и да ће ускоро време избити. А код избијања, поготову оних опширних, од девет па надаље, сва се машинерија тресла, крхка али добро саздана; једна од две ваљкасте кугле би се спуштала трзајући се, куцање клатна као да је привремено занемело, а иза реске промукле звоњаве чули би се, као оркестрирани, шкрипути осовина, напори дашча-ног оклопа, све боје звона и све резонанце кутије – порађање још једног несигурног интервала за све смртне, уздаси самог времена над једноличношћу живота... Овај сат је навијао само деда, pater familias, и нико други, и то увек у исто доба, ујутру чим се устане, после чега је справа била намирена и млела би, помало гунђајући, цео дан. А кад би, богзна због чега стала – опет би само старац смео да је протресе и лупи, позабави се њеним финим ланцима, и прстом помери казаљке. Убрзо би часовник опет, добростиво, не без достојанства, наставио да куца, понекад додуше у неједнаким одсецима, "шантајући"... Најзаним-љивије у томе, а пратио сам то, иако још деранчић, с великом пажњом и весељем, било је – што је тај сат увек био намештен да "жури", дакле да мало у времену предњачи. Иако нико од укућана није морао нигде да стигне баш тачно – нико није био запослен, у служби, нико није никуд никада путовао – сматрало се ипак да је умесно да сат иде напред, како би онај ко би где имао приспети акуратно – држао да му је остало мање времена него што му треба, и тако онда не би закаснио! Ова луда појединост логике нашег упла-шеног света, којој је узрок стрепња подчињених да ће се огрешити о немилосни и непопустљиви закон Реда – а који је закон био патетични заштитни знак чиновничке монархије, зебња која се по психологији егзерцира одавно увукла у кости поданика – имала је сасвим смешну последицу. Наиме, и поред у ствари солидног часовника, што је заправо добро радио, никада се није тачно знало колико је сати! Постојала су два критеријума, који су се непрестанце ускла-ђивали: време исказано на сату, оно колико казаљке показују, и реално време које постоји за себе, ван помагала, као такво. Деда би довикнуо: – "Мајко, кол'ко има сати?" – Мајка би се, завукавши се иза врата, приближила драгоценом предмету и гледала би пажљиво. – "За пет минути биће шест, канда је сад штокнуло" – одговорила би. Затим би, сваки пут, следило дедино питање: – "А колико је напољу?"... – "Та, не знам, – казала би моја старамајка – "ти си га намешт'о. Валда је три фртаља на шест" – па би се онда сабирало и одузимало, рачунало и штудирало, саветујући се успут са знаковима што су их пружале природне појаве, а такође и комотни и међусобно несагласни звонари многих цркава, док се не би дошло до закључка о томе колико је сати уистину... – у ствари, о времену се процењивало и нагађало, с потпуном преданошћу вечности, као стотинама година пре тога.

Lično preuzimanje ISKLJUČIVO na Konjarniku, (predzadnja stanica autobusa 17 i 31). Ustanička ulica br. 183

Slanje poštom: za knjige preporučena tiskovina, (pravilno upakovano, ali ne odgovaram za eventualno ostećenje pošiljke u prevozu postom), a nakon potvrđene /proverene uplate na račun Zamajac, Beograd 205-0000000182697-47 kod Komercijalne banke (iznos izlicitirane vrednosti +iznos poštarine, okvirno 90 din)

Ne šaljem u inostranstvo.

Hvala vam svima na saradnji!

Pogledajte na Kupindu! https://www.kupindo.com/Clan/sivka/SpisakPredmeta