Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Cena je za komplet.
Tvrd povez, sa omotom.
Mali zabavnik - Srpska književna zadruga
Beograd, 1991 i 1990.
Knjige su lepo očuvane, manja oštećenja na omotima.

„Glavni značaj Dostojevskog nije toliko u filozofiji, psihologiji ili mistici koliko u otvaranju nove, zbilja genijalne stranice u istoriji evropskog romana.“
– Leonid Grosman

Ubeđen sam da je u tome bilo pedeset posto moje sujete; želeo sam da gledaoce zadivim bezumnim rizikom, i – čudno osećanje – jasno se sećam kako me je, bez ikakvog izazova samoljublja, obuzela jeziva želja da rizikujem. Može biti da se duša, prolazeći kroz tolika osećanja, ne zasićuje, nego se samo razdražuje i traži sve jača i jača osećanja, do konačnog zamora.

U imaginarnom gradiću Ruletenburgu zatičemo skromnog učitelja Alekseja Ivanoviča u društvu stranaca koji se kockaju. Zaljubljen u svoju učenicu Polinu, usvojenicu starog generala kome preti finansijska propast, Aleksej učestvuje u vrtoglavim događajima koji se pletu oko ovog društva omamljenog mirisom novca.

Tokom petnaest godina Dostojevski je patio od iste zavisnosti, strastveno se kockajući od Moskve do Baden-Badena, a ovaj roman je napisao za samo dvadeset sedam dana kako bi ispunio obavezu prema svom izdavaču.

„Ja uzimam neposrednu prirodu, no ipak veoma razuđenog čoveka, ali u svemu nedovršenog! Čoveka koji je izgubio veru i koji ne sme da ne veruje, koji ustaje protiv autoriteta i koji ih se plaši... Glavna stvar je u tome što su svi njegovi životni sokovi, snaga, vitalnost, smelost otišli na rulet. On je kockar, ali ne običan kockar, kao što Puškinov vitez tvrdica nije običan cicija...“
– Fjodor Dostojevski u pismu 1863. godine
*****************

Nema svetijih veza od drugarstva. Otac voli svoje dete, mati voli svoje dete, dete voli oca i majku; ama to nije drugarstvo, braćo: i zver voli svoj porod! Ali oroditi se srodstvom po duši, a ne po krvi, to može samo čovek.

Smeštena negde između sredine 16. i početka 17. veka, Gogoljeva priča govori o junačkoj borbi kozaka protiv poljskih osvajača. U njoj je opisana moćna i divlja priroda kozaka i izuzetna snaga jednog čoveka – Tarasa Buljbe. Nakon što je svoja dva sina poslao u rat, stari Taras Buljba gubi starijeg u neprijateljskim napadima, a vlastitim rukama ubija mlađeg koji je, zaljubivši se u Poljakinju katolikinju, izdao svoju porodicu i pravoslavnu veru. Veliko istorijsko delo, jedno od najboljih u ruskoj književnosti, u kojem je Gogolj dokazao svoje pripovedačko majstorstvo.