Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

ŽOZE KARDOZO PIREŠ

DE PROFUNDIS, LAGANI VALCER

Prevod - Ljiljana Lukačev

Izdavač - Singidunum, Beograd

Godina - 2006

70 strana

22 cm

ISBN - 86-84573-07-2

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


"Tokom poslednjih godinu dana pročitao sam Pirešov Valcer barem nekoliko puta. To je kao da steknete naviku da određenog bolesnika obilazite redovno. A onda ti se svaka od tih poseta učini kao da je prva.

Sećam se da se cela Argentina molila, na najdirljiviji način, za ozdravljenje na smrt obolele Evite Peron.

Sa bolešću pisca Žozea Kardoza Pireša saoseća se pojedinačno. Saosećaju njegovi čitaoci, posebno čitaoci njegove tanke knjižice De Profundis, lagani valcer, svojevrsnih bolničkih memoara napisanih u časovima kada se činilo da je opaka bolest konačno savladana. Ipak, ohrabrujući je podatak da je ova knjiga samo u Portugaliji, u nepune tri godine, doživela petnaest izdanja.

Svojim skrovitim, i krivudavim putevima bolest lako stigne do svačijeg doma, i retko koji zaobiđe.

Pošast koja je zadesila Portugalskog pisca Ž. K. Pireša (1925 – 1998), svega nekoliko godina pred kraj njegovog dugog i plodnog života, jednom stvaraocu – iskušeniku reči i sećanja – zacelo i najteže pada. Reč je o afaziji, brisanju sećanja izazvanoj poremećajem mozga, tog „živog atlasa velikih ljudskih pohoda“.

Nakon delimičnog oporavka, to jest „izlaska iz afazije“, Žoze Kardozo Pireš će, na osnovu sačuvanih zabeleški i naknadne rekonstrukcije „ključnih“ događaja, sklopiti svoj verodostojni izveštaj: dramatičnu pripovest što se zbiva unutar do maločas zamuđenih čula i blokiranih vijuga, tih osetljivih poluga voljnih komandi... I mi pratimo kako se objekat – pisac ove knjige lagano oslobađa te senke svoje drugosti, to jest poništene memorije.

Knjiga Pirešova provodi nas kroz posrtanja i unutrašnju gologotu nedužnog bolesnika. Ona je lični, intimni susret s bolešću, ali istovremeno predstavlja i sintaksu našeg (ljudskog) ponašanja u kriznim situacijama. Ovaj pisac izvanrednog stila podjednako vlada fiziološkim, medicinskim, ali i onim filozofskim aspektima svoje „bačenosti u bolest“. Ukratko, De Profundis, lagani valcer je veličanstvena karnevalizacija smrti, njeno makar i privremeno razoružavanje, uz bljesak čudesnih prizora i nadrealnih slika osvedočenog „nepoznatog putnika u nepoznatim prostranstvima“.

Valcer prate, i uokviruju, komentari i slobodne asocijacije samoga pisca, a kao svojevrsni dodatak tu su grafički prilozi i dokumenti. I naravno, „Pismo novom prijatelju“, predgovor znamenitog neurologa, autorovog mlađeg kolege Žoao Lobo Antuneša. Izraz „novi“ ima, bez sumnje, značenje „spasen“, „konačno zdrav“ i, iznad svega, „ponovo osposobljen da piše“...

Postoji još jedan nadahnuti pesnik Lisabona, doduše sa severnih evropskih strana, koji se slično Portugalcu, svojevremeno srećno razminuo sa smrću, ili bolje kazano, koji je takođe sreo Nju pre no što će svakako ona ugledati njega! To je Tomas Transtremer (1931), Šveđanin čije se Cabrane йesme mogu čitati na mnogim svetskim jezicima, pa i na srpskom. On je moždani udar doživeo u dobu mlađem no što je bilo Pirešovo - u pedeset i osmoj godini. Prikraćivan trajno, i svakojako, tom svojom neumitnom bolešću, on, međutim, i dalje piše, makar i u „laganom valceru“ budući da misao i reč odustaju poslednji..."


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

José Cardoso Pires De Profundis, Valsa lenta