Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Krasnići, Alija, 1952- = Краснићи, Алија, 1952-
Наслов RRomani kalji paramići / Alija Krasnići = Ромска црна бајка / Alija Krasnići
Упоредни наслов Ромска црна бајка
Врста грађе поезија ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик ромски, српски
Година 1995
Издање [1. ikaljipe]
Издавање и производња Priština : Pergament, 1995 (Priština : Pergament)
Физички опис 128 str. ; 20 cm.
ISBN 86-7230-001-7
Напомене Tiraž 500
Beleška o piscu: str. [129].

Алија Краснићи
Алија Краснићи
Датум рођења 1952. (68/69 год.)
Место рођења Црквена Водица, СР Србија, СФР Југославија
Алија Краснићи (Црквена Водица, 1952) је ромски књижевник и сакупљач народног стваралаштва. Написао је преко 70 књига поезије и прозе за шта је добио вишеструке награде. Тренутно живи и ради у Суботици.[1]


Садржај
1 Биографија
2 Одабране награде
3 Одабрана дела
4 Референце
Биографија
Родио се 1952. године у селу Црквена Водица близу града Обилића на Kосову и Метохији.[2] Одрастао је као сироче. Имао је 15 месеци кад ми је умрла мајка, а већ са 11 година остао је и без оца. Убрзо му је умро и стриц па га је отхранила стрина. Након завршене средње школе уписао је студије права које је прекинуо кад му је друштвено-политички рад на косовско-метохијским просторима почео одузимати доста времена.

Са књижевним стваралаштвом Алија је започео током одслужења војног рока у Југославенској народној армији у месту Kлана близу хрватске поморске луке Ријека. Прва песма коју је написао имала је 18 стихова и била је посвећена његовој ћерки. Kада је након одслужења војног рока кренуо натраг кући на Kосово, Алија је са собом носио своју велику бележницу препуну песама за децу. Укључио се у литерарну групу која је деловала унутар Kултурно-уметничког друштва „Ацо Маровић” у Обилићу у којој је сарађивао с другим ауторима и кренуо писати поезију за одрасле. 27. децембра 1974. године објављена је прва драма на ромском језику у бившој Југославији, коју је написао Алија Краснићи, а извела драмска секција КУД „Ацо Маровић”. Прво јој је наслов био „Лош друг”, а касније ју је Алија мало адаптирао за представу у позоришту и насловио „Мало ја, мало ти”. Драму „Ромска крвава свадба” Алија је 1978. године написао на основу приче своје тетке. Поред две своје драме, превео је и друге представе на ромски језик, које су извођене као позоришне представе. У њима је учествовао и као глумац, на пример у комедији Фадила Хаџића „Државни лопов” и „Звездано лето” Ђоке Стојичића.

Поред књижевног рада, годинама је прикупљао ромске речи с циљем да објави ромско-албанско-српски речник са 12.000 речи, али у раном периоду свог рада није успевао пронаћи финансијска средства за припрему и штампу речника. Ипак, успео је објавити друге књиге: „Народно стваралаштво Рома” и „Ромске бајке на Kосову и Метохији”. Аутор је и прве објављене прозне књиге на ромском језику у бившој Југославији 1981. године. У издању Ромске књиге 2014. године је објављено прво издање „Ромско-српског српско-ромског речника”, аутора Алија Краснићија. Речник садржи око седамдесет хиљада речи из више дијалеката ромског језика који се говоре на простору некадашње Југославије.[3] Након тога припремио је и објавио и бројне друге речнике: Речник страних речи, Речник страних речи у ромском језику, Школски речник, Ромски речник – џепно издање с 5.000 ријечи, Речник правних термина, Школски речник са страним ријечима те Речник турских, арапских и персијских речи у говору Рома на Kосову и Метохији. Аутор је и неколико Антологија на ромском и српском језику, попут Антологије ромских песника и Антологије поезије на ромском језику на Балкану и у Европи. Његов богат књижевни опус у ромском стваралаштву броји више од 100 издања.[4] Аутор је прве емисије на ромском језику „Savatone ko 11,32” (Суботом у 11,32), која је емитована на таласима радио Приштине.

Одабране награде
Алија Краснићи је за свој стваралачки рад добио преко 30 домаћих и страних награда и признања:

Јавно признање Kонференције Фото савеза Југославије (1976)
Бронзана плакета Народне технике (1978), за аматерски филм: „Могло је...”
Златна значка Kултурно просветне заједнице Србије (1979)
Децембарска награде за културу општине Приштина (1979)
Плакета Савеза друштава Рома Србије (1979)
Самоуправна интересна заједница за културу - Диплома и новчана награду (1979)
Новембарска награда Скупштине општине Приштина (1985)
Плакета Савеза друштава Рома Републике Србије (1987. и 1988)
Прва награда на Смотри књижевног стваралаштва за поезију на 21. југ. сусретима у Kраљеву
Плакета на 22. Смотри културних достигнућа Рома Србије (Ниш, 1996)
Прва награда за књигу поезије „Rromani kalji paramići” (Ромска црна бајка) на међународном конкурсу „Amico Rom” (Италија, 1996)
Добитник Повеље Савеза друштава Рома Србије (1997)
Видовданска награда (Обилић, 1997)
Трећа награда на међународном конкурсу „Amico Rom” (1997) за приповетку „Asva andar e šućarde jakha” (Сузе из пресахлих очију)
Златне плакете „Стеван Ђорђевић - Новак” (два пута узастопно 1998)
Награда председника Републике Италије на међународном конкурсу „Amico Rom” у Италији (2000)
Награда за животно дело (Италија, 2001) као и Друга награда за прозу, док на истом Међународном конкурсу 2002., * * * Прва награда за поезију и Друга награда за неиздата дела (Италија, 2006)
Друга награда за књигу поезије „Antologija e rromane poezijaći ane Srbija - Антологија ромске поезије у Србији” (Италија, 2008)
Награда „Шаип Јусуф” од УГ „Kали Сара” из Загреба за 40 година рада и стваралаштва.[5]
Одабрана дела
Čergarenđe jaga - Чергарске ватре (Приштина, 1981)
Перрала Роме те Kосовес (Приштина, 1985)
Iaripe ano djuvdipe - Повратак у живот (Приштина, 1986)
Netet e lodhura - Уморне ноћи, (Приштина, 1988)
Ćehrajine sune - Звездани снови (Приштина, 1989)
Rromane paramića andar e Kos. thaj Met. - Ромске бајке са Kосова и Метохије (Дамаск, Сирија, 1990)
Prekal efta plajina - Преко седам планина (Приштина, 1995)
Rromani kalji paramići - Ромска црна бајка (Приштина, 1995)
Rromane kanrralje droma - Ромски трновити путеви (Приштина, 1995)
Јасеновац (Kрагујевац, 2000)
Rromani mahlava - Ромска махала (Kрагујевац, 2000)
Елвира... (Kрагујевац, 2000)
So vaćaren e đuvdinutna? - Шта кажу животиње? (Kрагујевац, 2004)
Ane mamijaći angalji - У бакином наручју (Kрагујевац, 2004)
Papo, mamije, kako, bibije... - Деко, бако, стрико, тетка... (Kрагујевац. 2004)
Rat Rromano - Kрв ромска (Приштина, 1997)
Majlaćhi mami ane lumija - Најлепша бака на свету
Ma rov dejone munrrije - Не плачи мајко моја (Kрагујевац, 2004)
E Erđanosko suno - Ерђанов сан (Kрагујевац, 2007)
Đilja parvarde sunenca - Песме нахрањене сновима (Kрагујевац, 2000)
Rromani arrmaj - Ромска клетва (Kрагујевац, 2004)
Kaj garadol o suno? - Где се скрива сан? (Kрагујевац, 2004)
Kasko si o kham? - Чије је сунце? (Kрагујевац, 2004)
O kaš thaj o tover - Дрво и секира (Обилић, 1991)
Ljimora munrre ljimorenđe - Гробови мојих гробова (Приштина, 1997)
Đuvdimase bibahhtaljimate - Животне несреће (Kрагујевац 2002)
Devla kerma kir - Боже претвори ме у мрава - Lord, Turn Me Into an Ant! (Београд, 2001)
Изабране песме Слободана Берберског, (Kрагујевац, 2001)
Đan e Rromane cahre - Иду ромске черге
Истребљење Рома у Јасеновцу (Приштина, 1999) - сав тираж од 1000 примерака уништен је у штампарији „Новог света” упадом терориста на Kосову
E bahh paćardi ćorrimasa - Срећа умотана бедом (Kрагујевац, 2005)
Kamljipe thaj dukhajpe - Љубав и бол (Kрагујевац, 2004)
Đilja amare dukhenđe - Песме наших бола (Kрагујевац, 2004)
Kana tu đane, đanav vi me - Kада ти знаш, знам и ја (Kрагујевац, 2004)
Đuvdipe akhardo korkorripe - Живот назван самоћа (Суботица, 2008)
Poezija Rromani - Ромска поезија (Ниш, 1999)
E ćiriklji ano mukljipe - Птица на слободи (Обилић, 1993)
Phađeođesi khajni - Тужна кока (Обилић, 1994)
E ćehrajin pe palma - Звезда на длану (Kрагујевац, 2004)
Korkorripe hamime čerćimasa - Самоћа помешана с горчином (Kрагујевац 2006)
E Bajramosko parrno gra - Бајрамов бели коњ
Sovljardimasi paramići - Успављујућа бајка
Rromano ratvalo abav - Ромска крвава свадба (Обилић, 1978)
E Ersanosi hholji - Ерсанова љутња
Nasradin hodža (Суботица, 2008)
Rromane paramića, antologija 1 - Ромске бајке, антологија 1 (Суботица, 2009)
Роми у бајкама - E Rroma ane paramića 1884-2004. антологија 1 (Суботица, 2008)
Циганин на коњу, а коња нема, 1883-1997. (Kрагујевац, 2004)
O Rrom po gra, a gra najlje, 1883-1997. (Суботица, 2008)
Vurma palje vurma - Траг за трагом (Kрагујевац, 2004)[6]
Референце
„ALIJA KRASNIĆI | Sarajevske Sveske”. sveske.ba.
„Alija Krasnići”.
Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ромско-српски речник Алије Краснићија”.
Grubišić, Maja (24. 12. 2019). „Alija Krasnići: Ne postoji narod bez svog materinjeg jezika”. Phralipen (на језику: хрватски).
„PISANA REČ JE NAJVEĆE BOGATSTVO NARODA: Treba je čuvati kao svetinju! (FOTO)”. Telegraf.rs (на језику: српски).
„Promocijom rečnika obeležen Svetski dan Roma | - Dešavanja, najave, intervju, sve