Узела је четкицу и почела да слика по зидовима. Нацртала је облачак дима који би је асоцирао на сваког човека кога је упознала и на тај начин обликовала је заборав у темељу њихових заједничких искустава. Морала је мало више да се удубљује у мешање боја, јер је свака од њих означавала период у коме се одређена ситуација десила. Није ни слутила да је Ахтаматулус те ноћи сањао како у брдима Анастазија прави од глине нова бића за наредни период свог живота.