Detalji predmeta

• Stanje Polovno

KIM MONZO

BENZIN

Predgovor - Igor Marojević

Prevod sa katalonskog - Gani Jakupi

Izdavač - Alexandria Press, Beograd

Godina - 2003

150 strana

21 cm

Edicija - Biblioteka Roman

ISBN - 86-83275-16-7

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


"Kao da "Benzin" ukršta tačku gledišta pripovedača Handkeovog "Golmanovog straha od penala" i prustovski asocijativno-meditativni prosede sa svetom Šniclerove "Novele o snu" (na srpskom objavljenu takođe kod "Alexandrie Press"). Time je intertekstualna mapa romana o kom god zasebnom ispisu bilo reči, sačinjena od rekontekstualizacija u meri nužnoj da bi jedno savremeno delo u isto vreme bilo osvešćeno i osobeno. Recimo, neke odlike šniclerovskog psihoanalitičkog postupka iz "Novele o snu" logično su prekomponovane iz modernističkog ambijenta u svet u kome, tehnološkim ubrzanjem i hiperprodukcijom stvari, istinski ili lažni predmeti želja/manjka postaju jedini cilj. Tako da nimalo nije slučajno što glavni junaci ovog romana, slikari Heribert i Humbert, i u naizgled najneutralnijim okolnostima, mere stupanj vlastite (i ne samo vlastite) zadovoljnosti odn. zadovoljenosti. U ostale izvedenice psihoanalize bitne za ovaj roman, ubrajaju se, između ostalog, šniclerovska priča o vernosti, doslovno i kroz san, i bračna krivica odnosno njen nedostatak (u slučaju glavnog junaka prvog dela romana, slikara Heriberta), te osećaj krivice uopšte (u slučaju glavnog junaka drugog dela romana, slikara Humberta).

Glavni kvalitet Benzina nalazi se, ipak, u blizini pominjanog ubrzanja. Iako napisan ranih 80-ih, ovaj roman, po tretmanu opšte nepreglednosti, deluje kao da je nastajao na razmeđi XX i XXI veka. Odričući se jednostavnog transfera tragova psihoanalize u realnu sliku sveta, Monzo je početkom 80-ih hipertrofirano prikazao ubrzanje čime je, kako se sada ispostavlja, anticipirao njegovu današnju meru. Uostalom, iako je Benzin napisan 1982, mnogi njegovi pasaži deluju srodno scenama nekih filmova iz 90-ih. Recimo, scenama iz Tajkverovog Zimskog sna (s obzirom na tretman koincidencije i prividne koincidencije) ili pak filmu Dobro da ne može bolje biti Dž. L. Bruksa, barem po "umetničkim" kapricima glavnih junaka, bar dok se ti kaprici ne pretvore u nešto kompleksnije. Uopšte, oba glavna junaka Benzina, tipičniji su za dane u kojima živimo nego za osamdesete."


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Joaquim Monzó Benzina Hoakim