ILIJA BAKIĆ - LOT 3 KNJIGE


Ubaci u listu želja
Broj aukcije: 46427837
Preostalo vreme: 1 dan, 11 sati ( 8. dec 2016, 11:00h)
Broj ponuda: 0 ponuda
Aktuelna ponuda: 699 din
Moja ponuda:
Kupi odmah:
1.200 din
Slanje paketa:
Plaćanje: Plaćanje pre slanja
Lično plaćanje
Stanje: Nekorišćeno
Garantni list: Ne
Prodavac

sivka (630)

 
600 ocena
Srebrni palac se dobija sa 600 jedinstvenih pozitivnih ocena.

Ocene: 99.84% pozitivnih
Lokacija:
Beograd-Zvezdara,
Beograd-Zvezdara, Srbija

Sve aukcije prodavca
Pitanje za prodavca

  Aktiviraj podsetnik

Limundo zaštita

Detalji aukcije

Opis predmeta

Novogodišnji popust!

1. JESEN SKUPLJAČA
Zbirka fantastičnih priča Jesen Skupljača, od kojih su neke opsežne i predstavljaju novele, a druge pripadaju žanru tzv. najkraće priče, faktički je izbor iz četvrt veka Bakićevog stvaralaštva u oblasti (naučne) fantastike. Ne sledeći hronologiju, pisac ih organizuje po smisaonim vezama pa tako početak pripada prozama u kojima je Bakić zbivanja fikcija smeštao u arhaična društva, gradeći priče kao neku vrstu alegorija na (dalekom) Borhesovom tragu. Mislim na odlične priče „Među dinama”, „Svod”, „Gnoj” i „Više od 90 fragmenata povratka” gde stvoreni univerzum i njegov tribalni antijunak dobro korespondiraju sa Svetom mutanata Korbena i Strnada.

U ovakvom pogledu na strukturu knjige, naslovna priča o alternativnom svetu letećih bića dobar je prelaz prema futurističkim prozama gde se koriste motivi visokih tehnologija i njihovog uticaja na budućnost ljudske vrste („Nečije ruke” „Kolevka”) ili letenja („Slikovnica” i „Jato”), dok ćemo u „Košavi” prepoznati diskretnu posvetu Kuli na (Vršačkom) brdu. Ispitujući klasične fantastičke podžanrove, ali i svoje mogućnosti, Bakić će se uspešno pozabaviti i motivom dvojnika u priči „Dvojnik i sve oko njega” da bi se, recimo u „Ramu Tomasa Mora” zanimao omažnom replikom klasičnog ostvarenja...

Uticaj filma i stripa, koje Bakić odlično poznaje i piše o njima, vidljiv je pre svega u fragmentarnoj organizaciji (slika) proze, gde se preciznost i ubedljivost spajaju u jedinstven utisak autentičnosti. Kolekcija Jesen Skupljača, naime, potvrđuje da je Ilija Bakić vodeći pripadnik fantastičke književnosti u savremenoj srpskoj beletristici.

Vasa Pavković

2. MUDRIJAŠI - Ilija Bakić

„Вид је бистар, али не постоје речи за виђено.“


...али зато оно невидљиво, писац преноси тачно и болно. Приче се пишу да би се исказала намера. Читају се да би се нешто спознало, да би се осетио интензитет који прича треба да пренесе са извора инспирације на читаоца. У Бакића је намера да се покаже сва силина безнадежности људског облика насталог условљавањем „хумане средине“ – од прве приче у овој збирци „Међу динама“ (2007) до последње, „Поштовани Сак: 71 портрет“ (1993).
У првој (хронолошки последњој) причи приказана је бесловесност нагона за „забавом“ (убијање досаде) и последица остварења тог нагона – крвави пир хорде беспослених и духом сиромашних „ратника“. Духовно сиромаштво, недостатак емпатије, саживљавања и саосећања са другима, изазвано је дијаметралним „друштвено“ одређеним позицијама појединаца. Једни, беспомоћни (у историјском тумачењу и вредновању моћи), жртве оних који имају моћ – моћ да отму, моћ да повреде, моћ да убију. Власт обитава у високим, неплодним планинама, отуд силази да би се нахранила, али у овој причи она силази због још јаче потребе – да интензитетом убиства потврди сопствени разлог постојања – власт над постојањем.
Прецизно је описан и положај „уметника“ у оваквој визији друштва. Он је само најамник, један од „оних“ које треба употребити, да би се увећала част – онд треба да произведе „друштвену надградњу“. Он треба да опише и тако материјализује недостатак супстанце злочиначког делања. Тако историја производи своју грађу – баш исто као и данас – то је индустрија злочина. У оваквом историјском исходу, уметник је постављен у колебљиву ситуацију, у чисто бунило, он погођен откровењем пада с коња и прегризе себи језик, прсти су му поломљени – неће моћи да искаже истину: „Преостаје му тек да, сломљеног тела, истрајава на линији која дели и спаја некадашње тло и бивша небеса“.
Бакић нуди и једно могуће решење, спас за оне који су предодређени да буду жртве – скривање иза огледала, у ванисторију.

У причи „Више од 90 фрагмената повратка“ (1993) Бакић поставља експеримент – шта се збива са реалношћу уколико се она ослања искључиво на чулност, па се та чулност сведе на најпростије елементе. У перцепцији описаног бића, извесног Хвака, нема моћи говора, нема језика. Поетска будност која је извор стваралачког метода, и која речи третира као независне феномене којима је животна силина додата из метафизичке области, у овој причи остварила се на необичан начин: Бакић је редукцијом до бескраја описао биће, будућег потомка човека, које је изгубило ону битну људску особину – моћ рефлексије. Хвак осећа, Хвак не размишља, Хваково сећање је рудиментарно, Хвакова осећања су „ситно“ калибрисана... Шта све може Хвак, шта ради Хвак? Хвак застење, Хвак зацвили, Хвака буди хладноћа.
Из овог експеримента изродила су се и Бакићева монументална дела Пренатални живот и Нови Вавилон. У јунацима његовог последњег романа Лед већ сасвим јасно назиремо увелико дееволуисане Хвакове чукундеде.

Прича „Гној“ (1998) је на истом трагу. Али она је исказ суровог реализма, и као у случају романа Нови Вавилон, фантазијски елемент је у њој потпуно нестао. Једино је писац себе метаморфовао у имагинарно биће (поново) одсеченог језика и одустао од улоге пресудитеља.

Пуни људски потенцијал не може се остварити у сваком појединцу. Да ли је то тако „задато“ или је ствар избора, не знамо. Али Илија Бакић указује на нека занимљива места људске топографије. У причи „Јесен Скупљача“ (1991), Бацач баца децу, на крају света, Великој води. Бацају се следећа деца: „...ружна, троока, двоглава, кљаста, да би поплашила и победила немани“. А какви су они који остају? – „Ни ја нисам био бољи, ни други. Нисмо желели да, док смо на врху, видимо крај“.
Бакић није на трагу научне фантастике. Он трасира пут који су пре њега трасирали Свифт, Кафка, Домановић, Чапек... Жанровско одређење не значи ништа. Елементи садржаја само су декор, у Бакићевом опусу сврха је само једно – истина. Поетска сврха. Њој супротстављена, контрапункт који производи набој књижевне радње јесте друштвена, еволуцијска – неистина.
У Бакићевим утопијама нема акционог јунака – главни јунак приче „Поштовани Сак...“ је прави хијерархијски мајмун. Његово елементарно окружење је скученост, унутрашње – такође скученост. Пројекција будућности је у рангу прве половине 20. века, када свет још није био почео да убрзава. Пет векова касније, када су градови и метрополе прерасли своје гигантске аватаре и претворили се у (једва)самодовољне и изоловане арко торњеве и пирамиде, људска судбина је поново прештелована у спорије степене преноса, поштовани Сак тужно подсећа на грађанина Кејна, опсесивног коцкара из Пушкинове „Пикове даме“, још само чекамо да се претвори у бубашвабу...
Живи декор и живи модел је оно што остаје у читаоцу након оваквог искуства. Оно што је футуристички идеал ракламократа, да се реклама пројектује на ретину или у сам мозак потрошача, Бакић је остварио на веома ефикасан начин. То је оно што највише плени код овог обдареног аутора. Његово прецизно додавање недевалвиране духовне валуте у лични трезор читаоца.

Слободан Шкеровић


2. NASTAVIĆE SE
Format: 14x20 cm
Broj strana: 212 strane
Pismo: latinica
Povez: mek
Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-6099-000-8
Flaš Gordon, Fantom, Šerlok Holms, lord Grejstok i Talični Tom... išetali su iz našeg detinjstva i ponovo ušetali, kroz portal koji je samo za nas otvorio Ilija Bakić, ali sa svojim, tada možda samo naslućivanim a sada razotkrivenim, mračno-smešnim osobinama, slabostima, strastima...

Ono što su comics zaista, nešto smešno, radosno i razgaljujuće, sačuvao je i neštedimice razdelio, Ilija u svojoj knjizi Nastaviće se. To samo da se zna, da ono „nastaviće se“ ipak ostane održano obećanje i nekako nas sustigne te, ovako jadne i nasukane, spase, posle svega tmurnog i brodolmnog što nas je snašlo u jednom drugom svetu, kojim vlada neprekinuto trajanje zla...

Ukoliko je putovanje kroz vreme uopšte moguće, ono je moguće upravo sada, jer inače ne bi imalo smisla — šta bi to značilo kada bismo znali da ćemo jednoga dana putovati kroz vreme, i dospeti — u opet neko sada, ili ako bismo shvatili da smo to već činili — takođe u nekom sada, a da to upravo u ovom momentu ne možemo? No, i za ovaj paradoks putovanja kroz vreme, poznatiji kao efekat leptira, postoji rešenje... I, ne ,ne, ne, ono nije u prepravljanju sada!

Možda je stvar u tome da se stvar što više i prilježnije zapliće, a ne raspliće!

Tako je i Rat svetova postao monotona i pomodna borba protiv inozemnih terorista-osvajača, koja nikako ne sme da stane, mora uvek da bude na programu — sada! A što je dobro za moral nacije i ekonomiju. I tako od inicijative prelazimo na dezinformaciju i opanjkavanje...

Ali gde je u stripovima trač, ili bolje, gde je trač o stripovima? — svakako ne u njima, već u onim, ispod ruke deljenim, požutelih i masnih stranica — do sad neobjavljenim nastavcima. Recimo, o bračnom trouglu Tarzana i Džejn i..., o stravičnoj futurističkoj i apokaliptičkoj borbi za opstanak Lepog Nanka, o tajnoj misiji mister Grobačova, o ishodu partije karata kojoj se u časovima nehaja predaju super-heroji...

(Nastaviće se...)


„Univerzum jezika nikada neće biti istražen ali su sve ekspedicije u duboki svemir poželjne, intrigantne, egzotične.“
Ilija Bakić

Ilija Bakić zauzima posebno mesto, kako u neoavangardi (signalizmu), tako i u srpskoj literaturi u celini. Autor je brojnih pesničkih i proznih knjiga, zbornika i antologija žanrovske SF literature, dobitnik značajnih nagrada i saradnik, kao esejista i tumač književnih dela, u najrelevantnijim listovima, časopisima i internet portalima naše kulture.

U nastojanju da odredi svoje polazište ovaj intermedijalni stvaralac polazi od činjenice da neoavangarda odbacuje tradiciju i nastoji da novim pogledom na umetnost i novim kreativnim metodama stvara drugačije vrednosne osnove i drugačija umetnička dela.

U manifestu „Lakim korakom u svim smerovima“ (Internacionalna revija Signal no. 21, 2000), koji je napisao u saradnji sa Zvonkom Sarićem, Bakić eksplicitno kaže: „Mora se kopati. Duboko. Vršimo pritisak na jezik.“ I dalje: „Ne postoje nužna sredstva izraza. Do njih se stiže eksperimentom. Postavljamo pitanja. Pokušavamo pronaći odgovor oslobođeni tradicionalne misli, kombinujući

Lično preuzimanje ISKLJUČIVO na Konjarniku, (predzadnja stanica autobusa 17 i 31). Ustanička ulica br. 183

Slanje poštom: za knjige preporučena tiskovina, (pravilno upakovano, ali ne odgovaram za eventualno ostećenje pošiljke u prevozu postom), a nakon potvrđene /proverene uplate na račun Zamajac, Beograd 205-0000000182697-47 kod Komercijalne banke (iznos izlicitirane vrednosti +iznos poštarine, okvirno 90 din)

Ne šaljem u inostranstvo.

Hvala vam svima na saradnji!

Pogledajte na Kupindu! https://www.kupindo.com/Clan/sivka/SpisakPredmeta