Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Koliba sećanja
Toni Džat(autor)

Slavica Miletić, Slobodanka Glišić(prevod)

Izdavač: Yes-pro
Naslov originala: The Memory Chalet / Tony Judt

odlično očuvano, ima pokoja podvučena rečenica

Toni Džat, jedno od najvećih imena savremene istorijske nauke, poslednje dve godine života provodi u nepokretnosti, telo lagano umire, a briljantan duh u besanim noćima obnavlja uspomene na komadiće života. Sutradan, diktira upamćene gotove tekstove o Pariskim intelektualcima, devojkama i smešnom teroru političke korektnosti, očevoj pasiji prema automobilima, bedinarkama koje brinu o studentima na Kembridžu, svom mornarskom iskustvu na prekookenskom brodu, uspaljenim cionističkim danima u kibucu i potpunom razočaranju tokom šestodnevnog rata, dečačkim uspomenama na hranu, jezike i sirotinju posleratne Engleske...Sjajan, racionalni um obasjan emocijama bliske smrti stvara 24 izvanredne slike o veku iza nas.Knjiga izašla posle njegove smrti, Novembra 2010, proglašena je za knjigu meseca na Amazonu. Prvi put na srpskom, svetsko ime Tony Judt.

2011; Broširani povez; latinica; 20 cm; 196 str.; 978-86-914453-0-0;

Toni Džat
Toni Džad je britanski istoričar i publicista. Predavao je na univerzitetima u Berkliju, Oksfordu i Njujorku. Autor je knjiga o političkim previranjima u Evropi, od kojih je najznačajnija Postwar: A History of Europe Since 1945, pregled posleratne evropske istorije. Jedan je od osnivača Remarkovog instituta, međunarodnog centra za evropske studije u Njujorku. Svoje kritičke tekstove je najčešće objavljivao u časopisu The New York Review of Books. Teško zemlji je poslednja knjiga koju je objavio za života. Izašla je u martu 2010, a Džad je preminuo nekoliko meseci kasnije, posle duge i teške bolesti, u 62. godini.

23.09.11 Popboks
Oproštajno delo
Koliba sećanja, Toni Džat
„Više volim ivicu: mesto gde se sudaraju zemlje, zajednice, lojalnosti, srodnosti i koreni – gde kosmopolitizam nije toliko identitet koliko normalno životno stanje. Takvih mesta nekad je bilo mnogo“, Toni Džat (Koliba sećanja)

Zoran Janković

Za početak ovog prikaza nužno, glasno i jasno upozorenje – Kolibu sećanja Tonija Džata nikako ne bi trebalo pomešati sa new age trabunjanjima koje je Viljem Pol Jang skupio među koricama svog hita planetranog hita nazvanog Koliba. Mada je u jednom aspektu analogija između ova dva posve oprečna štiva i moguća - Koliba Vilejema Pola Janga je (bila) neporecivi hit po meri dominatne pseudovere ovog vremena, dok Džatova Koliba sećanja (barem na uzorku srpskog tržišta knjiga) pokazuje zavidnu istrajnost hita word-of-mouth prirode (dakle, na osnovu usmene preporuke iskrenih i spinnovanju nesklonih).
Dakle, Koliba sećanja Tonija Džat jeste hit, ali drugačije prirode i knjiga koja je do statusa hita stigla, da tako kažemo, drugačijim sredstvima. Ako po strani ostavimo zaveru knjižara kao moguće rešenje, sva je prilika da ćemo naići na teško osporivi fakat da je pred nama štivo koje zaslužuje svu pažnju i unisone hvalospeve.
Koliba sećanja je zbilja jedinstven primer spoja memoarske, refleksivne i istorijskim nasleđenjem nadahnute proze. Toni Džat je bio istoričar od renomea, ali je našem čitateljstvu mahom potpuno nepoznat. Koliba sećanja je njegovo oproštajno delo - naime, Džat je ove spise stvarao u zavšnici fatalne Gerigove bolesti (radi se o poremećaju motornog neurona usled koga se potpuno gubi kontrola nad mišićima uključujući i mišić kojim se ostvaruje moć govora). Džat tako u drastičnim zdravstvenim uslovima, čekajući neizbežno, nastoji da ponovo isprati i drugima predoči svoj evolutivni put.
Koliba sećanja (u prevodu Slobodanke Glišić i Slavice Miletić i u izdanju kuće Yes Pro (izdavaštvo) zapravo je zbirka kraćih eseja kroz koje Džat nastoji da prikaže vlastiti i razvojni put zapadne civilizacije tokom prevratničke i dalekosežno uticajne druge polovine dvadesetog veka. Upravo taj neuobičajen, a u ovom konkretnom slučaju sasvim skladan spoj šireg društvenog i ličnog/intimnog fona ovu knjigu izdvaja iz i kod nas nezaustavljive poplave memoarske proze. Koliba sećanja se bez imalo upinjanja i vazda zgodnih relativizacija može smatrati i memoarskom prozom i intimistički intoniranom istorijskom hrestomatijom, a dragocena je i kao odlična prilika da se stekne bliži i detaljniji uvid u istoriju privatnog života anglosaksonskog dela sveta u ne tako davnoj prošlosti.
Kao istoričar, sasvim prirodno, Džat prošlost sagledava u kontekstu koji u sebi ujedinjuje i dijahronijski kontekst i sinhronijske posledice istog, ali ne beži ni od dimenzije duboko ličnog, nekalkulantski otvorenog, krajnje introspektivnog, pa samim tim i polemičkog. Džat ovde odvažno hrli u polemiku – polmemiku sa okruženjem, polemiku sa ukorenjenim i stereotipnim, polemiku sa istorijski-politički-ideološki uslovljenim, ali prvenstveno u otvorenu i srčanu, ali nikako i ishitrenu i autodramatizacijsku, polemiku sa samim sobom. Kako u više navrata ističe, ključne/svetioničke odrednice Džatovog moralnog svetonazora su samopregor i moralna ozbiljnost u svakoj prilici i bez odstupanja. Džat, premda čovek očito vešt sa rečima, u Kolibi sećanja se ne zadržava samo na rečima; na oko dve stotine stranica ove proze bivamo svedoci duboko promišljenoog i smelog razračunavanja autora sa samim sobom, vlastitim pogreškama i manje-više nasleđenim kulturolškim identitetom (Džat je potomak jevrejskih emigranata u Engleskoj, koji je potom veći deo života proveo van nje). Džat odsečno i nepogrešivo dijagnosticira mnoge od problema i devijacija savremenih društva – propast liberalnog kapitalizma, narcističko ustrojstvo moderne „civilizacije“, lako uočljiv nestanak značaja nauke i umetnosti, pošast političke korektnosti, upliv paraakademskog u svet društvenih nauka, narastajuće etničke distance prema dođošima i njihovim potomcima, opštu degradaciju ljudi od nauke i kulture (tzv. intelektualne elite), propast velikih ideja, varljivost ideološkog i kulturološkog nasleđa u postideološkom svetu današnjice...
Džat se, srećom, tu ne zadržava, pruživši nam priliku da svaku od ovih pomenutih tema sagledamo kroz prizmu ličnog – on ovde ne nudi apologiju na za koga, a ponajmanje za sebe i svoja ranija/mladalačka lutanja; razložno, nadahnuto, razumljivim i ekonomičnim jezikom on u Kolibi sećanja prikazuje i vlastitu evoluciju, te dobijamo mogućnost da ispratimo put od mladog, gorljivog marksiste i cioniste koji se kasnije neće libiti da ukaže na manjkavosti oba koncepta, pri tom ne poštedevši ni suparničke tabore i njihova delanja. Ovakvim pristupom Džat pokazuje da se moral može zahtevati samo u kontekstu ličnog ispravnog moralnog držanja, kao i da nema tog skretanja sa puta koja u nekom vidu neće predstavljati vredan zalog za smisleniju budućnost. Osim toga, Koliba sećanja je još jedan od dokaza da je razvojni put mladog liberala u pravcu konzervatizma u zrelom godina zapravo sasvim prirodan i razuman smer za one koji ne upadnu u zamku solipstičkog ostrašćenog i bigotskog i koji prihvate da se ove dve oprečnosti u dobroj meri, a ponajpre na planu humanističkih osnova, nadopunjuju i prožimaju.
Koliba sećanja je fascinantna oda mogućoj punoći doživljaja sveta kakav on jeste, kao i oda moćima od stega mahog oslobođenog uma i sugestivnoj lepoti negovanog jezika, te uz Autobiografske spise Tomasa Bernharda (u izdanju Futura publikacija) i obnovljenog izdanja Tužnih tropija Kloda Levi-Strosa (Zepter Book World) zasigurno predstavlja sam vrhunac aktuelne knjižarske ponude.
07.07.11 Vreme
Epoha srećnog čoveka
Koliba sećanja, Toni Džat
Knjiga memoara Tonija Džata nije ni debela ni pompezna "sveobjašnjavajuća" knjiga, ona je samo VELIKA knjiga, jedna od najboljih i najvažnijih koje vam se danas i ovde nude
Ljupke mantre naše mladosti postale su način života kasnijih generacija. Šezdesetih smo barem bili svesni, čak i kad to nismo govorili, da je suština seksa... seks. Ipak, ono što je usledilo naša je greška. Mi – levičari, akademski građani, nastavnici – prepustili smo politiku onima kojima je stvarna moć daleko zanimljivija nego njene metaforičke implikacije. Politička korektnost, rodna politika i nadasve preosetljivost za povređena osećanja (kao da imamo pravo da nas ne vređaju): to će biti naše nasleđe.
U današnjoj celebrity kulturi i pisci, barem oni uspešni – šta god to značilo, a od prilike do prilike znači svašta, i dobro i loše – prinuđeni su da se ponašaju kao pop-zvezde. Neki to i zavole, "prime se". Neki, opet, samo to i jesu: šarlatanske pop-kreature, bića bez sadržaja, baš kao i njihova dela koja odzvekeću jednu sezonu, do neke nove kerefeke. Ako ih lane niste uhvatili da vam se potpišu na preskupo plaćeni primerak Ničega, ove sezone ih već nema, ili ih ima ali ste ih zaboravili, jureći već nekog novog replikanta.
Toni Džat nikada neće potpisati nikome primerak svojih memoara: umro je takoreći odmah nakon što ih je završio. Uostalom, i da je još živ, to bi bilo nemoguće: ovaj je veliki britanski (evropski, američki, svetski) istoričar poslednje godine života proveo u "telu kao zatvoru", pateći od sve goreg oblika amiotrofične lateralne skleroze (ALS) koja čoveka, pre nego što ga ubije, učini potpuno nemoćnim i nepokretnim. Već u vreme nastanka ovog teksta, koji je diktirao, Džat je bio telesno sasvim nemoćan, ali još savršeno očuvanog uma. Ako vam to zvuči kao savršen opis pakla, tačno vam zvuči. Pa ipak, Džat dosledno smatra sebe srećnim čovekom; čitaocu knjige njegovih uspomena svakako će biti jasno zašto, i teško da se neće složiti s njim.
I baš tu, od kraja – to jest, od svesti o skorom kraju – započinje Koliba sećanja (prevele Slobodanka Glišić i Slavica Miletić; Yes pro, Beograd, 2011), svojevrsno memoarsko svođenje računa sa sopstvenom epohom, ali i sa samim sobom. Suzdržano, ali opet i sasvim akribično, bez ikakve namere da "jeftino" gane čitaoca sopstvenim bespomoćnim i beznadežnim stanjem, Džat ga uvodi u jednu fascinantnu i potresnu priču o jednom isto takvom ljudskom životu "otvarajući" ga sa one krajnje strane, od nezaustavljive telesne propasti i urušavanj