Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Godina izdanja: 2021.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 2021. Mek povez, 303 strane -Ričard Ozman je britanska televizijska ličnost, producent, komičar i pisac. Klub ubistava četvrtkom je prvi roman koji je Ozman napisao i objavio 2020. godine i kojim je odmah postigao neverovatan uspeh. Već je najavljen nastavak romana, kao i potencijalna ekranizacija istog.

Klub ubistava četvrtkom je, možemo reći, jedan neobičan detektivski roman. Neobičan, jer su detektivi u njemu niko drugi do četiri penzionera koji žive u elitnom selu za stare Kuper Čejs. Elizabet, Džojs, Ron i Ibrahim su ljudi u svojim sedamdesetim godinama koji monotoniju staračkog života razbijaju svakog četvrtka u sali za slaganje puzli – rešavanjem starih, nerešenih ubistava. Za njih je to samo jedan vid zabave, vežbanje moždanih vijuga i spasavanje od staračke demencije, ali sve se to menja u trenutku kada se u njihovim životima desi pravo ubistvo, tačnije dva ubistva.

Kuper Čejs se nalazi na prostoru nekadašnjeg manastira. Preduzimač, Ijan Ventam, želi da, koristeći se rupama u zakonu, izgradi još nekoliko stanova, ali, da bi to uradio, potrebno je da pomeri kapelu i groblje, što izaziva pobunu kod stanovnika naselja. Prvo strada Ijanov partner Toni Karan – neko ga je ubio udarcem oštrim predmetom u glavu – a potom i sam Ijan biva ubijen. Tada mali penzionerski klub koji se okuplja četvrtkom dobija priliku da pokaže šta ume.

Svaki od članova kluba je drugačija, zanimljiva individua koja svojom profesijom, znanjem i životnim iskustvom doprinosi traganju za rešenjem. Elizabet je pokretač, vođa kluba. Ona je neustrašiva, uporna, jaka žena koja na prvi pogled deluje grubo, ali je zapravo osoba puna ljubavi i saosećanja. Džojs je nežna, umiljata i pristojna bivša medicinska sestra. Ona je jedna od onih junakinja koju niko ne primećuje, ali koja sve primeti, što joj u ulozi detetktiva daje veliku prednost. Tu je i „crveni” Ron, uvek strastven u odbarni svojih ideja, i Ibrahim, psihijatar iz Egipta, koji, po prirodi svog poziva, uživa u slušanju i spasavanju ljudi.

Klubu moženo pridodati i jednog spoljašnjeg člana, a to je pozornica Dona de Frajtas koja je, u pokušaju da prevaziđe to što je dečko ostavio, pobegla iz Londona i sada pokušava da se probije na novom poslu. Sticajem okolnosti, upoznaje se sa veselom družinom iz Kuper Čejsa i međusobna korist koja postoji među članovima kluba i Donom s vremenom prerasta u prijateljstvo. „To je stvarno bilo čudesno, Dona”, rekla je Elizabet. „Mnogo smo uživali.” Elizabet je gledala u Donu kao neka učiteljica koja te plaši cele godine, ali onda ti da peticu i plače kada završiš školu. Možda je takav utisak ostavljao njen sako od tvida.

„Bilo je strava, Dona”, rekao je Ron. „Mogu li da te zovem Dona, ljubavi?”

„Možeš da me zoveš Dona, ali možda nemoj da me zoveš ljubavi”, odgovorila je Dona.
“Klub ubistava četvrtkom“, Ričard Ozman

Ono što je takođe zanimljivo jeste da samu priču pratimo iz dve perspektive. Jedna je perspektiva objektivnog pripovedača, koji nastoji da nam priču ispriča onako kako se ona odigrala, što neutralnije moguće, a druga perspektiva su Džojsine dnevničke beleške koje su dosta ličnije i emotivnije, i koje nam otkrivaju, ne samo pojedinosti u vezi sa istragom već i intimne odnose među likovima.

Klub ubistava četvrtkom je roman koji će vas svojom intrigantnom pričom zavesti, svojim simpatičnim likovima očarati i svojim neizbežnim britanskim humorom nasmejati.