BELA HAMVAŠ lot 5 knjiga


Ubaci u listu želja
Broj aukcije: 51720151
Preostalo vreme: 2 dana, 21 sat ( 8. dec 2016, 11:05h)
Broj ponuda: 0 ponuda
Aktuelna ponuda: 1.200 din
Moja ponuda:
Kupi odmah:
1.500 din
Slanje paketa:
Plaćanje: Plaćanje pre slanja
Lično plaćanje
Stanje: Nekorišćeno
Garantni list: Ne
Prodavac

sivka (629)

 
600 ocena
Srebrni palac se dobija sa 600 jedinstvenih pozitivnih ocena.

Ocene: 99.84% pozitivnih
Lokacija:
Beograd-Zvezdara,
Beograd-Zvezdara, Srbija

Sve aukcije prodavca
Pitanje za prodavca

  Aktiviraj podsetnik

Limundo zaštita

Detalji aukcije

Opis predmeta

STO KNJIGA
Hamvas Béla: SZÁZ KÖNYV

Sa mađarskog preveo
Sava Babić

Zadatak je da se spase stotinu knjiga. Svejedno je da li iz opsednutog grada, ili iz opsednutog sveta. Takvih stotinu knjiga s kojima bi se, ako bi nestale sve ostale knjige, uglavnom mogla uspostaviti književna linija čovečanstva.

Ovom prilikom nije reč o tome da neko sačini katalog lektire za putovanje, ili da se iz razbibrige ponese na „pusto ostrvo“ sto svojih omiljenih pisaca, nego o tome da se priberu takva dela koja je već odavno trebalo da budu prevedena na sve jezike. Bar jedna od ovih stotinu knjiga bi uvek trebalo da se nalazi na noćnom ormariću, kako bi čovek, ako ne više, ono bar jednu jedinu reč pročitao pre spavanja i od istinskog sadržaja ljudskog bića bar nešto poneo sa sobom, kao svetlost, u noćnu tamu.

Pod stotinu knjiga ne treba podrazumevati sto svezaka. Ova situacija bi izazvala mnoge neobičnosti: kod Getea bi trebalo izostaviti Ekermana, ili pesme, kod Dostojevskog i Tolstoja sve sem jednog dela, kod dvotomnog Platona jedan tom. Stotinu knjiga znači sto životnih dela, sto opusa, glavninu onoga što čini sto autorskih dela. Tamo gde je reč o samo jednoj jedinoj knjizi, kao kod Rablea ili Dantea, nema pogađanja. Moderni autori su pak višetomni; kod njih su naslovi knjiga predmet rasprave, broj knjiga je otvoreno pitanje.

Individualni ukus će izmeniti deset knjiga u ovom katalogu, možda dvadeset, eventualno trideset. Odstupanja se mogu napadati i braniti. Za pedeset dela svi ćemo se bezuslovno saglasiti; eventualno za šezdeset, u najpovoljnijem slučaju za osamdeset. Sudeći prema verovatnoći - za najvažnijih osamdeset.

Bela Hamvaš

ODA XX VEKU
Hamvašev jezik je miran i jasan, ali njegova saopštenja su moćna i pomeraju. Ničeov Zaratustra je slavio ljude koji kao budući nadljudi padaju i razbijaju se o tle, poput retkih krupnih kapi koje dolaze iz nebeskih dubina, da najave oluju. Govoreći o sablastima Hamvaš na jednom mestu kaže da su one ponovo danas užasno zavladale nad nama, da naš život, koji ni inače nije sasvim bezopasan, ako ne projektujemo beli humor, postaje nepodnošljiv. Za razliku od Zaratustrinog odnosa za koga se ne bi baš sasvim pouzdano moglo ustvrditi da je lišen pedagoških, sopstvenih, popravljačkih ludosti, jer traži viteški preobražaj u nadčoveka, Hamvaš će, videvši da je ono što ga muči sopstvena sablast, i sam reći da sve prihvata onako kako jeste, bez bilo kakve ispravke. Ono što me je tom prilikom istinski uzbudilo sastoji se u činjenici da Hamvaš ne samo da prihvata onako kako jeste, već i govori onako kako jeste. A da u toj tačnosti govora ima neke čarobno uzvišene smirenosti koja se, po nekom mom osećanju, javlja kao posledica istinskog viđenja stvarnosti. Toliko istinskog da ona u toj svojoj jednostavnosti objavljivanja u Hamvaševom jeziku postaje gotovo nestvarna. Govoriti o sablastima kao najrealnijim bićima za koje Hamvaš kaže da su čak realnija i od samih snova, znači, u matematici, otkriti svo ono terminološko znakovlje za vrednosti i prostore manje od nule. Znači obeležiti one nevidljive impulse postojanja iz predživotnog perioda. Znači otkriti jezik kojim se, kao pomoću preciznih klešta, hvata sama suština onoga što traži da se izgovori ne bi li mu suština bila dotaknuta.
MAĐARSKI HIPERION
Jedno od remek dela Bele Hamvaša, prevod Sava Babić

" ПРВО ПИСМО

Последњих десет година живота желео сам да проведем поред мора. И ево ме овде. Тако је било и у младости. Када ми се пробудила свест о томе с каквом судбином морам да се борим на овој земљи, потхрањивао сам ову мисао: отићи. Хтео сам да живим у Енглеској или Немачкој. То беше још у оно доба када је у мени горела херостратска жеља за славом. Беше то слабост, данас већ знам. Не као да би таква била свака жудња за славом. Постоје и оне које поносно цветају. Плутарх прича како је затекао Цезара да плаче у шатору центурије. Шта ти је, запитао га је. Двадесет девет ми је година, узвикнуо је Цезар, Александар Велики је у овим годинама већ и Индију освојио. А шта сам ја?
О, ја нисам био Цезар. Чак и не знам шта ме је задржало да не палим цркве. Беше то слабост. Чак и није била жудња за славом. Ништа нисам постигао. Али сам знао и да никада ништа нећу постићи. Желео сам да одем у другу земљу. Али је потом уследио тренутак када сам увидео да за оно што ја хоћу, први предуслов јесте да останем код куће. Свуда бих био без корена, управо с овим и управо овако. У иностранство може да иде инжењер, лекар, банкар, могу чак и свештеник и војсковођа. А ја сам био онај неко ко не може. Морао сам да останем. А морам да останем и сада, на крају живота, када више и не желим ништа друго до да потпуно сазрим. Ево ме у овом народу, у овој земљи, свака ми је намера безуспешна, свака реч узалудна беше, сви планови су ми се разбили, пропао сам, неприметно, сувишно и непознато. Не гледам море на чијим обалама сам желео да умрем, не осећам мирис смокава и обалских борова, који маестрал доноси из залива, и не чујем ромор таласа на хридинама. Чак и овде пораз. Мој дајмон ме не пушта. И немам никакве утехе. Знам да неће бити потомства које ће ме поштовати. Оно што сам ја радио тако је нечовечно да се према томе неће продобрити никакво потомство. Нисам наклоњен никоме, чак ни њему. У мени нико неће наћи оправдање. Нигда овде није било човека који је мање био умиљат. Али и иначе, потомство! Неће оно имати ни жеље да се мучи хартијама. Долазе времена која ће заборавити сваку прошлост. Садашњост ће нагнати људе да забораве прошлост – не зато што ће бити веома срећни, него управо веома несрећни, толико чак да нико неће умети да им ублажи патње. Зашто би баш ишчепркали мене који немам никакво саосећање према њима? Време слова је и иначе већ минуло. Писање је несавремена страст, и све више ће то бити. Биће заборављен свако ко је писао, чак и ја. Постоји у мени јасновидост да то кажем, ма колико је суд тежак, нарочито за мене сама, у чијем животу постоји тако ужасна несразмера између онога што сам остварио и онога што се у мени примећивало. И тако, оно што сам чинио, заувек је изгубљено. Чак и ово. Јер остали? Ко сме себе да постави уз мене. И када то питам, не говори ли из мене охолост. Толико сам сам да не само што једино ја умем учинити оно што сам учинио, него сам ја и једини који зна шта сам урадио. "
FILOZOFIJA VINA
Ko pročita Filozofiju vina drugačije će piti i drugačije razgovarati, ne samo o vinu. Još dok bude čitao, misliće na svoje prijatelje s kojima je pio vino i s kojima će opet piti i razgovarati. Neće odoleti - probudiće ih u nevreme telefonom - i pročitati nekoliko Hamvaševih misli o vinu, ženi, životu.
Hamvaš je mudrac koji sasvim drugačije promišlja svet koji, misli on, zaslužuje bolju sudbinu, kao i čovečanstvo, zato on otkriva i nudi drugačije vrednosti od onih koje su vladajuće. Treba otkriti ljudsku suštinu i vratiti se istinskim i dubokim vrednostima koje se nalaze zanemarene u svakom čoveku. Da bi to potkrepio i čulno približio svakom čoveku, poslužio se vinom, i na tom sakralnom piću prikazao vrednosti kojima treba težiti, kojima se treba vratiti.
Zaboravili smo suštine života, srljamo obuzeti marginalnim vrednostima i ne primećujemo gde se već sada nalazimo. Kažemo: kriza! A i dalje hoćemo da živimo lagodno kao da se oko nas ništa nije ni dogodilo. Hamvaš preporučuje da se zaustavimo, osvrnemo oko sebe, popijemo čašu dobrog vina: možemo se još spasiti. Sve je poljuljano, ali život može da se vrati pravim vrednostima. Čak nam i ne treba mnogo: istovremeno ne možemo pojesti dva ili tri ručka; ali možemo zapaziti velike istine i pokušati im krenuti u susret, sami, s prijateljima, porodicom.
Hamvaševa misao je okrepljujuća, svima dostupna. (Ako nekome nije, vreme je da se zabrine za sebe.) Filozofija vina je prijatna ulaznica u čudesno delo Bele Hamvaša.
Ko pročita Filozofiju vina, potražiće još koji primerak knjige i prvom prilikom je poklanjati najprisnijim prijateljima. Svako dobija po kap blagoslova.
PUT PREDAKA I PUT BOGOVA
"Чуо сам од очева да људи имају два пута: пут предака и пут богова. Тако казује источњачка књига: пут предака је пут породица, нација, закона, човечанства. Сви ходимо њиме док нас васпитавају и док учимо. Њиме ходимо када поштујемо свој језик и обичаје, када испуњавамо свој људски позив. Пут богова је пут савести. Сви ступамо на њега када се издигнемо из онога што смо учили и када чинимо оно што је изван језика и обичаја и закона и породице и нације, и када извршавамо свој задатак који нам је Бог поверио.
Два пута су дуго времена један, или су бар паралелни. Али има времена када се два пута разиђу. Никада пут богова не напушта пут предака, него увек пут предака оставља пут богова. И ако, као данас, све више расте растојање између два пута, и ако је, као данас, пут предака већ управо супротан путу богова, мора да дође неко ко ће рећи: стој!"

Lično preuzimanje ISKLJUČIVO na Konjarniku, (predzadnja stanica autobusa 17 i 31). Ustanička ulica br. 183

Slanje poštom: za knjige preporučena tiskovina, (pravilno upakovano, ali ne odgovaram za eventualno ostećenje pošiljke u prevozu postom), a nakon potvrđene /proverene uplate na račun Zamajac, Beograd 205-0000000182697-47 kod Komercijalne banke (iznos izlicitirane vrednosti +iznos poštarine, okvirno 90 din)

Ne šaljem u inostranstvo.

Hvala vam svima na saradnji!

Pogledajte na Kupindu! https://www.kupindo.com/Clan/sivka/SpisakPredmeta