Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Потоцки, Јан, 1761-1815 = Potocki, Jan, 1761-1815
Наслов Рукопис нађен у Сарагоси : (1804) / Јан Потоцки ; превод са француског, напомене и поговор Александра Манчић
Јединствени наслов Manuscrit trouvé à Saragosse. 1804. srpski jezik
Врста грађе роман
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 2019
Издавање и производња Београд : Службени гласник, 2019 (Београд : Гласник)
Физички опис 617 стр. ; 20 cm
Други аутори - особа Манчић, Александра, 1961- (преводилац) (аутор додатног текста)
Mančić, Aleksandra, 1961- (преводилац) (аутор додатног текста)
Збирка ǂБиблиотека ǂКњижевни гласник. ǂКолекција ǂГласови света / [Службени гласник, Београд]
ISBN 978-86-519-2267-4 (брош.)
Напомене Превод дела: Manuscrit trouvé à Saragosse : 1804 / Jan Potocki
Тираж 1.000
Стр. 5-6: Белешка / А. [Александра] М. [Манчић]
Поговор: стр. 593-613
Напомене уз текст.
Предметне одреднице Потоцки, Јан, 1761-1815 -- " Рукопис нађен у Сарагоси (1804)"
УДК 821.133.1-31
821,.133.1.09 Potocki J.

Sad možete da birate: hoćete li svetliju ili mračniju verziju, a možete i obe da čitate udvoje, jer nema jednog romana Rukopis nađen u Saragosi. Postoje zapravo dva romana pod tim naslovom (prvi iz 1804, drugi iz 1810) i oba su autentična, a ipak različita. Prva verzija je vedrija i neodoljiva. Druga, ozbiljnija i dalekosežnija, još neodoljivija, nudi nam prerađen, konačan i celovit tekst. Njihov originalni francuski autograf je najzad, dvesta godina od nastanka, pronađen u jednoj od poljskih biblioteka, gde je bio zaturen tako da za njega niko nije znao. Sad možemo prvi put s poverenjem u autentičnost da se predamo čitanju tog vrhunskog dela kao dvostrukom poklonu, jer ovo je prvi srpski prevod sa izvornika onakvog kakvog je pisac ispisao.
U Rukopis nađen u Saragosi zaklinjali su se Luis Bunjuel, Rože Kajoa, Martin Skorseze, Frensis Ford Kopola, Nil Gejman, Salman Ruždi… A i vi ćete, ne manje od njih.
U Nacionalnom arhivu u Poznanju, Fransoa Rose i Dominik Trijer otkrili su, 2002, nepoznate delove Rukopisa nađenog u Saragosi Jana Potockog, u prepisima na hartiji sa datiranim vodenim žigom, i došli do zaključka da zapravo postoje dve autentične verzije romana. U svom istraživanju, Rose i Trijer upustili su se u detektivski posao: sastavili spiskove u kojima bi se mogli naći rukopisi, počev od arhiva dece Jana Potockog i njihovih potomaka, analizirali istorijate fondova, tragali po arhivima u petnaest zemalja… Na sreću, Potocki je pisao na engleskoj hartiji koja nosi vodeni žig sa godinom proizvodnje i, uz identifikovanje rukopisa prepisivača i kvaliteta mastila, dva istraživača uspela su da rekonstruišu vreme i etape nastajanja i nestajanja Rukopisa.
Tako je pouzdano utvrđeno da zapravo postoje dva romana pod naslovom Rukopis nađen u Saragosi, koji odražavaju različite filozofske koncepcije dela u zamisli Potockog. Dva romana dopunjavaju se kao dva krila velikog diptiha, ali je i svaki od njih autonomno delo, koje su nazvali Rukopis nađen u Saragosi (1804) i Rukopis nađen u Saragosi (1810).
U ovoj knjizi je roman iz 1804. godine.