Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Jocelyn, Laratine

Alfons de Lamartin (fr. Alphonse-Marie-Louis de Prat de Lamartine; Makon, 21. oktobar 1790 — Pariz, 28. februar 1869) bio je francuski književnik i političar.[1][2][3]

Biografija
Poznat je po autobiografskoj poemi "Jezero", koja retrospektivno opisuje ljubav jednog para gledana kroz oči propalog čoveka. Lamartin je bio umetnik u francuskoj poetičkoj formi. Bio je jedan od retkih Francuza koji je svoj književni dar kombinovao sa politikom.[4] Odgojen u strogom hrišćanstvu postao je bogoljub, te je napisao Jocelyn i La Chute d'un ange. Napisao je Istoriju žirondinaca 1847. koja opisuje žirondince.[5][6]

Puno je putovao a u Turskoj se 1820. godine oženio Engleskinjom Marijom Birč.

Radio je za francusku diplomatiju u Italiji od 1825. do 1828. godine. Član Francuske akademije postao je 1829. godine. Bio je ministar spoljnih poslova od 24. februara 1848. do 11. maja 1848. godine.

U svom prolasku kroz Niš, o Ćele kuli je rekao: Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu djecu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cijenu platili njihovi očevi. Lamartin, jula 1833.

Preminuo je u Parizu završivši svoju karijeru literarnim slomom.

Dela
Saül (1818)
Méditations poétiques (1820)
Nouvelles Méditations (1823)
Harmonies poétiques et religieuses (1830)
Sur la politique rationnelle (1831)
Voyage en Orient (1835)
Jocelyn (1836)
La chute d'un ange (1838)
Recueillements poétiques (1839)
Istorija žirondinaca (1847)
Raphaël (1849)
Confidences (1849)
Geneviève, histoire d'une servante (1851)
Graziella (1852)
Les visions (1853)
Cours familier de littérature (1856)
La Vigne et la Maison (1857)
Povijest revolucije iz 1848 (1849)
Le tailleur de pierre de Saint-Point (1851)