Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Autor - osoba Cvajg, Štefan, 1881-1942 = Zweig, Stefan, 1881-1942
Naslov Jučerašnji svet : sećanja jednog evropejca / Štefan Cvajg ; [s nemačkog preveo Aleksandar Tišma]
Vrsta građe dr.knjiž.oblici
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1962
Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, 1962 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 418 str., [12] listova s tablama fotogr. ; 21 cm : ilustr.
Drugi autori - osoba Tišma, Aleksandar, 1924-2003 = Tišma, Aleksandar, 1924-2003
Zbirka ǂBiblioteka ǂKorist i razonoda
(Karton s omotom)
Napomene Registar.

Bečki Jevrejin, romanopisac, biograf i novinar Štefan Cvajg, pobegao je iz domovine 1934. nakon Hitlerovog dolaska na vlast i živeo u Londonu, Batu, Njujorku i na kraju Petropolisu, planinskom gradu nekih 65 km severno od Rio de Žaneira, koloniji nemačkih izbeglica. U toj kući je 23. februara 1942. baštovan i kućepazitelj pronašao 60-godišnjeg Štefana i njegovu 33 godine mlađu drugu suprugu Lote zagrljene na krevetu, mrtve, usled trovanja barbituratima.
U tom trenutku bilo je teško razumeti zašto su se ubili. Cvajg je upravo bio napisao knjigu `Brazil: Zemlja budućnosti`. U jednoj sceni Lote kaže lokalnom vodiču kroz plantažu šećerne trske: `Razne rase žive ovde žive tako prirodno zajedno da je to za nas pravo čudo`. Na kraju krajeva, sve je delovalo sasvim drugačije od Evrope iz koje su pobegli i gde su Jevreji bili istrebljivani.
U drugoj sceni, Cvajg i njegov sunarodnik izbeglica stoje na terasi i gledaju papagaje kako nadleću božanstven tropski pejzaž.
- Retko sam bio tako rasterećen kao poslednja tri meseca. Samo sam radio, šetao i čitao, nemam razloga da se žalim – kazao je Cvajg. Ali potom, maska zadovoljstva spada s njegovog lica i Cvajg, do tada uglađeni šarmer u izvedbi Jozefa Hadera, kroz suze kaže: `Kako neko može da podnese ovo?`
Kao da život u raju čini gubitak njegove voljene Evrope još težim. To može bit jedno od objašnjenja. Šraderova je u pravu kada kaže da svako samoubistvo krije tajne i zato je odlučila da i u svom filmu piščevu smrt ostavi misterioznom.