Opis predmeta
Izdavac: Novosti, Beograd
Biblioteka XX vek
Godina izdanja: 2004
Format: 21 X 12,5 cm.
Povez: Tvrdi,
Pismo: Cirilica
Broj strana: 542
Kada je 1930. Sinkler Luis, kao prvi americki književnik dobio Nobelovu nagradu, u Holivudu su rešili da ekranizuju njegov roman “Arousmit”, koji je pet godina ranije bio nagraden Pulicerovom nagradom (a koju je on odbio da primi!).
Producent filma bio je cuveni Semjuel Goldvin (MGM) i on je hteo da film režira njegov omiljeni reditelj DŽon Ford, ako mu obeca da nece da pije za vreme snimanja!
Ford je obecanje ispunio, ali se ispostavilo da mu tema ipak nije “ležala”: veliki majstor vestern žanra napravio je filmsku pricu o seoskom doktoru sa Srednjeg zapada, razapetom izmedu idealizma i komercijalizma, odnosno izmedu svojih pacijenata i istraživackog rada, previše pompeznu za Luisov ukus!
Nije se previše dopala ni publici, iako je bila nominovana cak za cetiri “Oskara”, najpre kao najbolji film u celini!
U filmu je naslovnu ulogu dr Martina Arousmita, tumacio jedan od najboljih i najpopularnijih glumaca tridesetih godina, “specijalista” za starinske figure Ronald Kolman, njegovu suprugu Leoru, kojoj je ostao veran uprkos ljubavi prema DŽojs Lenion (Mirna Loj), igrala je Helen Hejs...
Svoju knjigu, koja je odranije kod nas prevodena kao “Martin Arousmit”, pa i sada u našoj ediciji, Sinkler Luis je posvetio starijoj koleginici Edit Vorton (poznata je ekranizacija njenog romana “Doba nevinosti” sa Vinonom Rajder), koju je veoma poštovao i zbog koje je i odbio da primi Pulicerovu nagradu jer je smatrao da je trebalo da je dobije ona, a ne on za “Arousmita”.
Dok je pisao svoj roman, 14. po redu u Ediciji “Novosti”, koji ce se u sredu naci na kioscima štampe, Luis je saradivao sa doktorom Polom De Krufom, sa kojim je proveo dva meseca na Karibima istražujuci neke viruse.
Pre pet godina Cesi su snimili filmski serijal od tri dela (po 90 minuta svaki) prema Luisovom “Arousmitu”, ali nije imao veci uspeh od lokalnog.
Inace, književna dela Sinklera Luisa ekranizovana su 24 puta, najviše “Bebit”, “Glavna ulica” i “Mantrap” (po dva puta). U Holivudu su njegove knjige najviše bile tražene dvadesetih godina, kada je bio u naponu stvaralacke snage: gotovo godinu za godinom prenošeni su na filmsko platno njegovi “Glavna ulica”, “Bebit”, “Mantrap”, “Arousmit”, “En Vikers”...
Zanimljivo je da je i “Martin Arousmit”, kao i neki drugi romani u našoj ediciji, u suštini autobiografska proza. Sinkler Luis, koji ima i prvo ime, Hari, roden je 1885. u Souk Centru, u prerijskom mestašcu u srcu Minesote kao treci sin seoskog lekara! Majka mu je rano umrla od tuberkuloze, kada je imao samo šest godina. Neobicna je podudarnost Sinklerove sudbine sa sudbinom Arousmita, koji je lekar i istražuje bacile!?
NJegov otac se, inace, brzo ponovo oženio Izabelom Varner, koja je bila dobra majka malim Sinklerima. Uprkos tome, mali Luis je bio dosta nesrecan decak. Izgledao je cudno sa jarkocrvenom kosom i veoma lošim tenom. U 13. godini je pobegao od kuce da bi bio dobošar u Špansko-americkom ratu, ali ga je otac stigao na železnickoj stanici i vratio kuci. Onda je poceo da piše dnevnik i romanticnu poeziju, price o vitezovima i njihovim lepim damama! Godine 1902. obreo se na cuvenoj Oberlin akademiji, ali je ipak otišao na Jejl i poceo da piše za njihov univerzitetski casopis. Tamo je upoznao DŽeka Londona. Za letnji raspust putuje malim brodom i obilazi Englesku, druge godine je u Panami gde radi na prokopavanju kanala. Onda ide u NJujork, gde pokušava da živi kao slobodni pisac... Po dobijanju diplome 1908, Luis Sinkler radi u raznim casopisima širom Amerike, jedno vreme je clan Socijalisticke partije, a onda pod pseudonimom Tom Graham štampa prvu knjigu “Šetnja avionom”. Sledeca knjiga, “Naš gospodin Vren”, objavljena posle dve godine, govori o naivnom heroju, koji sanja o avanturama, a po povratku iz sveta, vraca se idilicnom, porodicnom životu, slicno junacima njegovih kasnijih romana...
