Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Tvrd povez
Kompletna,bez oštećenja

Kafka (1883-1924) stoji među nevelikim brojem pisaca čije je stvaralaštvo dalo pečat modernom pripovedanju. Knjige, pisao je Kafka jednom svom prijatelju početkom 1904. godine, nisu tu da nas čine srećnim. Ljudima su potrebne knjige koje bude kao udarac pesnice po glavi, „knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama". U Kafkinom delu nije se lako snaći. Kroz zagonetne tekstove nisu sigurni vodiči ni obimne studije njihovih dobrih poznavalaca. Jedan od njih, Hajnc Policer, pisao je da posle četrdeset godina bavljenja Kafkom veruje da su njegove parabole principijelno nedostupne tumačenjima. Pitanje je koliko je ovo uteha čitaocu. Izvesna, ipak, jeste. Već decenijama Kafkino delo fascinira i izaziva da mu se priđe iznova. Sigurno ne samo zato što je to moda. Reč je o piscu koji je doista na svoj način rekao nešto bitno o čoveku našeg vremena. Franc Kafka je, bez ikakve sumnje, jedan od najznačajnijih i najdalekosežnijih svetskih pisaca XX veka. Proces je njegov roman koji ako niste čitali, i ponovo ga čitali, kao da gotovo ništa niste pročitali iz moderne književne umetnosti. Da bismo imali Proces kakav on zaista jeste i kakav je bio, moramo se vratiti originalnim rukopisima i odstraniti sve naknadne intervencije koje ne potiču od piščeve ruke. Sad je taj korak, u srpskom jeziku, ka autografu i verodostojnijoj verziji romana učinjen. Proces nam dočarava ono što i danas presudno odlikuje našu privatnu i javnu egzistenciju, i tako će biti dokle god se budemo sretali sa apsurdima i svojevrsnom nečovečnošću u našem svetu. Istovremeno, duboko u Kafkinom delu postoji neki višesmisleni smeh koji na zagonetan način čini da je svaka dimenzija Procesa suštinska, podjednako autobiografska i imaginacijska, metafizička i religijska, psihološka i profetska, kao i ona koja bi se mogla ticati kritike opresivnog poretka ili granica naših strahova i misli. Kako god bilo, Kafkin roman je jedan od najvećih romana i, svakako, nezaobilaznih u ovom dobu. Bez njega nikad ne bismo mogli reći da dovoljno poznajemo čovekov svet kakav je rođen u XX veku.