Šandor Đalski, Izabrana djela I-VI

Kako da kupim?
Broj predmeta: 98769129
Cena predmeta
4.990 din
Slanje paketa:
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Stanje: Polovno
Garantni list: Ne
Prodavac

tasicmarko (7404)

 
5.000 ocena
Plava kruna se dobija sa 5.000 jedinstvenih pozitivnih ocena.
PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,93% pozitivnih ocena
Pozitivne: 35649

Lokacija: Pečenjevce, Leskovac, Srbija

  Pošalji poruku  

Svi predmeti člana  

  Aktiviraj podsetnik

Limundo zaštita

Detalji predmeta

Opis predmeta

Odlično očuvano

1. Diljem doma; U novom dvoru

2. Na rođenoj grudi; Bijedne priče

3. Janko Borislavić; U noći

4. Pripovijesti

5. Članci i zapisci

6. Pod starim krovovima; Iz varmeđinskih dana


Težina 3246 g
Format 16 × 23 cm
Autor
Ksaver Šandor Gjalski

Izdavač
Grafički zavod Hrvatske

Mjesto izdanja
Zagreb

Godina
1980

Broj stranica
1700

Uvez
Tvrdi

Stanje knjige
odlično

Ксавер Шандор Ђалски
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Ксавер Шандор Ђалски
Ксавер Шандор Ђалски.jpg
Ксавер Шандор Ђалски
Пуно име Љубомил Бабић
Датум рођења 26. октобар 1854.
Место рођења Гредице, Аустријско царство
Датум смрти 9. фебруар 1935. (80 год.)
Место смрти Гредице, Краљевина Југославија
Школа Универзитет у Бечу
Ксавер Шандор Ђалски књижевни псеудоним Љубомира Бабића (хрв. Ksaver Šandor Gjalski; Гредице, 26. октобар 1854. — Гредице, 9. фебруар 1935.) је био правник[1], политичар и хрватски књижевник.


Садржај
1 Биографија
2 Књижевни рад
3 Извори
4 Литература
5 Спољашње везе
Биографија
Један од најтипичнијих хрватских књижевника друге половине 19. и почетка 20. века, Ксавер Шандор Ђалски, правим крштеним [2]именом Љубомир Бабић, рођен је 26. октобра 1854. године у Гредицама[3] у Хрватском загорју, од оца загорског властелина Тита Бабића. Предикат Ђалски је преузео од ујака, племића Шандора Ђалског из места Псарјево, који је био присталица покрета хрватског препорода Људевита Гаја.[4] Касније ће то младом писцу Бабићу бити књижевни псеудоним, допуњен са Ксавер Шандор.

Рођење у племићкој породици ће знатно утицати на избор његових књижевних тема. Јавља се у књижевности од 1884. године, објављујући у часопису "Вијенац" у Загребу. За роман "У ноћи" награђен је првом наградом.[5] У својим приповеткама "Под старим крововима“, „За материнску ријеч“ (слике из 1848) и „На рођеној груди“, он је не само хроничар, већ и осетљиви лирик, те истанчан и зрео уметник. До изражаја долази његов емоционални однос према природи и загорском ладању.

Похађао је гимназију у Вараждину, а студије права у Загребу и Бечу. После студија права прихватио је државну службу, био управни чиновник. Али као патриота, због својих ставова био је од стране режима прогањан и пензионисан (пре времена). Био је активан међу хрватским правницима, биран за потпредседника хрватског Правничког друштва.

Писао је под утицајем славног писца Тургењева; Ђалски је увео у хрватску књижевност "руски реализам"[6], који је унапредио нарочито новелистику. Код писца се разликују три стваралачка правца: патриотски, чисто уметнички и субјективни-лични. Тај трећи правац осветљава тајну његове душе; показује да је био опчињен мистичним спиритизмом и Шопенхауеровом филозофијом.[7]

За време хрватско-српске коалиције, био је народни посланик у Хрватском сабору и делегат у Угарско-хрватском сабору у Пешти. Био је 1906. године Љуба Бабић Ђалски кандидат на листи "Здружене хрватске и српске опозиције" у Петрињи.[8] Изабран је тада у хрватски сабор, у његову "доњу кућу" (дом) као члан Хрватске напредне странке. На следећим изборима 1910. године, он у оквиру исте политичке групације учествује као кандидат у Јастребарском. Слови се тада за књижевника у Гредицама, властелинству крај Загреба.[9]

По завршетку Прве југословенске изложбе у Београду 1904. године, хрватски новелист Љубомир Ђалски је добио Орден Св. Саве III реда.[10] Учествовао је као представник хрватског књижевног друштва, на састанку југословенских књижевника и новинара одржаном у Београду 6-8. новембра 1905. године.[11] Изабран је исте 1905. године за дописног члана Српске Краљевске академије у Београду.[12] Био је сарадник београдског "Српског књижевног гласника" (1906) и новосадског "Стражилова" (1887). Био је члан Матице словеначке у Љубљани и Матице српске у Новом Саду.[13] Српска књижевна задруга је објавила његово дело пре Првог светског рата.[14]

Велики жупан Загребачке жупаније постао је 1917. године. После Првог светског рата је постао прво члан хрватског Народног вијећа, а потом и члан Народног представништва у Београду.[15] Изабран је за почасног грађанина града Загреба. Његову педесетогодишњицу књижевног рада обележили су достојно априла 1927. године Друштво хрватских књижевника и Хрватски ПЕН клуб у Загребу.[16] Одликован је 1927. године Орденом Св. Саве I реда као "књижевник из Загреба".[17] Живео је тај "Нестор хрватске књижевности" углавном на свом поседу са дворцем (замак)[18] у Гредицама[15] где је октобра 1934. године прославио осамдесет година живота.[19] Ту је и умро књижевник племићког рода почетком 1935. године.

Ђалски се окушао и у многим другим темама и мотивима, обухвативши готово читаву друштвену проблематику својега доба. Написао је тако и оперу "Маричон".[20] Био је у друштву са Дежманом уредник хрватског листа "Вијенац", (од 1903) који је под њиховим упливом (модерниста) био знатно унапређен.[21] Остаје забиљежен као први критичар и уопште први хрватски писац који је покушао дати свеобухватну литерарну синтезу хрватског друштва у коме је живео.

Књижевни рад
Представник је најпознатијих приповедача у доба реализма. Називан је "Хомер Загорја", јер је на много начина осликао Хрватско Загорје.[22] Његова прва новела (лат. „Illustrissimus Battorych“) је штампана у Вијенцу 1884. Написао је књиге приповедака[15]:

Под старим крововима (1886)
Три приповијести без наслова (1887)
Биједне приче (1889)
Из варвеђијских дана (1891)
Мале приповијести (1894)
Причање старе артије(1898?)
Диљем дома (1899)
Написао је и романе[15]:

У ноћи (1887), коју је прештампао из Вијенца (1886)
Ђурђица Агићева (1903) из Вијенца (1886)
Јанко Бериславић (Вијенац 1887)
На рођеној груди (1890)
Освит (1902)
Радмиловић (Вијенац 1894)
За материнску ријеч (1906)
Свој књижевни рад је штампао под насловом Сабрана дела Кс. Ш. Ђалског 1913. године.[15]

Извори
"Срђ", Дубровник 1905. године
"Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД и СКА"
"Време", Београд 1934. године
"Хрватско коло", Загреб 1937. године
"Стражилово", Нови Сад 1887. године
"Зора", Мостар 1899. године
"Срђ", Дубровник 1903. године
"Српско коло", Загреб 1906. године
"Српско коло", Загреб 1910. године
"Срђ", Дубровник 1904. године
"Дело", Београд 1905. године
"Источник", Сарајево 1905. године
"Годишњак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца", Београд 1926. године
"Правда", Београд 1931. године
Бранко Водник 1925, стр. 626.
"Правда", Београд 1927. године
"Просветни гласник", Београд 1927. године
"Правда", Београд 1939. године
"Правда", Београд 28.октобар 1934. године
"Време", Београд 26. октобар 1934. године
"Срђ", Дубровник 1903. године
"Правда", Београд 1934. године
Литература
Водник, Бранко (1925). Народна енциклопедија - српско-хрватско-словеначка. Загреб: Станоје Станојевић.
Никић, Љубомир (2007). Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947) (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 03. 2016. Приступљено 29. 09. 2016.
Лексикон писаца Југославије, Нови Сад
Хрватски биографски лексикон, Загреб, 1983 - 4, 694–697.
Спољашње везе

Ksaver Šandor Gjalski
Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretraživanje
Ksaver Šandor Gjalski
Ksaver Sandor Gjalski.jpeg
Puno ime Ljubomil Tito Josip Franjo Babić (pravo ime)
Rođenje 26. listopada 1854.
Gredice, Hrvatska
Smrt 9. veljače 1935.
Gredice, Hrvatska
Književni period realizam
Ksaver Šandor Gjalski (zadnja riječ se čita Đalski), pravim imenom Ljubomil Tito Josip Franjo Babić (Gredice,[1] Zabok, 26. listopada 1854. - Gredice, Zabok, 9. veljače 1935.) bio je hrvatski književnik. Pisao je romane, pripovijetke, kronike, književne članke, filološke oglede te političke i povijesne rasprave.

Jedan od najtipičnijih hrvatskih književnika druge polovice 19. i početka 20. stoljeća. Rođen je u plemićkoj obitelji Hrvatskog zagorja, što će znatno utjecati na izbor njegovih književnih tema. U svojim pripovijetkama Pod starimi krovovi, Za materinsku rieč i Na rođenoj grudi on je ne samo kroničar već i osjetljiv lirik, te istančan i zreo umjetnik. Do izražaja dolazi njegov emocionalni odnos prema prirodi i zagorskom ladanju.

Gjalski se okušao i u mnogim drugim temama i motivima, obuhvativši gotovo čitavu društvenu problematiku svojega doba. Ostaje zabilježen kao prvi kritičar i uopće prvi hrvatski pisac koji je pokušao dati sveobuhvatnu literarnu sintezu hrvatskoga društva u kojemu je živio.


Sadržaj
1 Životopis
1.1 Književno stvaralaštvo
1.2 Politički život
1.3 Ostalo
2 Izvori
3 Vanjske poveznice
Životopis
Hrvatski književnik i političar Ksaver Šandor Gjalski rođen je kao Ljubomir Tito Babić 26. listopada 1854. godine u Gredicama kod Zaboka. Poslije će u svom djelu Za moj životopis zapisati: U petak sam se rodio (26. listopada 1854) nešto prije ponoći. Moj prvi glas novorođenčeta bio je popraćen udaranjem stare dvjestagodišnje ure, kojim je najavljivala dvanaest sati, ili, kako je u ono još romantično u nas doba primalja, valjda također romantična, inače supruga felčera iz obližnjeg trgovišta, uskliknula: "Die Geisterstunde!" I tako, rođenu u petak, u takvu uru, budu mi od prvoga časa u životu pratilicama starodavne predsude i bojazni; a malo zatim zahvati me bolest tako jako da su i prizvani liječnik, i felčer, i žena mu primalja odsudili te mi je živjeti samo još nekoliko sati, pak - žene oko zipke nisu više dvoumile da tako mora biti kad sam se u petak rodio.

U roditeljskom domu odgajan je u izrazito ilirskom duhu, o čemu će u već spomenutom djelu Za moj životopis zapisati: Od njega sam (oca) i od prvoga časa primio neizbrisivu ljubav za sve što je slavensko, a još više ljubav prema rođenoj grudi - domovinsku ljubav. Pored domoljublja Gjalski je u ranom djetinjstvu otkrio veliku ljubav prema knjizi, posebice prema latinskim klasicima i poeziji. Ljubav prema književnosti vjerojatno je naslijedio od majke, koja je rado čitala djela francuskih, engleskih i njemačkih književnika.

Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Varaždinu, a nakon svršetka gimnazije

Šandor Đalski, Izabrana djela I-VI Odlično očuvano

1. Diljem doma; U novom dvoru

2. Na rođenoj grudi; Bijedne priče

3. Janko Borislavić; U noći

4. Pripovijesti

5. Članci i zapisci

6. Pod starim krovovima; Iz varmeđinskih dana


Težina 3246 g
Format 16 × 23 cm
Autor
Ksaver Šandor Gjalski

Izdavač
Grafički zavod Hrvatske

Mjesto izdanja
Zagreb

Godina
1980

Broj stranica
1700

Uvez
Tvrdi

Stanje knjige
odlično

Ксавер Шандор Ђалски
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Ксавер Шандор Ђалски
Ксавер Шандор Ђалски.jpg
Ксавер Шандор Ђалски
Пуно име Љубомил Бабић
Датум рођења 26. октобар 1854.
Место рођења Гредице, Аустријско царство
Датум смрти 9. фебруар 1935. (80 год.)
Место смрти Гредице, Краљевина Југославија
Школа Универзитет у Бечу
Ксавер Шандор Ђалски књижевни псеудоним Љубомира Бабића (хрв. Ksaver Šandor Gjalski; Гредице, 26. октобар 1854. — Гредице, 9. фебруар 1935.) је био правник[1], политичар и хрватски књижевник.


Садржај
1 Биографија
2 Књижевни рад
3 Извори
4 Литература
5 Спољашње везе
Биографија
Један од најтипичнијих хрватских књижевника друге половине 19. и почетка 20. века, Ксавер Шандор Ђалски, правим крштеним [2]именом Љубомир Бабић, рођен је 26. октобра 1854. године у Гредицама[3] у Хрватском загорју, од оца загорског властелина Тита Бабића. Предикат Ђалски је преузео од ујака, племића Шандора Ђалског из места Псарјево, који је био присталица покрета хрватског препорода Људевита Гаја.[4] Касније ће то младом писцу Бабићу бити књижевни псеудоним, допуњен са Ксавер Шандор.

Рођење у племићкој породици ће знатно утицати на избор његових књижевних тема. Јавља се у књижевности од 1884. године, објављујући у часопису "Вијенац" у Загребу. За роман "У ноћи" награђен је првом наградом.[5] У својим приповеткама "Под старим крововима“, „За материнску ријеч“ (слике из 1848) и „На рођеној груди“, он је не само хроничар, већ и осетљиви лирик, те истанчан и зрео уметник. До изражаја долази његов емоционални однос према природи и загорском ладању.

Похађао је гимназију у Вараждину, а студије права у Загребу и Бечу. После студија права прихватио је државну службу, био управни чиновник. Али као патриота, због својих ставова био је од стране режима прогањан и пензионисан (пре времена). Био је активан међу хрватским правницима, биран за потпредседника хрватског Правничког друштва.

Писао је под утицајем славног писца Тургењева; Ђалски је увео у хрватску књижевност "руски реализам"[6], који је унапредио нарочито новелистику. Код писца се разликују три стваралачка правца: патриотски, чисто уметнички и субјективни-лични. Тај трећи правац осветљава тајну његове душе; показује да је био опчињен мистичним спиритизмом и Шопенхауеровом филозофијом.[7]

За време хрватско-српске коалиције, био је народни посланик у Хрватском сабору и делегат у Угарско-хрватском сабору у Пешти. Био је 1906. године Љуба Бабић Ђалски кандидат на листи "Здружене хрватске и српске опозиције" у Петрињи.[8] Изабран је тада у хрватски сабор, у његову "доњу кућу" (дом) као члан Хрватске напредне странке. На следећим изборима 1910. године, он у оквиру исте политичке групације учествује као кандидат у Јастребарском. Слови се тада за књижевника у Гредицама, властелинству крај Загреба.[9]

По завршетку Прве југословенске изложбе у Београду 1904. године, хрватски новелист Љубомир Ђалски је добио Орден Св. Саве III реда.[10] Учествовао је као представник хрватског књижевног друштва, на састанку југословенских књижевника и новинара одржаном у Београду 6-8. новембра 1905. године.[11] Изабран је исте 1905. године за дописног члана Српске Краљевске академије у Београду.[12] Био је сарадник београдског "Српског књижевног гласника" (1906) и новосадског "Стражилова" (1887). Био је члан Матице словеначке у Љубљани и Матице српске у Новом Саду.[13] Српска књижевна задруга је објавила његово дело пре Првог светског рата.[14]

Велики жупан Загребачке жупаније постао је 1917. године. После Првог светског рата је постао прво члан хрватског Народног вијећа, а потом и члан Народног представништва у Београду.[15] Изабран је за почасног грађанина града Загреба. Његову педесетогодишњицу књижевног рада обележили су достојно априла 1927. године Друштво хрватских књижевника и Хрватски ПЕН клуб у Загребу.[16] Одликован је 1927. године Орденом Св. Саве I реда као "књижевник из Загреба".[17] Живео је тај "Нестор хрватске књижевности" углавном на свом поседу са дворцем (замак)[18] у Гредицама[15] где је октобра 1934. године прославио осамдесет година живота.[19] Ту је и умро књижевник племићког рода почетком 1935. године.

Ђалски се окушао и у многим другим темама и мотивима, обухвативши готово читаву друштвену проблематику својега доба. Написао је тако и оперу "Маричон".[20] Био је у друштву са Дежманом уредник хрватског листа "Вијенац", (од 1903) који је под њиховим упливом (модерниста) био знатно унапређен.[21] Остаје забиљежен као први критичар и уопште први хрватски писац који је покушао дати свеобухватну литерарну синтезу хрватског друштва у коме је живео.

Књижевни рад
Представник је најпознатијих приповедача у доба реализма. Називан је "Хомер Загорја", јер је на много начина осликао Хрватско Загорје.[22] Његова прва новела (лат. „Illustrissimus Battorych“) је штампана у Вијенцу 1884. Написао је књиге приповедака[15]:

Под старим крововима (1886)
Три приповијести без наслова (1887)
Биједне приче (1889)
Из варвеђијских дана (1891)
Мале приповијести (1894)
Причање старе артије(1898?)
Диљем дома (1899)
Написао је и романе[15]:

У ноћи (1887), коју је прештампао из Вијенца (1886)
Ђурђица Агићева (1903) из Вијенца (1886)
Јанко Бериславић (Вијенац 1887)
На рођеној груди (1890)
Освит (1902)
Радмиловић (Вијенац 1894)
За материнску ријеч (1906)
Свој књижевни рад је штампао под насловом Сабрана дела Кс. Ш. Ђалског 1913. године.[15]

Извори
"Срђ", Дубровник 1905. године
"Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД и СКА"
"Време", Београд 1934. године
"Хрватско коло", Загреб 1937. године
"Стражилово", Нови Сад 1887. године
"Зора", Мостар 1899. године
"Срђ", Дубровник 1903. године
"Српско коло", Загреб 1906. године
"Српско коло", Загреб 1910. године
"Срђ", Дубровник 1904. године
"Дело", Београд 1905. године
"Источник", Сарајево 1905. године
"Годишњак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца", Београд 1926. године
"Правда", Београд 1931. године
Бранко Водник 1925, стр. 626.
"Правда", Београд 1927. године
"Просветни гласник", Београд 1927. године
"Правда", Београд 1939. године
"Правда", Београд 28.октобар 1934. године
"Време", Београд 26. октобар 1934. године
"Срђ", Дубровник 1903. године
"Правда", Београд 1934. године
Литература
Водник, Бранко (1925). Народна енциклопедија - српско-хрватско-словеначка. Загреб: Станоје Станојевић.
Никић, Љубомир (2007). Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947) (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 03. 2016. Приступљено 29. 09. 2016.
Лексикон писаца Југославије, Нови Сад
Хрватски биографски лексикон, Загреб, 1983 - 4, 694–697.
Спољашње везе

Ksaver Šandor Gjalski
Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretraživanje
Ksaver Šandor Gjalski
Ksaver Sandor Gjalski.jpeg
Puno ime Ljubomil Tito Josip Franjo Babić (pravo ime)
Rođenje 26. listopada 1854.
Gredice, Hrvatska
Smrt 9. veljače 1935.
Gredice, Hrvatska
Književni period realizam
Ksaver Šandor Gjalski (zadnja riječ se čita Đalski), pravim imenom Ljubomil Tito Josip Franjo Babić (Gredice,[1] Zabok, 26. listopada 1854. - Gredice, Zabok, 9. veljače 1935.) bio je hrvatski književnik. Pisao je romane, pripovijetke, kronike, književne članke, filološke oglede te političke i povijesne rasprave.

Jedan od najtipičnijih hrvatskih književnika druge polovice 19. i početka 20. stoljeća. Rođen je u plemićkoj obitelji Hrvatskog zagorja, što će znatno utjecati na izbor njegovih književnih tema. U svojim pripovijetkama Pod starimi krovovi, Za materinsku rieč i Na rođenoj grudi on je ne samo kroničar već i osjetljiv lirik, te istančan i zreo umjetnik. Do izražaja dolazi njegov emocionalni odnos prema prirodi i zagorskom ladanju.

Gjalski se okušao i u mnogim drugim temama i motivima, obuhvativši gotovo čitavu društvenu problematiku svojega doba. Ostaje zabilježen kao prvi kritičar i uopće prvi hrvatski pisac koji je pokušao dati sveobuhvatnu literarnu sintezu hrvatskoga društva u kojemu je živio.


Sadržaj
1 Životopis
1.1 Književno stvaralaštvo
1.2 Politički život
1.3 Ostalo
2 Izvori
3 Vanjske poveznice
Životopis
Hrvatski književnik i političar Ksaver Šandor Gjalski rođen je kao Ljubomir Tito Babić 26. listopada 1854. godine u Gredicama kod Zaboka. Poslije će u svom djelu Za moj životopis zapisati: U petak sam se rodio (26. listopada 1854) nešto prije ponoći. Moj prvi glas novorođenčeta bio je popraćen udaranjem stare dvjestagodišnje ure, kojim je najavljivala dvanaest sati, ili, kako je u ono još romantično u nas doba primalja, valjda također romantična, inače supruga felčera iz obližnjeg trgovišta, uskliknula: "Die Geisterstunde!" I tako, rođenu u petak, u takvu uru, budu mi od prvoga časa u životu pratilicama starodavne predsude i bojazni; a malo zatim zahvati me bolest tako jako da su i prizvani liječnik, i felčer, i žena mu primalja odsudili te mi je živjeti samo još nekoliko sati, pak - žene oko zipke nisu više dvoumile da tako mora biti kad sam se u petak rodio.

U roditeljskom domu odgajan je u izrazito ilirskom duhu, o čemu će u već spomenutom djelu Za moj životopis zapisati: Od njega sam (oca) i od prvoga časa primio neizbrisivu ljubav za sve što je slavensko, a još više ljubav prema rođenoj grudi - domovinsku ljubav. Pored domoljublja Gjalski je u ranom djetinjstvu otkrio veliku ljubav prema knjizi, posebice prema latinskim klasicima i poeziji. Ljubav prema književnosti vjerojatno je naslijedio od majke, koja je rado čitala djela francuskih, engleskih i njemačkih književnika.

Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Varaždinu, a nakon svršetka gimnazije
98769129 Šandor Đalski, Izabrana djela I-VI

23.06.2021. 02:14:36

© 2005 - 2021 LimundoGrad d.o.o.

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.