Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Književna vrsta: proza
Autor: Živojin Ivković/Lebrecht Gaspar
Izdavač: ČK/UNPS
Godina izdanja: 2012/2020.
Povez: mek
Broj stranica: 276/278

Popust za komplet od 30% u odnosu na pojedinačnu cenu.

Roman Apostolije dobitnik dve književne nagrade u zemlji i inostranstvu. O ovom romanu Filip David je izneo nizlaskavih ocena prilikom dodeljivanja nagrade Ženi Lebl" 2020. godine.
Prva dva romana trilogije. Tema ov ih romana je jedan te isti pashalni događaj (raspeće i uskrsnućeIsusa Hrista) napisana iz dve različite vizure: jedne osobe (Pustinja) i grupe ljudi (Apostoli) tako da se mogu čitati kao i Pavićev Hazarski rečnik, jedan pa drugi; drugoi pa prvi ili paralelno, poglavlje iz jprvog pa poglavlje iz drugog. Na kraju se svakako stiče jedinstveni utisak.
Roman „Pustinja“ predstavlja višeslojno, provokativno i kontroverzno viđenje događaja koji su izmenili tok svetske civilizacije, napisano kroz prizmu piščeve lične tragedije sa kojom se čitalac emotivno identifikuje čineći osobnu tragediju univerzalnom. Pustinja oslikava društvo i preispituje ograničenost čovečje prirode, postojanje sudbine ili pak dela božje promisli, kao i pitanje dobra i zla.
Pustinja je roman u srpsku književnost uvodi i nov kritički diskurs na teološki narativ, u svakom slučaju drugačiji, promišljen i provokativan. Ovim romanom autor promatrajući i preispitujući prevashodno sebe, preispituje ne samo čovekovu suštinu i njegove ograničenosti ali i civilizaciju kojoj pripada kroz prizmu univerzalnih etičkih principa kao civilizacijski stožer, izazivajući u čitaocu zapitanost i primoravajući ga da preispituje vlastiti odnos prema dogmi i stereotipima, ali i potičući ga da preispituje vrednosti, naročito one koje su uzdizane do mitskih razina i uvodeći ga da o odnosu dobra i zla oformi drugačiji ugao sagledavanja i razumevanja suštine tog odnosa.
Kada je u pitanju nastavak, roman "Apostoli" vertikalu priče čini mit novozavetnog narativa; hvatanje, suđenje, raspeće i uskrsnuće sina čovekovog, Isusa Hrista oko koje iako izmeštene jer roman ne prati tok suđenja, mučenja, prolaska ulicom suza i konačno raspeća već ga samo dotiče, spominje u različitim kontekstima u meri u kojoj je to nužno i računa na opšteprepoznatljivost te mitologijske priče, autor gradi svoju narativ dekonstruišući mit posebnim istorijsko-društveno-socijalno-političkim kontekstom ali ga i ne osporavajući već likove apostola deidealizuje, očovečuje ih i čini ih savremenim određujući im krajnje prepoznatljive i savremene karaktere bazirane na osobenim i ličnim interesima jer novozavetnom narativu pridodaje novi aspekt - politički karakter Isusovog socijalno-religijskog pokreta, radnja poprima sasvim novo ali i vrlo realno i moguće sagledavanje burnih događanja koji su bitno uticali na istoriju i zapadnu civilizaciju ali koji su prepoznatljivi i u savremenom društvu.