Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Šukšin, Vasilij Makarovič, 1929-1974 = Шукшин, Василий Макарович, 1929-1974
Наслов Sibirske i druge priče / Vasilij Šukšin ; odabrao, priredio i preveo Radovan Matijašević
Јединствени наслов Рассказы. srp
Врста грађе кратка проза
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 1987
Издање 1. izd.
Издавање и производња Beograd : "Vuk Karadžić" ; Moskva : "Raduga", 1987
Физички опис 468 str. ; 20 cm
Други аутори - особа Matijašević, Radovan (приређивач, сакупљач) (преводилац)
Матијашевић, Радован (приређивач, сакупљач) (преводилац)
Збирка ǂBiblioteka ǂruske i sovjetske književnosti
ISBN 86-307-0049-1 (karton s omotom)
Напомене Prevod dela: Рассказы / В. М. Шукшин
Str. 437-[469]: Postskriptum / Radovan Matijašević.
УДК 821.161.1-32

SADRŽAJ:
Kako ja poimam priču
Dvoje na taljigama
Svetle duše
Stjopkina ljubav
Ispit
Glumac Fjodor Graj
Stenjka Razin
Muzač
Sami
Grinjka Maljugin
Vozač druge klase
Zmijski otrov
Veštačka jelka
Volja za život
Osobenjak
Ovdašnji
Mil pardon, madam!
Švaca
Makar Žerebcov
Materinsko srce
Pruži korak
Srezao ga je
Čvrst i nepokolebljiv čovek
Suraz
Čerednjičenko i cirkus
Čizmice
Uvreda
Majstor
Matori jarac
,,Verujem!`
„Debil`
„Žena muža u Pariz pratila`
General Malafejkin
Patnje mladoga Vaganova
Medicinar Volođa
Zašlajfovao
Vanjka Tepljašin
Gena Probisvet
Uporni momak
U jesen
Psihopata
Pozdravite Sivca!
Dolaznik
RADOVAN MATIJAŠEVIĆ - Postskriptum


`Pažnju proučavalaca morfološki bogate sovjetske kulture 1960-1970-ih godina sve više zaokuplja unikalni „fenomen Sukšin`. Trostruko nadareni umetnik - režiser, glumac i pisac - Vasilij Makarovič Šuškin (rođen 25. jula 1929. u selu Srostki, na reci Katunj, podno planine Altaj) već je svojim prvim dugometražnim filmom Ima jedan momak (1964) osvojio značajno međunarodno priznanje - Zlatnog lava na festivalu uVeneciji. Istodobno se u svojoj zemlji afirmisao i kao pisac - već njegova prva knjiga priča, Seoski žitelji (1963), osvojila je čitaoce i iznenadila kritičare. Nakon još samo jedne decenije saspregnutog delovanja u sovjetskoj kinematografiji i literaturi, stigavši da snimi još nekoliko zapaženih filmova, među kojima i čuvenu Crvenu kalinu (1974), da napiše i objavi još četiri knjige priča i dva romana, Šukšin je iznenada preminuo 2. oktobra 1974. u selu Kletskaja kod Volgograda, za vreme snimanja Bondarčukovog filma Oni su se borili za otadžbinu, u kojem je tumačio jednu od glavnih uloga. Šukšinu je posthumno dodeljeno najviše sovjetsko priznanje u oblasti kulture i umetnosti — Lenjinova nagrada. U srazmerno obimnom i razgranatom stvaralaštvu Vasilija Šukšina posebno mesto zauzima njegova novelistika. Literaturolozi i književni kritičari uglavnom se slažu u jednome – da se Šukšinov literarni talenat najupečatljivije ispoljio u onoj književnoj vrsti koja se na ruskom zove pacckag, a koju mi nazivamo priča. U SSSR-u Šukšin uživa ugled jednog od najznačajnijih i najsamosvojnijih savremenih novelista. U usporedbi s njim spominju se svetski priznati majstori novele Ljeskov, Čehov, Bunjin. Sukšinova proza uveliko je prekoračila granice SSSR-a i stekla međunarodno priznanje. Evropski Zapad počeo je da upoznaje Šukšinove priče još 1972. zahvaljujući Galimarovom izboru pod naslovom: L`envie de vivre: Nouvelles sibériennes, izašlom u džepnoj ediciji kojom je rukovodio Luj Aragon. Ovaj naš izbor prvi je jugoslovenski pokušaj da se Sukšinova eminentno duševna novelistika predstavi u karakterističnim momentima njene hronološke evolucije - od prve (1958) do poslednje (1975) objavljene priče. (Radovan Matijašević)`