Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak

ZENOVA SAVEST Italo Zvevo

Urednik Vasko Popa.
Prevela Lela Matić.
Predgovor Eros Sekvi.

Nolit Beograd, Biblioteka METAMORFOZE, 1963. godine, tvrd platneni povez, duboki suvi žig, prozirni plastični zaštitni omot.
Knjiga je odlično očuvan.

'Za razliku od drugih bolesti, život je uvek smrtonosan.

Slavljena kao ključno delo modernizma, zajedno sa Džojsovim Uliksom i Kafkinim Procesom, Zenova savest vodi nas duboko u jedan neobično hiperaktivan i beskrajno samoobmanjujući um. Reč je o umu Zena Kozinija, koga upoznajemo kao protagonistu u „autobiografiji“, napisanoj na zahtev psihoanalitičara kome se obratio zbog dugogodišnje borbe sa zavisnošću od pušenja. Psihoanalitičar je, kako nam sam saopštava odmah na početku u „Predgovoru“, objavio pacijentovu ispovest da bi ga osramotio i osvetio se za njegovo potonje odustajanje od analize.
Tako saznajemo da se Zenova loša navika ne pokazuje toliko kao fizička zavisnost, već kao istančana psihološka igra sa samim sobom: najveća primamljivost kod pušenja za njega jeste nalet optimizma i radost koju oseća svaki put kad odluči da popuši „poslednju cigaru“. Fascinacija donošenjem odluke o prestanku pušenja razlog je njegovog pušenja.
U Zenovom životu postoje ljubavni trouglovi, ljubomora i žeđ za osvetom, ali sve se odvija u licemerno uglađenim okvirima građanskog morala i lepog vaspitanja, a uz potiskivanje koje često dostiže apsurdne, crnohumorne razmere. Tako će se oženiti neprivlačnom Avgustom, ali se na to odlučuje samo zato što su ga iste noći odbile obe njene sestre. A najbolje u svemu je: biće srećan s Avgustom! I to pre svega zahvaljujući svojoj ljubavnici…'
Opis sa sajta drugog izdavača.

Kultna Nolitova biblioteka koja je obeležila jedno značajno razdoblje u književnosti, jer su u ovoj biblioteci objavljivani domaći i strani autori koji su za to vreme, a i danas, predstavljali avangardu u svakom pogledu. Ne znam kako je biblioteka dobila naziv METAMORFOZE, ali je moguće da je baš povodom Kafkine METAMORFOZE u kojoj je osvetljen apsurd i povezanost logike sa životnim paradoksima.

# 06