Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Herbert, Zbigniew, 1924-1998 = Херберт, Збигњев, 1924-1998
Наслов Varvarin u vrtu / Zbignjev Herbert ; s poljskog preveo Petar Vujičić
Јединствени наслов Barbarzyńca w ogrodzie. српски језик
Врста грађе есеј
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 1990
Издавање и производња Beograd : Prosveta, 1990 (Beograd : Novi dani)
Физички опис 196 str. ; 21 cm.
Други аутори - особа Vujičić, Petar, 1924-1993 (преводилац)
Вујичић, Петар, 1924-1993 (преводилац)
Збирка ǂBibliotekaǂ Prosveta
ISBN 86-07-00467-0 (broš.)
Напомене Prevod dela:Barbarzyńca w ogrodzie / Zbigniew Herbert.
Tiraž 2.000.
Prevod fraza i reči na stranim jezicima: str. 191-196.
УДК 821.162.1-4

Šta je ova knjiga po mome shvatanu? Zbornik eseja. Izveštaj s putovanja.
Prvo putovanje je stvarno, po gradovima, muzejima i ruševinama. Drugo je – kroz knjige koje se odnose na viđena mesta. Ta dva viđena ili dva metoda uzajamno se prepliću.
Nisam izabrao lakšu formu – dnevnik utisaka, jer bi to na kraju dovelo do litanije prideva i estetskog zanosa. Smatrao sam da treba saopštiti izvesnu zalihu znana o dalekim civilizacijama, a pošto nisam stručnjak nego amater, odustao sam od svih draži erudicije: od bibliografije, napomena. indeksa. Nameravao sam, naime, da napišem knjigu za čitanje, a ne za naučne studije. U umetnosti me zanima nadvremenska vrednost dela (večnost Pjera dela Frančeske), njegova tehnička struktura (kako je polagan kamen na kamen u gotskoj katedrali), kao i veza s istorijom. Pošto je većina strana posvećena srednjem veku, odlučio sam se da u knjigu unesem dva istorijska ogleda: o albižanima i o templarima, dva ogleda koji govore o gužvi i besu epohe.
Kada bi trebalo da izaberem moto za čitavu knjigu, prepisao bih ovu Malroovu rečenicu: „One večeri dok Rembrant još crta – sve slavne Senke i senke pećinskih crtača prate pogledom ruku koja se koleba, ruku koja će im pripremiti novo trajanje van smrti ili njihov novi san.“
Zbignjev Herbert

Ako je poljski pesnik Zbignjev Herbert predstavio kulturu kao univerzalni vrt stvoren ljudskim radom, ko je u tom slučaju varvarin? To je istorijsko pitanje kroz koje se prelamaju civilizacije. Zbignjev Herbert, kao izrazit Evropejac, odnosno evropocentrični čovek, razvio je svoje opservacije na evropskom prostoru. Herbert se latio ubedljivih primera evropskog nasleđa, bilo da su posredi veliki slikari, mistici, neimari, fanatici, bilo da su primeri pesničkih uzleta. političkih obrta, verske siline, inkvizicijske okrutnosti, bilo da izrastaju obrisi katedrala, smernih crkava Toskane ili Il de Fransa, zamagljeni perivoji, vlažne odaje sa mutnim srebrom, vitraži, bojna oprema. prizori spaljivana jeretika na lomači, bilo da su posredi sanjarije o prostorima koji su se promenili i o vremenima koja su nestala – uvek su to primeri stalnog preobražavana kulture, stalnog živog poriva da se stvara, usavršava i očovečuje jedan rudimentarni svet stvari i da se, oplemenjen, podigne na stupanj čoveka.
Iz Prosvetinog izdana (1990)



Zbignjev Herbert (1924–1998), jedan od najvećih poljskih i evropskih pesnika XX veka. Pored poezije, Herbert je pisao i esejistiku, drame i kratku prozu. Poezija i eseji Zbignjeva Herberta prevedeni su na sve veće svetske jezike. Knjige pesama: Zrak svetlosti (1954), Hermes, pas i zvezda (1957), Studija predmeta (1961), Natpis (1969), Gospodin Kogito (1974), 18 pesama (1983), Izveštaj iz opsednutog grada (1983), Elegija o odlasku (1990), Rovigo (1992), Epilog oluje (1998).
Vrhunac Herbertove poezije predstavlja knjiga Gospodin Kogito: pesme na tu temu Herbert je pisao tokom čitave svoje pesničke karijere. Knjige eseja: Varvarin u vrtu (1962), Mrtva priroda s đemom (1993), Lavirint nad morem, Gordijev čvor i drugi rasuti spisi 1948–1998. (2001). Knjiga kratkih priča: Kralj mrava (2001). Najpoznatija Herbertova drama jeste Filozofska pećina (1956). Napisao je još nekoliko drama: Druga soba (1958), Rekonstrukcija pesnika (1960), Lutke (1961), Pisma od našeg čitaoca (1972).
Najvažnije nagrade: Lenauova nagrada, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost, Herderova nagrada, Petrarkina nagrada, Nagrada Struških večeri poezije, Međunarodna književna nagrada Velsa, Nagrada „Bruno Šulc“, Nagrada „Jan Parandovski“, Jerusalimska nagrada za slobodu pojedinca u društvu, Nagrada „Vilenica“, Nagrada „Tomas Sterns Eliot“, Nagrada grada Minstera.


... Kultura kao univerzalni vrt stvoren ljudskim radom. Ko je u tom slučaju varvarin? To je istorijsko pitanje kroz koje se prelamaju civilizacije. Primeri - veliki slikari, mistici, neimari, fanatici, pesnici, katedrale, crkve, vitraži, bojna oprema, spaljivanje jeretika na lomači - to su primeri stalnog preobražavanja kulture...