Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Lični životopis i ispovesti grešnika
Autor: Džejms Hog
Broj strana: 192
Povez: Meki

Džejms Hog rođen je 1770. godine u Škotskoj. Školovanje mu je prekinuto gotovo na samom početku usled finansijskih neprilika njegovog oca, zemljoradnika, zbog kojih je Hog morao da se posveti čuvanju krava. Porodica mu je bila bogobojažljiva i redovno su posećivali crkvu, a majka je negovala tradiciju pripovedanja narodnih priča o vitezovima i natprirodnim bićima – to se odrazilo na Hogovo stvaralaštvo čije glavne temelje čine upravo religija i narodna tradicija.

Hog, u mladosti čobanin, za književnost se zainteresovao u ranim dvadesetim, kada je počeo da piše pesme i poeme od kojih su neke objavljene u časopisu The Scots Magazine. Godine 1810. seli se u Edinburg u nadi da će moći u potpunosti da se posveti spisateljskoj karijeri, ali 1813. godine vraća se u Selkirkšir i poslovima sa stokom na imanju vojvode od Baklua. I dalje redovno objavljuje tekstove, održavajući vezu sa edinburškim ljudima od pera, među njima i sa svojim prijateljem Volterom Skotom.

Mnoge Hogove priče i pesme objavljene su u časopisu Blackwood’s Edinburgh Magazine. Za taj časopis piše i popularne satirične dijaloge čiji je jedan od čestih junaka Čobanin, zapravo Hogov alterego. Hog umire 1835. godine. Sahranjen je kraj svog dede Vila O’Faupa, navodno poslednjeg čoveka koji je umeo da razgovara s vilama.

Hog je pisao novinarske članke, pesme, priče, romane, čak i neautorizovanu biografiju Voltera Skota, ali svakako je najpoznatiji po romanu Lični životopis i ispovesti pozvanog grešnika, objavljenom 1824. godine. Književnu karijeru počeo je zapisivanjem i prilagođavanjem pesama koje su se tradicionalno pevale i prenosile u njegovom okruženju. Uticaj narodnog pripovedanja nikad ga nije napustio i očitava se čak i u njegovom „najknjiževnijem“ delu, Životopisu, između ostalog i kroz jedan od središnjih motiva – đavolske intervencije nad nemoćnim pojedincem. Ovaj roman isprva je objavljen anonimno i dobio je mlake kritike, ali se danas smatra remek-delom, mahom zbog dvosmislenosti i psihološkog ispitivanja glavnog lika.

Dva nepodudarna narativa, urednikov i grešnikov, iz različitih perspektiva opisuju iste nejasne događaje čiji je jedan od učesnika možda demonsko biće, Gil-Martin. Hogov roman, bilo da ga posmatramo kao natprirodnu parabolu ili psihološku studiju o verskom fanatiku, izvesno predstavlja satiru o ekstremizmu, uskogrudosti i jednostranosti. Jedan od razloga zašto je Životopis u vreme kad je tek objavljen imao loš prijem kod čitalaca i kritičara, jeste to što su namerna nepouzdanost pripovedača iz prvog lica i neizvesnost da li je Gil-Martin đavo ili projekcija Robertovog duševnog stanja smatrani nehotičnim nedostacima umesto planiranim domašajima. Možda i problematičniji momenat bila je satirizacija kalvinizma – Životopis nas vodi u srce najekstremnijeg oblika kalvinističke vere. Zbog toga su naredna izdanja gotovo do samog kraja devetnaestog veka bila lišena teoloških referenci i aluzija. U takvom obliku tekst i nema preveliku važnost i reputacija romana počinje da raste tek 1895. godine sa obnavljanjem prvog, integralnog izdanja. Ključan momenat za svrstavanje Životopisa među remek-dela književnosti jeste izdanje iz 1947. godine sa predgovorom uticajnog francuskog pisca, nobelovca Andrea Žida – on je Lični životopis i ispovesti grešnika prepoznao kao delo koje najavljuje ideje i metode modernizma.

Od ostalih dela, pažnje vredan je još i roman Tri pogibelji po čoveka iz 1822, mešavina istorijskog romana, narodnog predanja o natprirodnim zbivanjima, alegorije, komedije i viteške epske pripovesti, te njegov prateći roman Tri pogibelji po ženu (1823), važan i po tome što se pripovedački postupci primenjeni u njemu kasnije javljaju u Životopisu (prevashodno dupli narativ). Valja pomenuti još i zbirku priča, Pastirov kalendar iz 1829.

Uslovi prodaje prodavca
Plaćanje
Tekući račun (pre slanja), Lično
Slanje