Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Uve Jonzon Svaki dan u godini 1, 2, 3, 4
Naslov originala: Uwe Johnson - Jahrestage - Aus dem Leben von Gesine Cresspahl
Izdavač: Laguna, Beograd
Godina izdanja: 2020-2022

Reč je o četvodelnom romanu, za koji je autor tvdio da nije “tetralogija” već da je reč o “jednoj jedinoj knjizi” koja se “u tradiciji 18. veka isporučuje u nastavcima kako bi se na kraju ostvarila nedeljiva celina”, objašnjava prevodilac Drinka Gojković u pogovoru prvog toma jednogodišnjeg dnevnika Gezine Krespel. Drinka Gojković je sa nemačkog na srpski jezik prevela prvi tom romana objavljen u septembru 2020, dok su na drugom tomu koji je izašao 8. maja 2021. radile Spomenka Krajčević i Tijana Tropin.

Uve Jonzon je ovo delo pisao 15 godina, posle odlaska na Zapad, mada je za njega teško reći da je bio pravi disident – nerado je napustio rodnu Istočnu Nemačku i smetale mu nametnuti stereotipi o “piscu podeljene Nemačke”.

Roman ima dve hiljade strana sa 500 likova, a radnja se odigrava na 125 mesta. Objavljivan je u nejednakim vremenskim razmacima od 1970. do 1983. godine.

Glavna Jonzonova junakinja je Nemica Gezina Krespal, samohrana majka sa Menhetna, koja radi kao prevodilac u banci, ali se ne snalazi najbolje u novom američkom načinu života.

Roman prati njen životni put od detinjstva u Istočnoj Nemačkoj, rođena je 1933. u gradiću Jerihovu u vreme uspona nacizma, kao i tokom Drugog svetskog rata, kroz sovjetsku okupacionu zonu, stvaranje Istočne Nemačke, početak hladnog rata, izgnanstvo u Njujorku. Ona na kraju odlučuje da se vrati u Evropu, bira Prag, u koji su već ušli sovjetski tenkovi i ugušili Praško proleće.

Njene svakodnevne beleške od avgusta 1967. do avgusta 1968, nemaju mnogo sličnosti sa dnevničkim zapisima. Šetaju između prošlosti i sadašnjosti, pripovedenje se prebacuje sa prvog na treće lice, a većina tih priča sadrži i vesti, koje Gezina Krespal svakodnevno čita u njujorškoj podzemnoj železnici.

To je čini svedokom američke istorije šezdesetih godina 20. veka, obeležene ratom u Vijatnamu, rasnim pitanjem i svakodnevnim nasiljem koje puni crne hronike. Istovremeno Gezina Krespal pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u Nemačkoj.

Književni kritičari smatraju da Junzonov roman ima strukturu simfonije 20. veka, u kome se “u varijaciji tonova i stilova smenjuju citati iz Njujork tajmsa, dijalozi glavne junakinje i njene ćerke Mari, autentični dokumenti poput spiskova za streljanje, dijalozi sa mrtvima ili odsutnima, dnevnik zabeležen na magnetofonskoj traci…”, a iza kojih se krije i pažljivo obrađena tema majčinstva i migracije.

Član grupe 47

Uve Jonson rođen je nemačkoj pokrajini Meklenburg-Pomeranija, nekadašnjem delu Pruske. Njegov otac, porekom Šveđanin, kao član Nacističke partije život je završio u sovjetskom logoru. Studirao je germanistiku na univerzitetima u Rostoku i Lajpcigu. Istočnu Nemačku morao je da napusti 1956, jer je njegova majka prešla na Zapad i zato što je svoj prvi roman “Nagađanja o Jakovu” objavio u Zapadnoj Nemačkoj. Jedno vreme živeo je u zapadnom Berlnu i bio član „Grupe 47“, najuticajnije književne institucije na nemačkom govornom području, koja je bila aktivna od 1947. do 1967. godine. Neko vreme živeo je u SAD i Engleskoj gde je i preminuo 1984. godine. Na katedri za germanistiku Filozofskog fakulteta u Rostoku postoji Istraživački cenatar kjoji nosi ime Uvea Jonzona i brine o njegovoj književnoj zaostavštini. Pre 46 godina gostovao je u tadašnjoj Jugoslaviji sa predavanjima u Zagrebu i Sarajevu.

Iz života Gezine Krespal
„Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.“ Literaturhaus

„Svaki dan u sadašnjici čuva, pomoću sećanja, dane ili jedan dan iz prošlosti.“ Uve Jonzon

Gezina Krespal, rođena 1933. u gradiću Jerihovu na severu Nemačke, već šestu godinu živi na Menhetnu zaposlena kao prevoditeljka u velikoj banci. Detinjstvo je provela pod nacizmom, mladost u Istočnoj Nemačkoj, iskusila je život u Zapadnoj Nemačkoj i odbacila ga, a u Njujork je stigla s jednim ciljem: da zarađuje dovoljno za podizanje maloletne ćerke Mari. Obeležena svojom prošlošću, mlada Nemica ne može da se prilagodi američkom svetu sa istom lakoćom kao i njena desetogodišnja ćerka. Živost Gezininih utisaka, njeno opsesivno gomilanje informacija iz Njujork tajmsa čine je svedokom američke istorije šezdesetih, obeležene Vijetnamskim ratom, rasnim pitanjem i svakodnevnim nasiljem kojim je preplavljena crna hronika. Paralelno s tim, Gezina pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u Nemačkoj između tridesetih i pedesetih.

Podeljen na poglavlja koja su posvećena svakom danu u godini – od 21. avgusta 1967. do 20. avgusta 1968. – roman uspeva da probije vremensku barijeru formirajući kolektivni prostor koji presecaju mnogobrojne tenzije: ulice i kancelarije Velike Jabuke prepliću se sa vijetnamskom džunglom, svakodnevno čitanje Njujork tajmsa paralelno prate priče o provincijalnom Jerihovu Gezininog detinjstva obeleženom prihvatanjem nacizma i kasnijim prilagođavanjem dogmatskom socijalizmu. Uvodeći nas u skrivene prostore Gezininih najintimnijih misli i njenog živopisnog jezika, Jonzon nam svojim umećem pripovedanja dočarava hrabar i nezaboravan ženski lik, koji je istovremeno lucidan i nemoćan svedok katastrofe ljudske istorije.

Broj strana knjiga 1: 472
Broj strana knjiga 2: 512
Broj strana knjiga 3: 360
Broj strana knjiga 4: 504