Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Visarion Grigorijevič Bjelinski, Kritički članci, Reč i Misao

Висарион Григоријевич Бјелински (Сумелина, 1811 — Санкт Петербург 1848) био је руски књижевни критичар, један је од руских напредних демократа, који се успротивио царској страховлади и њеним прогонима.
Висарион Бјелински се родио у породици војно-поморског лекара и свештеничког унука Григорија Никифоровича Бјелинског у Свеаборгу (Данас део Хелсинкија,Финска) 1811. године. Рано детињство је провео у Финској, а затим је његов отац добио службу у родном крају у селу Чембар код Пензе.Гимназију је уписао 1825, али је незадовољан знањем које му нуди, напустио како би ступио на Московски универзитет[2]

Након боловања 1831. г које се развило на туберкулозној основи, остао је без материјалних средстава за живот, али је са својим професором Иваном Надеждиним покренуо часопис Телескоп и одмах почео да се бави књижевном критиком.[1] Надеждин је уређивање Телескопа 1935. г. сасвим препустио Бјелинском. Те године се упознао са Маријом Васиљевом Орловом (венчали су се 1843). Ћерку Олгу су добили 1845. године, а сина Владимира 1847. и Веру 1849. Владимир и Вера су умрли у раном детињству. Свој тежак, затворени и својеглави карактер испољавао је и према породици. Власт је 1836. г. забранила часопис и оставила Бјелинског без средстава за живот. Сналазио се како је знао и умео, борио се против болести, помагали су му и другови. Године 1937. је издао „Руску граматику“, анонимно уређивао Московски посматрач (Московский наблюдатель), објављивао драме и чланке