Detalji predmeta

• Stanje Polovno

JOZEF TRAŽI SLOBODU i TUĐI BOGOVI Herman Kesten

AKCIJA RASPRODAJA POPUST

Minerva Subotica, 1964. godine, 333 strane, tvrd platneni povez, zlatotisak, obeleživač za stranice.
Knjiga je odlično očuvana, hrbat malo izbledeo, unutrašnjost odlična.

Herman Kesten (1900 – 1996), nemački književnik i dramaturg jevrejskog porekla, jedan od glavnih predstavnika književnog pokreta Nova objektivnost u Nemačkoj dvadesetih godina XX veka.
Po njegovom rođenju, porodica se preselila u Nirnberg.
Početkom dvadesetih, dok je bio student u Frankfurtu, već je pisao drame i imao književne planove.
Čak i u ovoj ranoj fazi, čini se da je zamišljao dvostruku karijeru za sebe, kao pisac i kao izdavač.
Uvek je uživao u društvu kolega pisaca i izdavača koji su mu pomogli prilikom preseljenja u Berlin, da bi 1928. godine preuzeo mesto urednika kod levičarskog izdavača Kipenhojer.
Iste godine objavio je svoj prvi roman, „Josef sucht die Freiheit “ - JOZEF TRAŽI SLOBODU.
Ubrzo je usledilo još par romana.
Međutim, kada je 1933. godine Hitler došao na vlast, Herman Kesten je napustio Nemačku i prebegao u Pariz, gde je počeo da radi za amsterdamskog izdavača Alert de Lange.
Amsterdam je postao centar egzila za nemačko knjižarstvo tridesetih godina, a Kesten, koji se tamo preselio i postao deo njega, ozbiljno je shvatio zadatak stvaranja zajednice i očuvanja kontinuiteta, uređujući zabranjene pisce, poznate i nepoznate, prošle i sadašnje, od Hajnriha Hajnea do Bertolta Brehta.
Godine 1940, Kesten je emigrirao u Njujork i kasnije stekao američko državljanstvo.
Tokom Hitlerovih godina i posle toga, Kesten je nastavio da piše. Zaista, iskustvo tih nemirnih vremena iznedrilo je fikciju i publicistiku: romane koji prate suprotstavljene sudbine – Die Zwillinge von Nürnberg („Blizanke iz Nirnberga“, 1946) – ili oporavak Jevrejina, uprkos svim očekivanjima, njegove vere – Die fremden Götter - TUĐI BOGOVI, kao i biografije tragalaca za različitim vrstama slobode – Copernicus (1948) i Casanova (1952).
Kestenove periodične selidbe (živeo je u Njujorku, Minhenu, Švajcarskoj i dugi niz godina u Rimu) nisu prekinule njegove veze sa Nemačkom.
Za svoj rad, kao i književni opus, Herman Kesten je dobio mnoge nagrade i bio je predsednik zapadnonemačkog PEN-a od 1972. do 1976. godine.

# 14