Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak

TRAGOVI U VREMENU Ljubica Verbič

NEMA U PRODAJI

Banatski kulturni centar Novo Miloševo, 2012. godine, 434 strane, veći udžbenički format.
Knjiga je odlično očuvana, čista i uredna.
Na predlistu evidencioni broj.

'Svaki čovek ima svoje poslanstvo na ovom svetu“, govorio je makedonski iguman Makarije, jedan od sporednih junaka u romanu koji je pred tobom, poštovani čitaoče. Poslanstvo Ljubice Verbič je da ispuni sudbinu Šeherezade u trećem milenijumu. Da učini da jedan istorijski svemir od dvadeset i pet vekova progovori iz nje. Da priču vrati izvorima – mitu, legendi, skaski. Da pokaže da duhovnost i mudrost balkanskih ljudi datira od antičkih vremena i tokom vekova se razvija i menja uvek sledeći put istine, lepote i dobra. U našem postmodernom i instant vremenu, ta duhovnost biva zaboravljena i potisnuta pod agresijom površnih, frivolnih i marketinški dobro upakovanih priča. Autorka zgusnutu istoriju čovečanstva, lepotom kazvanja, uliva u nas, čitaoce iz trećeg milenijuma. Oslobađa nas pretnje samoukinuća dubinskog poniranja u naše sopstvo i ponovo nas vraća izvorištima mudrosti i duhovnosti. Ljubica Verbič nas na magijskim krilima jezika, vodi vremeplovom na katarzičan put samoočišćenja i tako, u slojevitosti njenog pripovedanja, kroz mnogolikost naših duša, otkrivamo arhetipske naslage vekovnih amajlija i simbola koji su pod težinom i pritiskom neurotične svakodnevice u nama zaspali. Roman „Tragovi u vremenu“ nam otkriva da stvari često duže žive i traju od ljudi, noseći pri tom u sebi energiju onih u čijem su vlasništvu bile. Kroz čitav roman, javljaju se simboli i amajlije, koji u različitim vremenima i kod različitih junaka i u različitim situacijama, imaju samo jedno značenje – da čuvaju i štite one koji ih nose. U pitanju su minđuše u obliku golubica i broš u obliku ruže, i soko kao verni pratilac i čuvar istih sa visina. Minđuše u obliku golubice su simbol ljubavi, a broš u obliku ruže je simbol lepote i mudrosti koji ima moć da u junacima ukroti tigra, ratobornu i iracionalnu prirodu. Soko se javlja u presudnim trenucima, on je simbol božanskog duha koji uvek prati amajlije i daje nadu junacima, u ma kako teškim životnim situacijama se nalazili. Ta energija iz davnih vremena, iz samih korena, vraća se ponovo u život i time potvrđuje, ne samo njenu neuništivost, već nas uči da besmrtna ljudska duša uvek ima potrebu da se uzdigne iznad sebe same i tako u vanvremenu pokaže da još uvek ima nade za posrnulog i palog čoveka našeg vremena.'

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović

# 08