Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Vuksanović, Miro, 1944- = Вуксановић, Миро, 1944-
Наслов Kletva Peka Perkova / Miro Vuksanović
Врста грађе роман
Језик српски
Година 1977
Издавање и производња Novi Sad : Matica srpska, 1977 (Novi Sad : Forum)
Физички опис 187 str. ; 17 cm
Збирка Biblioteka Prva knjiga ; 94
Напомене Rečnik manje poznatih reči: str. 157-187
Skraćenice: str. [188].
УДК 886.1-31

Miro Vuksanović (Krnja Jela, kod Šavnika, 4. maj 1944) srpski je književnik, urednik i akademik Srpske akademije nauke i umetnosti.[1]

Vuksanović je pokretač i urednik antologije Deset vekova srpske književnosti.[1] Objavljuje romane, pripovetke, zapise i poeme.[2]

U Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, čiji je član, nalazi se Zbirka Mira Vuksanovića sa velikim brojem njegovih knjiga, starih i retkih izdanja sa posvetama i potpisima.[3]

Biografija
Miro Vuksanović je rođen u seoskoj porodici. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a nižu gimnaziju u Boanu. U Nikšiću je završio Višu realnu gimnaziju.[4] Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1969. godine, na Grupi za jugoslovensku i opštu književnost.[5] Radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti u Somboru. Bio je zamenik a potom deset godina glavni urednik časopisa „Dometi”. Od 1975. bio je upravnik Gradske biblioteke u Somboru. Taj posao je obavljao do 1988.[1] Bio je potpredsednik Matice srpske od 2004. do 2008. godine i upravnik Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu od 1988. do 2014. godine.[6] Direktor je Biblioteke SANU od 2011. godine.[1]

Bio je jedan od osnivača i aktivni učesnik dok je delovao Pokret za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore.

Učestvovao je sa saopštenjima na dvadesetak naučnih skupova u zemlji i na konferencijama IFLE u Briselu, Moskvi, Štokholmu, Pekingu i Kopenhagenu.

Članstvo

Vuksanović tokom posete Adligatu, 2019. godine
Miro Vuksanović je član Srpskog književnog društva (2003 -), Društva književnika Vojvodine (1979-), zatim predsednik Društva književnika Vojvodine (1985-86), član Predsedništva Saveza književnika Jugoslavije (1985-87), član Predsedništva Zajednice nacionalnih biblioteka Jugoslavije (1988-1992), član Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije (2004-2021),član Uređivačkog odbora Srpskog biografskog rečnika (2003-), potpredsednik Matice srpske (2004-2008, na dužnosti predsednika Matice srpske 2006-2008) , potpredsednik Skupštine i Saveta Vukove zadužbine (2003-2008), član Upravnog odbora Zadužbine Miloša Crnjanskog (2007-2012), član Upravnog odbora Matice srpske (1988-2008), predsednik Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića (2016-, član od 2010), predsednik Upravnog odbora Instituta za srpski jezik SANU (2010-2016), predsednik Nacionalnog saveta za kulturu 2015-2016, član 2011-2016), član Saveta Univerziteta u Beogradu (2020-). član Uređivačkog odbora Srpske bibliografije; glavni urednik (3 serije, 29 tomova) kataloga starih srpskih knjiga i legata, Godišnjaka i drugih izdanja Biblioteke Matice srpske (1988-2014).[1]

Član je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, koje podržava od osnivanja 2012. godine, a u kojem se nalazi Zbirka Mire Vuksanovića sa velikim brojem njegovih knjiga, prvih i retkih izdanja sa posvetama i potpisima.[3]

Inicijator je osnivanja i glavni urednik i direktor Izdavačkog centra Matice srpske (2007); pokretač i glavni urednik Antologijske edicije Deset vekova srpske književnosti (2008 - do 2022. objavljeno 130 knjiga) i Edicije Matica (2008).

Glavni urednik Njegoševog zbornika Matice srpske (2012-)

Pokretač i predsednik Uređivačkog odbora Kritičkog izdanja dela Ive Andrića (2016 - do 2022. izašlo 17 tomova).

Na predlog Odeljenja jezika i književnosti izabran je za dopisnog člana SANU 5. novembra 2009. godine.[6] Za redovnog člana SANU izabran 5. novembra 2015. godine.

U SANU od 2011. uređuje Tribinu za prikazivanje novih izdanja. Pokretač je i urednik izdanja SANU : Akademske besede (2016-), Pristupna predavanja dopisnih članova (2019-), Pristupne besede srpskih akademika od 1886. do 1947. godine (2020-), Bibliografije akademika i dopisnih članova (2019-) i Godišnjak Tribine BSANU (2013-).Predsednik je dva Akademijska odbora SANU. Uredio je nekoliko naučnih zbornika u SANU (Srpska književnost danas, Jovan Skerlić, Andrić, Crnjanski). Od 2011.je član Izvršnog odbora Ogranka SANU u Novom Sadu i dve komisije Ogranka Službeno je boravio u Mađarskoj, Rumuniji, Austriji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Sovjetskom Savezu, Švedskoj, Kubi, Kini, Danskoj, Grčkoj i drugim zemljama.[4]

Nagrade
Dobitnik je sledećih nagrada[1][4]:

Nagrada Politike za kratku priču, 1975.
Oktobarska nagrada Sombora, 1986.
Nagrada „Milorad Panić Surep”, 1995.
Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Semolj gora, 2000.
Nagrada Vukove zadužbine, za roman Semolj gora, 2000.
Prosvetina nagrada, za roman Semolj gora, 2000.
Nagrada „Oskar Davičo”, za roman Semolj gora, 201.
Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Semolj gora, 2002.
Nagrada „Svetozar Ćorović”, za roman Točilo, 2002.
Vukova nagrada, 2004.
Nagrada „Laza Kostić”, za roman Semolj zemlja, 2005.
NIN-ova nagrada, za roman Semolj zemlja, 2006.
Nagrada „Meša Selimović”, za roman Semolj zemlja, 2006.
Nagrada „Zlatni hit liber”, za roman Semolj zemlja, 2006.
Počasni građanin Bileće, 2006.
Nagrada „Zapis”, 2007.
Nagrada „Đura Daničić”, 2009.
Nagrada „Statueta Branka Radičevića”, 2010.
Povelja Udruženja književnika Srbije, za životno delo, 2012.
Nagrada „Janko Šafarik”, 2014.
Nagrada „Veljkova golubica”, 2015.
Nagrada „Pečat Hercega Šćepana”, 2017.
Nagrada „Mihajlo Pupin”, za ukupno stvaralaštvo, 2019.[7]
Nagrada „Marko Miljanov”, za knjigu Danonoćnik 2, 2020.
Povelja za životno delo povodom 175 godina Srpske čitaonice novosadske, 2020.[8]
Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za knjigu Brojčanik: putopisni dnevnici, 2021.[9]
Sretenjska povelja udruženja Srba u Mađarskoj, 2022.[10]
Nagrada "Miodrag Ćupić" 2023
Bibliografija
Bibliografija akademika Vuksanovića je početkom 2025.godine sadržala oko 3.760 jedinica (radovi i literatura o delu).

Romani
Kletva Peka Perkova, 1977, 1978, 2021.
Gradišta, 1989, 2021.
Daleko bilo, 1995, 2018, 2021.
Semolj gora, 2000, 2001, 2011, 2017, 2021.
Točilo, 2001, 2018,2021.
Kućni krug, 2003,2021.
Semolj zemlja, 2005, 2006 (4 izdanja), 2011, 2017, 2021.
Semolj ljudi, 2008, 2011, 2017, 2021.
Bihpolje, 2013, 2021.
Pripovetke i zapisi
Gorske oči, 1982, 2021.
Nemušti jezik, 1984, 2013, 2021.
Vučji tragovi, 1987, 2013, 2021.
Povratak u Ravangrad, 2007, 2016, 2021.
Otvsjudu, 2008, 2021.
Klesan kamen, 2008, 2023.
Čitanje tavanice, 2010, 2021.
Danonoćnik 1, 2014, 2023.
Silazak u reč, 2015, 2023.
Danonoćnik 2, 2019, 2023.
Brojčanik, 2021, 2023.
Nikad dosta života, 2023
Poeme
Moračnik, 1994, 2021.
Tamooni, 1992, 2021.
Razgovori i priče
Likovi Milana Konjovića, 1992, 2020, 2023.
Kaže Miro Vuksanović, 2000.
Dušanova knjiga, 2001.
Semolj Mira Vuksanovića, 2011.
Nasamo s Milanom Konjovićem, 2018, 2023.
Razgovor s Nemanjom, 2020, 2021.
Odabrana dela
Odabrani romani 1 - 3, 2011.
Izabrana dela 1 - 5, 2017, 2018.
SABRANA DELA, prvo kolo ( 9 tomova, 18 knjiga), 2021.
SABRANA DELA, drugo kolo ( 11 tomova), 2023.
SABRANA DELA, treće kolo (7 knjiga), 2024.
Priređivač
Laza Kostić u Somboru, 1980.
Ravangrad Veljka Petrovića, 1984.
Letopis Stevana Raičkovića, 2007.
Antologijsko naučno izdanje Petar II Petrović Njegoš, 2010.
Srpski rječnik ili azbučni roman Vuka Karadžića, 2012.
Milovan Đilas, 2013.
Njegoš dva veka, 2013.
Njegoš dovijek, 2016.
Miodrag Bulatović, 2016.
Večiti kalendar maternjeg jezika Ive Andrića, 2018.
Gorska luča (antologija Njegoševih stihova), 2018.
Naučni i stručni projekti
Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti (pokretač i glavni urednik)
Kritičko izdanje dela Ive Andrića (pokretač i predsednik Uređivačkog odbora)
Pristupne besede srpskih akademika (pokretač i urednik)
Slučaj Danonoćnik
Studija Aleksandra Ćukovića, Slučaj Danonoćnik[11], koja je objavljena u izdanju novosadske Agore 2022. godine[12], u okviru Edicije Ogledalo, u cjelosti je posvećena Danonoćniku Mira Vuksanovića. Pogovor Ćukovićevoj studiji napisao je književni kritičar i pjesnik prof.dr Saša Radojčić[13].