Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Herman Hese SAMOVOLJA Autobiografski spisi

AKCIJA RASPRODAJA KNJIGA

Svetovi Novi Sad, 2005. godine, 223 strane.
Ćirilica.
Knjiga je nekorišćena, sitni tragovi vremena na koricama, zanemarljivo.

Rođen je 2. jula 1877. godine u blizini Štutgarta, a kao malog roditelji su ga poslali u manastir, odakle je pobegao.
Bio je, po majčinim rečima, tvrdoglavo dete, neverovatne mentalne snage i volje, kao i neobično britkog uma za svoje mlade godine.
Njegov deda koji je bio profesor filozofije i tečno govorio nekoliko jezika, podsticao je unuka da mnogo čita, čak mu je dozvolio da se koristi njegovom bibliotekom.
Herman Hese je želeo da bude pisac i ništa drugo.
Njegov put ka ostvarenju tog sna ličio je na odiseju.
Pohađao je razne škole ali nije nikako uspevao da se pronađe. Kao petnaestogodišnjak, u depresivnoj fazi, pokušao je da se ubije.
Potraga za vlastitim identitetom, težak proces samoostvarivanja - to su teme kojima se vraćao u svojim romanima. Njegova dela bazirana su na ličnim iskustvima, to su samoanalitičke poetske ispovesti.
Pokušavao je da se uklopi u svakodnevni život, zaposlio se u knjižari ali je dao otkaz posle tri dana.
Prvi roman, PETER KAMENCIND, objavljen je 1904. godine. Time je probijena barijera i Hese je shvatio da od pisanja može da se živi.
Oženio se prvi put i dobio decu.
Njegova supruga Marija Bernuli pripadala je porodici poznatog matematičara.
Patila je od psihoze.
Brak, kako se ispostavilo, nije bio za njega, razveli su se nakon njenog izlečenja.
Porodična pouzdanost bila mu je suviše udobna, što je za njega bilo mučenje.
On odlazi u Šri Lanku i Indoneziju. Putovanje po Aziji u velikoj meri je uticalo na njegova kasnija dela, posebno na roman SIDARTA.
Po povratku, prijavio se u vojsku, ali nije mogao da je služi zbog lošeg vida.
Dobio je zadatak da se brine o ratnim zarobljenicima.
Herman Hese je bio pacifista, veliki protivnik rata, Hitlera i njegove nacističke politike.
Naravno da je bio odbačen i prokazan. I naravno da je doživeo neprijateljstvo, mržnju i podsmeh.
Teško je podneo sve što ga je snašlo, pa je zatražio stručnu pomoć.
Susret sa psihoanalizom Hese je opisao pod pseudonimom Emil Sinkler u romanu DEMIJAN.
Za svoj književni opus, a povodom njegovog najobimnijeg i, prema oceni kritike, najboljeg romana IGRA STAKLENIH PERLI, Herman Hese je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1946. godine.
Zanimljivo je da je američki magazin Njujork Tajms tada pisao da su Heseova dela uglavnom nepristupačna prosečnom američkom čitaocu, jer su previše intelektualna.
Svoj život je posle rata nastavio u Švajcarskoj, ženio se još dva puta, umro je 9. avgusta 1962. godine.
Važi za jednog od najtalentovanijih i najčitanijih nemačkih književnika.

# 01