Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Dobro očuvano, Mišel de Montenj, michel de montaigne

Knjiga Mišela de Montenja "Dnevnik sa puta u Italiju preko Švajcarske i Nemačke" (Journal de voyage en Italie par la Suisse et l'Allemagne), koja se često u nemačkom govornom području naziva Tagebuch einer Badereise zbog opisa boravaka u banjama, nije u celosti prevedena na srpski jezik kao zasebno književno izdanje.


Fragmentarni prevodi: Delovi ovog dnevnika mogu se pronaći u okviru širih studija o Montenju ili u antologijama francuske književnosti i putopisa na srpskom jeziku, ali ne kao kompletno delo.
"Ogledi" (Essais): Montenjovo glavno delo, Ogledi, prevedeno je u celosti (kapitalno izdanje izdavačke kuće Sremski Karlovci / Novi Sad ili Paideia) i u njima on često pominje svoja putovanja i zdravstvene tegobe koje je lečio u banjama, što je i bila glavna tema njegovog "Dnevnika".
Dostupnost na drugim jezicima: Ako želite da pročitate ovo delo u celini, najdostupnije je na francuskom (original), nemačkom (naslov koji ste naveli) ili engleskom jeziku (Travel Journal).
Knjiga je veoma zanimljiva jer je Montenj nije pisao za objavljivanje; nju je delom diktirao svom sekretaru, a delom pisao sam, opisujući ishranu, običaje, arhitekturu i, pre svega, efekte mineralnih voda na njegov kamen u bubregu.

Knjiga "Dnevnik sa puta u Italiju" (Journal de voyage) Mišela de Montenja predstavlja jedan od najzanimljivijih dokumenata renesanse, pre svega zato što nije bila namenjena javnosti. Rukopis je slučajno pronađen u jednom kovčegu u Montenjovom dvorcu skoro 200 godina nakon njegove smrti (objavljen tek 1774).
Sadržaj dnevnika
Dnevnik pokriva putovanje od septembra 1580. do novembra 1581. godine. Ključne tačke sadržaja su:
Potraga za lekom: Primarni cilj putovanja bio je obilazak poznatih evropskih banja (Plombières, Baden, Lucca) kako bi Montenj olakšao bolove uzrokovane kamenom u bubregu. On detaljno beleži broj izbačenih kamenčića, boju urina i dejstvo mineralnih voda.
Kulturna radoznalost: Montenj istražuje razlike u običajima, arhitekturi i religiji. Fasciniran je Švajcarskom i Nemačkom zbog njihove čistoće, tolerancije i društvene organizacije, često ih pretpostavljajući Francuskoj.
Religijski pluralizam: Iako katolik, on sa velikim interesovanjem i bez predrasuda posećuje protestantske crkve i razgovara sa teolozima, tražeći zajedničke tačke umesto sukoba.
Susret sa Papom: Detaljno opisuje svoj boravak u Rimu, audijenciju kod pape Grgura XIII i preispitivanje njegovih "Ogleda" od strane vatikanskih cenzora (koji su mu knjigu vratili uz blage primedbe).
Promena glasa: Prvi deo dnevnika pisao je Montenjov sekretar u trećem licu, dok je drugi deo pisao sam pisac na francuskom i delimično na italijanskom jeziku (kako bi vežbao jezik).
Recepcija u kritici
Kritičari Montenja posmatraju ovaj dnevnik kao ključni dodatak njegovim "Ogledima". Recepcija se kreće u nekoliko pravaca:
Rođenje "Modernog Turiste": Kritika slavi Montenja kao jednog od prvih modernih putnika. On ne putuje da bi potvrdio sopstvene predrasude, već da bi ih srušio. Njegovo geslo je prilagođavanje – gde god dođe, jede lokalnu hranu i poštuje lokalne običaje.
Laboratorija za "Oglede": Mnoge teme iz treće knjige "Ogleda" (napisane nakon povratka) imaju koren u ovom dnevniku. Kritičari primećuju kako neposredne beleške iz dnevnika postaju filozofske meditacije u "Ogledima".
Intimni portret: Za razliku od "Ogleda" gde se Montenj svesno gradi kao lik, ovde ga vidimo "u papučama". Kritika ističe vrednost dnevnika kao dokumenta o svakodnevnom životu 16. veka – od cena u gostionicama do načina na koji su se grejale sobe.
Stilska neujednačenost: Starija kritika je ponekad zamerala dnevniku nedostatak stilske obrade (zbog sekretarovog pisanja), dok moderna kritika upravo u toj "sirovosti" vidi najveću autentičnost i slobodu duha.
Naslov originala na francuskom jeziku glasi:
Journal de voyage en Italie par la Suisse et l'Allemagne
U nekim izdanjima se pojavljuje i pod punim, arhaičnim naslovom:
Journal du voyage de Michel de Montaigne en Italie, par la Suisse & l'Allemagne en 1580 & 1581.
Interesantno je da je originalni rukopis otkriven tek 1770. godine, a prvi put objavljen 1774, skoro dva veka nakon Montenjove smrti. [2]