Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Autor - osoba Albahari, David, 1948- = Albahari, David, 1948-
Naslov Sudija Dimitrijević / David Albahari
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1978
Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, 1978 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 217 str. ; 21 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂDanas
ISBN (Broš.)

Prvo izdanje prvog Albaharijevog romana „Sudija Dimitrijević“ iz 1978. Omot izradio Halil Tikveša (omot minimalno iskrzan na dnu i vrhu rikne). Odlično očuvano, retko u ponudi s omotom!

U središtu romana je sudija Dimitijević koji je zamišljen kao sredovečni intelektualac koji traga za sopstvenim identitetom i identitetom svoje generacije. Ali, i za onim oblicima života koji su oličenje sigurnosti, mira, kohezije. Ovako zamišljen lik glavnog junaka zahtevao je da likovi drugih junaka budu tako oblikovani da sa njim u ravni svesti i odnosa prema svetu uspostave polemički odnos.

David Albahari (Peć, 1948), pisac i prevodilac. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijevic (1978). Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer, 1998; Svetski putnik, 2001; Pijavice, 2006; Ludvig, 2007; Brat, 2008; Ćerka, 2010; Kontrolni punkt, 2011, Životinjsko carstvo, 2013; zbirke priča Obične priče, 1978; Opis smrti, 1982; Fras u šupi, 1984; Jednostavnost, 1988; Pelerina, 1993; Izabrane priče, 1994; Neobične priče, 1999; Drugi jezik, 2003; Senke, 2006; Svake noći u drugom gradu, 2008; Male priče, 2013; Propuštena prilika, 2013; 21 priča o sreći, 2017, kao i knjige eseja Prepisivanje sveta (1997), Teret (2004), Dijaspora i druge stvari (2008) i Ljudi, gradovi i štošta drugo (2011).
Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu Ema i jež koji nestaje (2008).
Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je Knjigu o muzici (2013).
Za zbirku priča Opis smrti dobio je Andrićevu nagradu. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Knjiga priča Svake noći u dugom gradu dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine.
Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.
Član je SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.
Knjige su mu prevedene na osamnaest jezika.
Od 1994. do 2008. živeo u Vankuveru, u Kanadi. Živi u Zemunu.

Halil Tikveša je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. i magistrirao 1964. godine. Od 1976. do odlaska u penziju (2000. godine) radio je kao profesor za predmet grafika-crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2013. godine je u statusu profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu.
Izlaže od 1962. crteže, slike, grafike, kolaže, asamblaže i objekte. Samostalno je izlagao više od 100 puta. Učestvovao na međunarodnim izložbama i bijenalima: Krakov (1966. i 1968.), Bradford (1968. i 1982.), Lugano (1968), Pariz (1968), Sao Paolo (1969), Berlin (1970), Aleksandrija (1970), Fredrikstad (1980. i 1982.), Biela (1973. i 1983.), Ivaskila (1975), Hajdelberg (1979), Bon Skur (1982), Citadela (1979), Ljubljana (1971, 1973, 1975, 1977, 1981, 1985, 1987.), Ankara (1986), Kjoto (1987), Nju Delhi (1988)... Dobitnik je više od 25 nagrada. Živi i radi u Beogradu, Sarajevu i Blacama.